17.09.2007, PARIZ
Izvor: PRESS
POČINJE RAT SA IRANOM?
Ministar spoljnih poslova Francuske Bernar Kušner upozorava da treba preduzeti "bukvalno sve" da Iran ne bi razvio atomsku bombu, te da svet treba da se "pripremi za najgore"




Francuski ministar spoljnih poslova Bernard Kušner u nedelju je izjavio da svet treba da se "pripremi na najgore", odnosno na mogući rat s Iranom. Kušner se zauzeo i za uvođenje evropskih sankcija Teheranu iako smatra da treba pregovarati do samog kraja da Iran ne bi razvio atomsku bombu.

Kada je u jednoj emisiji Kušner rekao "treba se pripremiti na najgore", a zamoljen da pojasni na šta misli, bez okolišanja je odgovorio: "Na rat".


I Izraelci vežbaju napad na Iran?

Misteriozni napad izraelskih aviona na ciljeve duboko u sirijskoj teritoriji ovih dana izazvao je novu kontroverzu. Iako je Izrael ćutao o operaciji koja je navodno imala ime "Voćnjak", ciljevi su, prema jednoj verziji, bili neki nuklearni pogoni u kojima su se navodno proizvodile komponente za severnokorejsku nuklearnu bombu, a prema drugoj verziji, cilj je bio Hezbolahov konvoj koji je dostavljao oružje Libanu. Zbunjenost je postala još veća kada je turska vojska objavila da je nedaleko od svoje istočne granice pronašla dva rezervoara izraelskih borbenih aviona. Ispalo je da je reč o dodatnim rezervoarima najnovijih izraelskih bombardera koje oni odbacuju kada se gorivo potroši, a oni avionu omogućuju da leti do ciljeva udaljenih 2.000 kilometara. Analitičari su došli do zaključka da nije reč ni o kakvoj misterioznoj operaciji, već o vežbi za napade na iranske nuklearne pogone.


Kušner smatra da je u sadašnjem trenutku iranski nuklearni program "najveća svetska kriza".

- Nećemo prihvatiti da ta bomba bude izgrađena, jer bi to predstavljalo istinsku opasnost za ceo svet - rekao je on. Takav posebno oštar ton prema Teheranu podseća na francuskog predsednika Nikolasa Sarkozija, koji je 27. avgusta prekinuo oklevanje zapadnih zvaničnika i upozorio da postoji "katastrofalna alternativa: iranska bomba ili bombardovanje Irana". Kušner je ocenio da nema nikakvih znakova da se bliži američko bombardovanje Irana, ali smatra prirodnim "da se ti planovi prave". Kušner je izjavio i to da će se Pariz zauzimati za to da Evropska unija uvede ekonomske sankcije protiv Teherana, izvan okvira Ujedinjenih nacija, kako je dosad bio slučaj.

Agencija Frans pres dodaje da Kušnerove reči znače zaoštravanje francuskog stajališta prema Iranu. Kušner je najavio da će Pariz, ne čekajući dodatne sankcije, zatražiti od velikih francuskih kompanija da više ne ulažu u Iran, naročito u energetski sektor, naglasivši da se to odnosi na naftne kompanije "Total" i "Gas de Frans", ali "i druge".


FAKTI:

- Iran i Sjedinjene Američke Države nemaju službene diplomatske odnose otkako su američki službenici u ambasadi u Teheranu bili uzeti kao taoci i tako proveli 444 dana, u razdoblju od 1979. do 1981.

- Amerika tvrdi da Iran ugrožava ceo svet svojim nuklearnim programom

- Iran tvrdi da razvija nuklearni program isključivo u mirnodopske svrhe

- Predsednik Irana Mahmud Ahmadinedžad tvrdi da njegova ponuda za razgovor sa Bušom ne bi trebalo da se interpretira kao obnavljanje bilateralnih razgovora, već samo kao dijalog u UN


U međuvremenu, iranski predsednik Mahmud Ahmadinedžad u nedelju je ponovo pozvao predsednika SAD Džordža Buša na debatu pred Generalnom skupštinom UN u Njujorku iduće nedelje.

- Želim s njim da razgovaram pred UN ili u prisustvu novinara, ali nikako iza zatvorenih vrata - rekao je Ahmadinedžad u intervjuu za iransku satelitsku mrežu "Džame džam". Iranski predsednik planira da poseti Njujork i to bi bilo njegovo treće putovanje u SAD, kao i njegovo obraćanje UN, za manje od tri godine. Ahmadinedžad je sličnu ponudu uputio Bušu još prošlog avgusta, ali iz SAD su odgovorili da prihvataju jedino direktne razgovore ukoliko Teheran suspenduje svoj nuklearni program i obogaćivanje uranijuma.

Nisam odusevljen amerima, ali ovaj ahmadi sta god mi je takva ljiga. Nuklerana energija u mirnodopske svrhe, jos da poverujem 

Da li neko zba da su Rusi sklopili ugovor sa Iranom pre nekoliko meseci u vezi nuklearnne energije??
Jedna nuklearka je u Iarnu Ruska-gradjena njenim sredstvima i tamo rade uglavnom Ruski inzinjeri i strucnjaci za atomsku energiju.
malo cu da proceprkam i nadjem tacnu lokaciju te nuklearke .
bas bih voleo da vidim kako ce se ovo zveckanje od strane Busa i Sarkozija zavrsiti pogotovu sto Rusi sve vise upucuju zahteve za pregovore i mirno resenj.
Izgleda da je povod za rat sasvim drugaciji - opet nafta ) kao sto su otkrili ameri sada da je bio povod za rat sa Irakom - a ne neke hemijske supstance za masovno unistvavanje).
Rusi vec odavno ne sede skrstenih ruku, Putin planira i svoje naslednike i dugorocnu strategiju za Rusiju-Iran, Kosovo, raketni stit. Nije slucajno izvedena ni proba vakumske bombe.
Ako ovako nastavi Bus ostvarice se njegova sudbina - da ga uz vojne pocasti shrane nakon nekog atentata jer je "tradicija' da americki predsednici izabrani nulte godine ne dozive kraj mandata.

iran upozorio zapad da će zažaliti ako se odluči za napad
Tanjug - Пре 2 сата и 54 минута

TEHERAN - Iran je danas poručio zapadnim silama da će zažaliti ukoliko zbog nuklearnih aktivnosti Teherana pokrenu bilo kakav napad protiv Islamske republike.

"Naša poruka neprijateljima je: Nemojte to da činite", izjavio je komandant Iranske revolucionarne grade Mohamad Ali Džafari u obraćanju novinarima, na marginama godišnje vojne parade održane u glavnom gradu Teheranu. "Oni će zbog toga zažaliti, kao što je slučaj u Iraku", dodao je Džafari.

Opsirnije

ТЕХЕРАН, 22. септембра (Тањуг) - Иран је данас поручио западним силама да ће зажалити уколико због нуклеарних активности Техерана покрену било какав напад против Исламске републике.

"Наша порука непријатељима је: Немојте то да чините", изјавио је командант Иранске револуционарне граде Мохамад Али Џафари у обраћању новинарима, на маргинама годишње војне параде одржане у главном граду Техерану.

"Они ће због тога зажалити, као што је случај у Ираку", додао је Џафари.

На данашњој војној паради у Техерану којом је обележена годишњица ирачко-иранског рата (1980-1988), први пут је јавно приказана нова ракета Гадр ("моћ") домета 1.800 километара, која може да досегне до Израела и америчких војних база у региону, пренеле су западне новинске агенције.

Ова ракета је побољшани модел ракете Шахаб-3, домета 1.300 километара, која је такође приказана на паради.

На паради је говорио и ирански председник Махмуд Ахмадинежад који је, дан после објаве великих сила о "озбиљним и конструктивним" разговорима о новим казненим мерама Уједињених нација према Исламској републици, поручио да санкције неће успети да зауставе нуклеарни прогрес његове земље.

Политички директори пет сталних чланица Савета безбедности УН - поред Сједињених Америчких Држава, још и Велика Британија, Народна република Кина, Француска и Русија - заједно са Немачком, разговарали су у петак у Вашингтону о могућности увођења нових санкција Ирану, посла два претходна круга санкција које је Савет безбедности светске организације увео властима у Техерану 23. децембра прошле и 24. марта ове године.

САД тврде да Иран користи свој нуклеарни програм за изградњу атомске бомбе, што званични Техеран упорно демантује, инсистирајући да је циљ тог програма искључиво производња електричне енергије.

Jeste da prete praznom puskom,al svaka im cast na drzanju 

Potrebno je svi da shvatimo da je odluka odavno donesena o napadu na Iran.
Mislim da ce to proizvesti katastrofalne posledice po ceo svet.
Doci ce do nuklearnih udara.Verovatno ce Izraelci pretrpetii velika stradanja.Naravno,i Iranci.

Inace,sto se tice iranske opasnosti po Jevreje,ona je realna.I nisu prazne price da Iran gradi nuklerane kapacitete i zbog vojnih potreba.Jednostavno,napad na Iran je bio daleko potrebniji od ove sulude,glupave i potpuno bespotrebne invazije na ojadjene Iracane.Idiotske akcije SAD-a su isle ciljano,planski u pracvu stvaranja iranskih nuklearnih kapaciteta da bi se taj momenat(kao najpovoljniji) iskoristio za sukob.
Neminovnost je da cemo svi osetiti posledice predstojeceg sukoba.

I to sa kamatama.

Atmosfera u kojoj se raspravlja o iranskom nuklearnom dosijeu umnogome se promenila
Ko će uvesti nove sankcije?
Pariz će pritisnuti EU da, mimo UN, zavede svoje sankcije protiv Irana
Predstavnici pet stalnih članica UN (Velike Britanije, Kine, Francuske, Rusije i SAD) i Nemačke, započeli su sinoć razgovore o novim koracima protiv Irana zbog odbijanja te zemlje da obustavi svoj nuklearni program.

Razgovori o novoj, trećoj rezoluciji, sa oštrijim sankcijama Teheranu vodiće se i tokom sednice Generalne skupštine UN iduće sedmice, na kojoj će učestvovati i predsednik Irana Mahmud Ahmadinedžad.

Priroda nuklearnog programa Irana već godinama unazad je predmet spora te zemlje sa Zapadom. Dok Teheran tvrdi da je njegov nuklearni program mirnodopski, usmeren na proizvodnju električne energije, Zapad, predvođen Amerikom, optužuje Iran da razvija vojni program i da pokušava da napravi A-bombu.

Ali nedavno su se dogodile dve stvari koje su značajno uticale na atmosferu koja okružuje iranski nuklearni dosije. S jedne strane, pritisak na Iran je olabavio pošto je ta zemlja sa Međunarodnom agencijom za atomsku energiju (IAEA) postigla sporazum kojim se obavezala da razjasni brojne misterije koje se tiču njenih dosadašnjih nukleranih aktivnosti. Apsurdno, izgleda da je samo IAEA optimistična u pogledu zvanične verifikacije iranskih nuklearnih tajni do kojih bi trebalo da dođe. Vašington je zapenio od besa zbog ovog sporazuma, a ni London, Pariz i Berlin nisu bili mnogo oduševljeni. Ali, u drskosti su ponovo isprednjačile SAD, čiji je šef diplomatije Kondoliza Rajs čak dozvolila sebi da otvoreno izgrdi šefa IAEA, agencije UN, Mohameda el Baradeja. Tek, suština ove promene je u tome što je Iran dobio novu mogućnost da sarađuje sa UN.

Druga promena, reklo bi se, funkcioniše u suprotnom smeru-dolazak Nikole Sarkozija na čelo Francuske ojačao je redove jastrebova koji traže da se poveća pritisak na Iran i da se pooštre postojeće sankcije protiv te zemlje.

AMERIČKI NISKI UDARCI

Predsednik gradskog saveta NJujorka Kristin Kvin zatražila je od Univerziteta „Kolumbija“ da povuče poziv i ne dozvoli da na toj visokoškolskoj ustanovi govor održi predsednik Irana Mahmud Ahmadinedžad, koji će iduće sedmice boraviti u NJujorku da bi učestvovao na zasedanju Generalne skupštine UN, javlja Rojters. Kvinova je u pismu zatražila da rukovodstvo Univerziteta otkaže Ahmadinedžadov govor, koji bi on trebalo da održi u sklopu foruma svetskih lidera u ponedeljak, 24. septembra, zato što „Ahmadinedžad negira holokaust“. Predsednički kandidat republikanaca Fred Tompson rekao je da - kada bio on bio američki predsednik - ne bi dopustio Ahmadinedžadu da uđe u SAD, dok je i drugi republikanski kandidat Džon MekKejn, takođe, kritikovao Univerzitet „Kolumbiju“ zbog planiranog govora. Dan ranije su gradske vlasti NJujorka odbacile Ahmadinedžadov zahtev da poseti mesto napada na Svetski trgovinski centar 11. septembra 2001.

Ali faktor protivteže su Rusija i Kina, bez čije saglasnosti nema konsenzusa. Verovatno su na sinoć započetom sastanku predstavnici ostale tri stalne članice SB i Nemačke pokušavali da utvrde kakvi su stavovi te dve zemlje o ovom problemu. Moskva i Peking su se deklarisale za nastavak pregovora Irana i IAEA i za očekivati je da će u tom smislu delovati u SB UN. Zato Francuska, uz podršku Holandije i drugih saveznika i pokušava da isposluje oštrije sankcije Iranu, moguće kroz EU. Ta ideja Pariza, da se na nivou EU donese odluka o tome da se od evropskih kompanija zatraži da ne ulažu u Iran, je u zametku, ali uz podršku Vašingtona brzo bi mogla da ugleda svetlo dana. Jedino što sankcije EU ne bi imale efekat kakav Amerikanci žele, kao što ga nemaju ni sankcije SB UN. Iran uporno nastavlja da razvija svoj nuklearni program.

Verovatno je izraz baš te frustracije bio ratnički poziv Sarkozijevog šefa diplomatije Bernara Kušnera međunarodnoj zajednici da svet mora da bude „spreman i za rat“ kako bi se Iran sprečio da proizvede atomsku bombu. Sarkozi mu se pridružio i preksinoć direktno optužio Iran da pokušava da proizvede nuklearno oružje i založio se za oštrije sankcije prema Teheranu, ali nije spomenuo reč „rat“.

Senku na ovaj problem dodatno baca pokušaj jastrebova u Vašingtonu da slučaj pretvore u smenu iranskog režima. Takva rabota, iza koje se, po priznanju maga američke ekonomije i direktora federalne banke Alena Grispana, krila grabež za iračkom naftom, doživela je debakl u Iraku koji je pretvoren u klanicu, a Bliski istok u bure baruta. Etnički i sektaški podeljeni Irak nikako da nađe recept za jaku centralnu vlast, a nikako mu ne pomažu susedne zemlje, kao ni reke stranih boraca koje nalaze načina da uđu na njegovu teritoriju i ratuju protiv kako protiv američkih, tako i protiv iračkih snaga. Takođe, treba podsetiti i na to da su Amerikanci, uprkos upozorenjima inspektora UN da Irak nema oružje za masovno uništenje, ipak napali tu zemlju. To oružje nije nikada pronađeno, što očito ne menja stvari. Pitanje je da li međunarodna zajednica može da podnese još jednu konfrontaciju, ovog puta sa daleko odlučnijom zemljom koja ima mnogo opremljeniju i sposobniju armiju nego što je iračka bila pre četiri godine.
Blic

Ocito ih zbunjuje prevelika slicnost imena Iraka i Irana. Na njihovu zalost, slicnost je samo u imenu. Ovi drugi su ekstremi svoje vrste...