Zakon o nacionalnim savetima - neustavan

Ustavni sud utvrdio da više odredbi Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina nisu u saglasnosti sa Ustavom


Ustavni sud

Ustavni sud je na prošlonedeljnoj sednici utvrdio da više odredbi Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina nisu u saglasnosti sa Ustavom, dok je Predlog zakona za izmene i dopune tog zakona stigao u skupštinsku proceduru krajem prošle godine.

Sud je, međutim, u odluci objavljenoj na svom sajtu naveo da te odredbe nisu nesaglasne sa Ustavom ukoliko se tumače i primenjuju pod uslovima i ograničanjima sadržanim u njegovoj Odluci.

Javna rasprava povodom čak devet inicijativa i postupka za ocenu ustavnosti 14 odredaba Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina održana je u junu.

Ustavni sud je, između ostalog, naveo da su Ustavom tačno određene četiri oblasti, u kojima pripadnici nacionalnih manjina preko svojih izabranih nacionalnih saveta radi očuvanja svog identiteta ostvaruju dodatna, kolektivna prava - obrazovanje, kultura, informisanje i službena upotreba jezika i pisma.

Zbog toga je utvrdio da nije u saglasnosti sa Ustavom odredba Zakona kojom se predviđa ovlašćenje nacionalnog saveta i u drugim oblastima od značaja za očuvanje identiteta nacionalnih manjina.

Ustavni sud je stoga ocenio da zakonska odredba kojom se propisuju ovlašćenja nacionalnih saveta u odnosu na takozvane ustanove od posebnog značaja za nacionalne manjinu ne ispunjava osnovne standarde određenosti i predvidivosti, što je, kako se navodi, ključni element ostvarivanja načela vladavine prava.

Kada je rec o ovlašćenjima nacionalnog saveta u oblasti informisanja, Ustavni sud je, polazeći od svojih ranijih odluka utvrdio da ustavno-pravno nije moguće ovim Zakonom predvideti ni prenos osnivačkih prava na javnim glasilima na nacionalni savet.

Međutim, Sud je posebno naglasio da se utvrđivanjem neustavnosti navedene zakonske odredbe ne dovodi u pitanje do sada izvršen prenos osnivačkih prava na pojedinim javnim glasilima, navodi se u obrazloženju odluke.

Polazeći od specificnog, zakonom uredenog položaja javnog radiodifuznog servisa, prakse Evropskog suda za ljudska prava i međunarodnih standarda u oblasti ostvarivanja slobode medija, Ustavni sud je utvrdio da Zakonom propisana ovlašćenja nacionalnog saveta vezana za učešće u odlučivanju o izboru organa republičke i pokrajinske ustanove javnog radiodifuznog servisa, nisu u skladu sa Ustavom.

Sud je utvrdio da nema ustavno-pravnog osnova da se zakonom propiše obaveza Republike, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave da nad ustanovama u oblasti obrazovanja, kulture i javnog informisanja izvrši prenos osnivačkih prava samo na zahtev nacionalnog saveta.

"Prenos osnivačkih prava mora biti izraz saglasnosti volja zainteresovanih strana. Osnivaču se ne može nametati automatizam i potpuna zavisnost od volje druge zainteresovane strane. Osnova odnosa organa javne vlasti, kao osnivača ustanove, i nacionalnog saveta je njihovo zajedničko, sporazumno delovanje usmereno ka istom cilju - zaštiti i unapredenju ostvarivanja prava nacionalnih manjina", navodi se u odluci. Dodaje se da, iako su se povodom određenog broja zakonskih odredaba postavila sporna ustavno-pravna pitanja, Sud je, imajući u vidu potrebu da se u što širem obimu obezbedi ostvarivanje kolektivnih prava nacionalnih manjina, utvrdio da te odredbe nisu nesaglasne sa Ustavom ukoliko se tumače i primenjuju pod uslovima i ograničenjima sadržanim u Odluci Ustavnog suda.

Vlada Srbije je 18. decembra 2013. godine usvojila Predlog izmena i dopuna ovog zakona i uputila ga Narodnoj skupštini.

Radna grupa koja je izradila izmene, na čelu sa državnim sekretarom Ministarstva pravde i državne uprave Gordanom Stamenić, u obrazloženju je navela da su brojni nedostaci važećeg zakona razlog zbog koga se on menja.

Predložene izmene i dopune imaju svrhu da precizno urede pojmove od kojih zavisi rad nacionalnih saveta i pravna sigurnost.

To su, pre svega, konstituisanje nacionalnog saveta, mandatni period nacionalnog saveta, ovlašćenja nacionalnog saveta u rasponu od isteka mandatnog perioda do konstituisanja novog saziva nacionalnog saveta. Nacrtom zakona uvodi se potpuna upravno-sudska pravna zaštita protiv svih akata koje ministarstvo donese u primeni zakona (danas su to uglavnom retki slučajevi), a vrhovni organ za sprovođenje neposrednih izbora za nacionalni savet postaje Republicka izborna komisija.

Za sprovodenje izbora putem elektorskih skupština predloženim izmenama predviđen je odbor od tri člana, koje imenuje predsednik Republicke izborne komisije.

Republicka izborna komisija preuzela bi ovlašćenja koja po važećem zakonu ima ministarstvo, odnosno elektorska skupština, čime bi trebalo da se doslednije i bolje nego sada garantuje zakonitost i pravilnost izbora, navodi se u obrazloženju.

Nacrt jasno razgraničava slucajeve u kojima se članovi nacionalnog saveta biraju neposredno, od slučajeva kada se biraju na elektorskoj skupštini.

ZAKON BEZ KRITERIJUMA Takođe, podseća da taj Zakon, niti bilo koji zakon koji uređuje oblasti u kojima ovlašćenja može imati nacionalni savet, ne sadrži kriterijume na osnovu kojih se pojedine ustanove obrazovanja ili kulture, a čiji je osnivač Republika, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave mogu proglasiti za ustanove od posebnog značaja za nacionalnu manjinu.

Preuzeto sa ...