Bosanski musliman optužen za ratne zločine Prvo suđenje za ratni zločin u Norveškoj posle Drugog svetskog rata
Tužilac Pol Lonset
Specijalno za „Politiku” Oslo, 27. avgusta – U norveškoj Kući pravde u Oslu danas je počelo prvo suđenje za ratne zločine počinjene na prostorima bivše Jugoslavije. Od završetka Drugog svetskog rata ovo je u Norveškoj prvo suđenje uopšte za ratne zločine. Pravi kuriozitet je da je na optuženičku klupu danas seo četrdesetjednogodišnji bosanski musliman, inače norveški državljanin, a čiji se identitet ne saopštava javnosti još od hapšenja u maju prošle godine.
Kako prenose svi ovdašnji mediji, istorijski proces jednom Norvežaninu osumnjičenom za teška nedela protiv srpskih civila započeo je iznošenjem optužnice.
„Dok je tužilac Pol Lonset detaljno navodio zastrašujuće prizore mučenja srpskih civila u logoru Dretelj u Čapljini, optuženi bosanski musliman često je duboko uzdisao i obarao pogled.”
„Priznajete li krivicu za neka od ovih navedenih dela”, pitao je sudija Fin Haugen.
„Ne”, kratko je odgovorio optuženi.
„Norvežanin optužen za ratni zločin”, „Norvežanin zlostavljao srpske civile”, „Norveški državljanin odgovara za ratne zločine”, neki su od naslova kojima su ovih dana svi ovdašnji mediji najavljivali istorijski proces.
Bosanski musliman sa norveškim pasošem osumnjičen je da je kao pripadnik hrvatskih paravojnih formacija, zloglasnije HOS – Hrvatske odbrambene snage, odgovoran za interniranje, zlostavljanje i mučenje 18 srpskih civila u logoru Dretelj kod Čapljine, južno od Mostara.
Kako se navodi u optužnici koju je danas u Kući pravde izneo tužilac Pol Lonset, logor u Čapljini osnovale su hrvatske paravojne milicijske snage u maju 1992. i u „logoru strave” do kraja avgusta zlostavljano je više stotina srpskih civila. Tužilaštvo ima dokaze da je norveško-bosanski musliman učestvovao u torturi srpskih civila. Pol Lonset je naveo da su žene silovane, logoraši iznurivani glađu, prisiljavani da piju urin.
Tužilaštvo raspolaže izjavama svedoka u kojima se navodi kako su pojedinci zastrašivani izvođenjem na vešanje, dok su drugima zabijani ekseri ispod noktiju.
Na ovom istorijskom i nadasve šokantnom procesu za norvešku javnost pojaviće se oko 40 svedoka, žrtava, nekima je obezbeđen dolazak u Oslo, dok će ostali svedočiti preko video-linka iz Beograda, Sarajeva, Australije, Amerike, Švedske. Kako navodi tužilaštvo, jedan od hrvatskih generala, osumnjičen za zverstva u ratu, uključiće se u proces video-linkom iz Haga.
Bosanski musliman zatražio je i dobio azil u Norveškoj 1993, ubrzo mu je odobren boravak, a potom i norveško državljanstvo. Do hapšenja je radio kao specijalni vaspitač u domu za hendikepirane.
– Početkom prvog procesa za ratni zločin Norveška želi da pošalje jasnu sliku svetu da mi nismo slobodna luka za ratne zlikovce. Svi koji imaju krvave ruke moraju znati da je bekstvo veliki rizik i da će svako ko se ogrešio o civile, etiku ratovanja, odgovarati – izjavio je tužilac Pol Lonset.
Kako ovdašnje vlasti saopštavaju, talas izbeglica sa ratnih poprišta širom sveta zapljusnuo je poslednjih godina Norvešku, pa je među azilantima svoje utočište u ovoj mirnoj zemlji našlo oko stotinak ratnih zločinaca. Na listi osumnjičenih dominiraju odbegli sa prostora bivše Jugoslavije, a računa se da je petnaestak potencijalnih zločinaca prebeglo iz Ruande i da se krije u Norveškoj.
"Ponekad mi se čini da je najupadljivija odlika liberalizma, koja ga odvaja kako od konzervativizma tako i od socijalizma, stanovište da moralna uverenja u vezi sa ponašanjem koje se neposredno ne upliće u zaštićeno polje drugih osoba ne opravdavaju prinudu."
Tema: 
