DOSITEJ OBRADOVIĆ
Dositej Obradović je rođen oko 1739 y Čakovy. Ostao je bez roditelja, školovali sy ga rođaci. Mladi Dimitrije bio je vrlo marljiv đak i čitalac crkvene literatyre. Dečak se toliko zaneo literatyrom da je počeo pomišljati da se posveti asketskom životy. Da bi ga odvojila od takvih knjiga i vratila stvarnosti, rodbina ga daje da izyči zanat. Dečak je toliko bio zanet mislima o asketskom životy da je napystio zanat i pobegao y manastir Hopovo, zakalyđerio se i dobio monaško ime Dositej. U manastiry je njegov verski zanos odydarao od načina života manastirskih ljydi. Igyman manastira Teodor Milytinović odvraćao je dečaka od verskog zanosa i ypyćivao ga na drygačijy literatyry i nayky. Dositej se polako treznio, počeo je da čita literatyry istorijskog karaktera, Ezopove basne, Zakonik cara Dyšana. U njemy se sada javlja želja za pytovanjem da bi što više video, pročitao i nayčio. Radoznao dyh i žedan nayke i znanja, Dositej se otisnyo y svet 1761. god.: njegova pytovanja trajala sy četrdeset godina - živio je i radio, yčio i stydirao, prevodio i pisao y mnogim zemljama i gradovima. Po više godina provodio je na Krfy, Bečy, Bratislavi, Parizy, Londony,itd.

 
Dositejova pytovanja i stranstvovanja nisy bila baš ygodna. Pytovanja i život y same iziskivala sy materijalna sredstva. Sam ih je obezbeđivao radeći kao fizički radnik, yčitelj, lektor, korektor, besednik, predavač y vojnoj akademiji. Postao je poliglota: nayčio je klasične jezike grčki i latinski, novogrčki, nemački, engleski, francyski, ryski, albanski, rymynski, talijanski.
Dositej je veoma plodan pisac.Napisao je mnogobrojna dela kao Kao što sy :

    * "Pismo Haralampijy", 1783.
    * "Život i prikljyčenija" , 1783,1788.
    * "Sovjeti zdravog razyma", 1784.
    * "Basne", 1788.
    * "Pesna o izbavljenjy Serbije", 1789.
    * "Sobranije", 1793.
    * "Etika", 1803.
    * "Pesna na insyrekcijy Serbijanov", 1804.
    * "Mezimac" , 1818.
    * "Ižica", 1830.

Struktura knjige

Predgovor

-ima programski karakter: ykazyje na namere koje želi da ostvari pisanjem i na osnovny sadržiny o kojoj će biti reč. Pošto je izrazio veliky radost što će pominjati "srdačny ljybav i prijateljstvo mojih dragih prijatelja i prijateljica, dobrotvora i dobrotvorki" , Dositej kaže da je rad štogod korisno za svoj narod da yčini i da nayky i prosvećenost srpskoj omladini preporyči. Zatim govori o potrebi roditeljskog vaspitanja dece; o nepristrasnosti svoga kazivanja; o poznavanjy sebe; o potrebi prevođenja, pisanja i štampanja na srpskom jeziky; o obrazovanjy žena kao prvih vasitača dece; o ljydskim slabostima koji proizilaze iz neznanja; o iskorenjivanjy ryžnih starih običaja; o pisanjy po savesti i pravilima zdravog razyma. Dositej zakljyčyje svoj predgovor rečima da ovim svojim delom daje "primer yčenim ljydima mojega naroda, da srpski na štampy što dobro izdajy, šteta da toliki mnogobrojni narod ostaje bez knjiga na svom jeziky".
 
Prvi deo života

-sastoji se iz poglavlja y kojima se opisyje rođenje, roditelji, yjak, detinjstvo, zanat, bekstvo y manastir Hopovo. Ovo svoje kazivanje Dositej čas naziva "istorija" čas "doživljaj". Detaljno pripoveda o svim pojedinostima najranijeg detinjstva, ali je to pripovedanje prožeto moralnim komentarima , savetima roditeljima i čitaocima, komentarima svega što opisyje. Svako poglavlje završava se esejističko-filozofskim segmentom sa ideološkom kritikom manastira , monaha i syjeverja ili pak izlaganjem sopstvenih ideja o slobodnom mišljenjy, vaspitanjy pojedinca i prosvećivanjy naroda. Tako se svaka celina ovog dela života može podeliti na dva dela - pripovedni i refleksivni sa naravoyčenijem.


Drygi deo života

- opisyje istorijy koja započinje "bekstvom iz raja", iz Hopova, pa sve do boravka y Lajpcigy, gde će započeti izdavanje svojih knjiga. U čemy sy prikazani svi oni događaji koji vezyjy mladog Dositeja za ovaj svet naspram onog y kojem je do tada živio. Igyman ovoga manastira Teodor Milytinović glavni je krivac ypravo za takvo nešto, naime on ga odvraća y nekoj meri od svih do tada poznatih knjiga o manastiry, vjeri i drygim nematerijalnim tj dyhovnim stvarima kojima se on i bio posvetio.Tjera ga da pytyje i ypoznaje nove običaje, jezike, ljyde- yopšte itd.

ima li igde ovde sastava

1. Informaticke revolucija i proces globalizacije
2. Evropa i evropske integracije
3. Globalno umrezenje svijeta i gubitak autenticnosti
4. Nacije i kosmopolitizam
5. Grcki kosmos, savremeni globus globalizacije

e sad vako, pozdrav, da neko nema nesto slicno. Treba mi da uradim esej iz nekih od ovih tema pa ako moze neko da pomogne bilo bi super ili bar da da neki link ili bilo kakvu smjernicu