upravo ovu tezu sam spakovao u nekoliko recenica...
opet smo se sprdali i zezali nekih sat vremena, cisto da se opustimo i bilo je lepo opet smejati se s njom , a onda kad je ona vec pitala zasto sam je konkretno zvao, pricali smo, tj ja sam rekao sta sam imao da kazem.opet je bila neodlucna, nije znala sta da kaze...kaze da nije trenutno u psihickom stanju da donese odluku.
posto sam dosao s namerom da presecem sve to, tako sam i uradio.nije bilo vise poente da budem u takvom stanju, i na osnovu svoje teze sam rekao da ne treba da budemo zajedno, sto je ona okolo naokolo potvrdila.diskutovali smo jos o nekim stvarima, ali nebitno...
nije ni meni jasno.sve ovo je moglo da prodje bez suvisnog cimanja i s njene i moje strane.
ja na istinu gledam ovako:
kao da mi je neko iscupao kamen sa srca kroz oko, pljunuo ga i dobro izgazio...bilo je bolno, ali kamena vise nema.