Ja ne znam sta je sa nama, mi smo nekada imali odlicne filmove i solidne serije, ovo se sve pretvorilo u sranje.  Ja se secam kada sam gledao Malu Nocnu Muziku i sada pre neki dan naletim na Paradu, i mislim se, pa majku mu jebem jer moramo da pravimo glupe filmove, jel imamo ikoga da napise i napravi nesto pametno.

Jedno moram da priznam, a to je da Ameri svaku sitnicu dizu do neba. Svaku tragediju, katastrofu, i pobedu velicaju kroz filmove i serije.  Do sada mora da je bilo 3-4 filma samo na temu o 9/11, pa do nedavno ono cudo sa Bin Ladenom, pa do kraja ko zna sta ce da naprave.  I jeste, ista stvar i ovde da prosecan klinac a i covek ne zna mnogo o svojoj istoriji, ali zato ne pljuje po njoj niti hrli da uzima nesto tudje (barem ne direktno i svesno).  Ovi da zagusti i oni koje nije briga mnogo za USA bi sutra uzeli oruzje, jos kada im pomenes njihov Ustav. 

Srbija ima ne samo potrebu vec i duznost da velica nasu istoriju, ma kakva ona to bila inace nema opstanka.  Nisam zaludjen sa pojedinim nacionalistima, ali majku mu otisao bih na njihovu stranu svaki put, umesto na stranu Jebokrata.  Covek ne mora da voli, vlast niti drzavu, ali barem treba da postuje i da brani ono sto ima, jer sutra dan ce jesti govna zbog toga sto nije ustao na vreme.

Некад смо  правили добре филмове са грозном теником, сада правимо грозне филмове добром техником.

Evo još jedna Bajićeva izjava,sa prve strane ove teme,sušta suprotnost od izjave koju si ti pročitao.

"- Posle tri i po godine rada na scenariju i temeljnog istraživanja, prvi put će iz istorijski tačnog i objektivnog ugla biti ispričana priča o tragici srpskog naroda 1941. godine, ali i o protagonistima velike tragedije, pukovniku Mihailoviću, Titu, Nediću i ostalima. Bez ideoloških predrasuda, bez ambicije i namere da stvaramo nove podele, da ravnogorce pretvaramo u anđele, a partizane da demonizujemo i kaljamo im ordenje i slavu, prvi put će biti prikazana istina, bespuće i nacionalni sunovrat srpskog naroda - zaneseno priča Radoš, u beogradskom studiju gde se priprema za prvu klapu."



Trebali su seriju da urade po uzoru na dokumentarac ili film, "Gde cveta limun žut"

Radoš Bajić
Topli zec na Ravnoj gori
Kao uljeza samo što me motkom ne teraju iz njihove višedecenijske ekskluzive, ili bolje rečeno iz njihove njive, u koju sam se drznuo da uđem bez da sam ih pitao


„U film i sport svi se razumeju”, rekao je veliki genije Čarli Čaplin. Poslednja dva meseca u to sam se doslovce uverio. Teško da ima jednog analitičara naše stvarnosti, kolumniste, novinara, publiciste – koji do danas nije zašiljio olovku na „Ravnoj gori” ili na mojoj malenkosti. Kad bih čitao sve bio bi mi potreban rezervni život. Normalno je da ima onih koji ne misle najbolje o projektu koji mi je oduzeo poslednje četiri godine života. Daleko bilo da mi se nema šta zameriti. I negativna kritika – kad je argumentovana i dobronamerna – lekovita je i dobrodošla. Pisali su osvedočeni profesionalci poput Cvijanovića, Lazanskog, Kesića… Ponešto su zamerili – ali su i hvalili. Sa tanušnim argumentima, željni krvi i prepoznatljivosti, nadmetali su se mladi, neafirmisani lavovi – ko će biti kritičniji, zluradiji i maliciozniji. Svoje jednoumne poglede pisali su i pišu takozvani neprikosnoveni eksperti i samoproklamovani vlasnici tapija na zaostavštinu četničkog pokreta. Pišu gnevno i uvređeno čim se emitovanje epizode završi, ne sačekavši ni odjavnu špicu. Da ih neko ne pretekne, da neko slučajno pre njih ne „okači” na giljotinu „Fejsbuka” pokoju reč poštovanja za ogroman trud, ili pohvalu za ma šta u „Ravnoj gori” – koju tako besomučno napadaju. Pišu kao skribomani i sveznalice, kao veliki poznavaoci svega i svačega, kao ključari pravde i stručnjaci za filmsku umetnost.

Kao uljeza samo što me motkom ne teraju iz njihove višedecenijske ekskluzive, ili bolje rečeno iz njihove njive, u koju sam se drznuo da uđem bez da sam ih pitao. Od koje oni kao apostoli istine i borci za čast i pravdu ravnogorskog pokreta godinama ugodno i lepo žive – prodajući po dijaspori svoja naštancovana dela, slikovnice, bojanke i šoljice za kafu sa likom nesrećnog Čiče. U šta sam se uverio pre deset dana u Čikagu.

Spremni na gotovs i unapred bagatelišući, namrgođeno su o „Ravnoj gori” pisali čuveni pisci i bivši ambasadori – ali i dramaturzi koji u svojoj profesionalnoj karijeri nisu smislili ni skeč. Njihovim intelektualnim eminencijama je bilo dovoljno da vide nekoliko sekvenci moje serije pa da izliju žuč na portalima one televizije – koja iste večeri kad se na RTS-u prikazuje „Ravna gora”, takođe u udarnom terminu reprizno emituje školu trbušnog plesa, s neprikosnovenim Sulejmanom u glavnoj ulozi. Kome više ne traže ni pasoš dok dolazi u Beograd da posredstvom dve televizije sa nacionalnim frekfencijama – posle 150 godina ponovo pokori Srbe. Uz očekivani Peščanik oglašavale su se na svojim blogovima poznate beogradske starlete, Mir-Jam književnice i vlasnice agencija za poslovnu pratnju. Brže bolje je na Tviteru ekspertski reagovao filmski esejista mlađe garde sa bradicom vehabije – preporučujući gledaocima da nikako ne gledaju „Ravnu goru”. Nešto kasnije, sa istim preporukama javio se uvaženi istoričar i pukovnik u penziji, pozivajući ne znam koga, on valjda zna – da mi se zabrani dalji rad na projektu. Onako oficirski, odsečno, ili – kao nekad?

Javljala se više puta zabrinuta „Slobodna Evropa”. Sarajevski „Dnevni avaz” je seirio, zagrebački tisak se tjedno zgražavao. Veoma predano i kontinuirano su po meni i „Ravnoj gori” pljuvale nadaleko čuvene internet elektronske novine. Kad mogu Njegovu svetost patrijarha – a što ne bi Radoša. Priznajem da mi laska što sam makar u nečemu Kusturicu ostavio iza sebe. Doglavni urednici tih skarednih izdanja proizveli su me u neprikosnovenu zvezdu svojih sajtova bez očekivanog šnjura i uz izneverene nade da ću kao som da zagrizem udicu i mrcvarim se sa njima po sudovima. Neka im bude na čast. Počastvovan neočekivanim pozivom najmoćnijeg javnog servisa na svetu, na stotinak metara od Bele kuće u Vašingtonu – u vruću stolicu „Glasa Amerike” seo sam dragovoljno. Svako može da se uloguje i da vidi i čuje, da u intervjuu koji je više ličio na saslušanje – nisam zamuckivao dok sam objašnjavao ciljeve i moralne postulate „Ravne gore” o kojoj su svoj stav izneli i članovi porodice pokojnog maršala.

Pre toga, restlovi komunističke dogme isturili su svoj hrabri vremešni podmladak SKOJ, koji je odvažno demonstrirao ispred RTS-a apostrofirajući me kao klasnog neprijatelja i izdajnika broj jedan. Od tada, i pogotovo posle proglasa vojvođanskih narodnih heroja o čijoj narodnooslobodilačkoj borbi je Bulajić snimio čuveni Veliki transport za desetine miliona dolara – kad odlazim na pijac osvrćem se i strahujem da me ne zaskoče neki novi Prle i Tihi i odvedu direktno u SUBNOR. Radostan što je Severna Koreja bezbedno daleko, bojim se da ću ukoliko izbegnem preki sud – obavezno biti deportovan na prevaspitavanje negde bliže.

Takođe, onima koji su tvrdili da znaju da ću se opredeliti za četničku stranu, nije jasno zašto su nacional fanatici zdesna – takođe ljuti i srditi. Zbog činjenice da u „Ravnoj gori” ravnopravno slikam i komuniste, oni mi ne opraštaju to što sam pre 35 godina bio Dalibor u „Partizanskoj eskadrili” – pa me i oni nazivaju izdajnikom, gnevno tvrdeći da je to što činim ravno zločinu, jer „ta komunistička gamad ne zaslužuje ni da joj se ime pomene”.

Zgrožen zlom i mržnjom u sopstvenom narodu istomerno sam ravnodušan na pohvale i kritike. Dok bauljam kroz golootočkog toplog zeca, dok besno udaraju i jedni i drugi, i levi i desni, dok dobijam anonimne pretnje, ali i poruke hiljade onih koji me svakodnevno bodre da istrajem – ja sam uveren da pobeđujemo. Pobeđuje bolja i lepša Srbija. Ona koja hoće da razgovara, da prizna nepravdu, da se pokaje, da se pomiri i hrišćanski oprosti. Valjda je zbog toga „Ravna gora” najgledanija.

Radoš Bajić
objavljeno: 25.12.2013.

Izvor: Politika

---

Smrc... niko ne razume genija...

Nije mesto ovom njegovom tekstu ovde,jer on nabraja ove sto ga napadaju zbog toga sto je serija o cetnicima,kad odgovori nama koji ga pitamo zasto je napravio losu seriju o cetnicima onda mu treba objaviti tekst...

Хвала Бајићу што ме је споменуо, ја сам један од оних који су на најкултурнији начин после епизода писали на Фејсбуку шта је све нетачно и шта је све погрешно у серији и зато сам банован са те странице.

Meni je super ta prica o cetnicima i partizanima i kako ga sad partizani napadaju, a i cetnici... i kako je jedino on u pravu i kako je cetiri godine svog zivota posvetio.. i kako ce SUBNOR da protestvuje i sta ti ja znam...
A cinjenica je da vecina partizana i cetnika odavno mirise cvece odozdo... a i oni koji su zivi imaju izmedju 80 i 100 godina...
Jeste... sad ce oni da se tuku sa nekreativnim Bajicem...

Ма лаже бре... Он сад прича да су грађа и подаци спремани и прикупљани три и по године, док је пре годину дана рекао како је сценарио спреман од неког месеца 2011. па до јануара 2012, што никако није три и по године.

Причао је да је непоколебљив у томе да прикаже истину а сад прича како је радња плод његовог креативног схватања догађаја из рата.

Не памтим презимена, али могу да нађем ако некога интересује, Радош је изјавио да се консултовао са нашим неким заводом за историју, шта ли, да је тамо послао сценарио на корекцију и предлоге, а професор одатле је рекао за новине да њему лично никакав сценарио за неку серију није послат.

Све у свему, један најобичнији демагог, који је приде и безобразан.

što se vatao u kolo kad neće da igra nije valjda stvarno očekivao da će sad svi da ga tapšu po leđima i da kažu "u bre, radoše, pa ti si genije", "radoše, care, kupi nam cigare" (tapš-tapš-tapš)... mislim, možda i jeste očekivao megalomani obično imaju nerealna očekivanja...

Meni je u njegovoj prici najzanimljivije to sto on sebe predstavlja kao nekog mucenika pod Titom... koji.. jel'te nije imao leba da jede...

A i on i ostali talenti su sve stekli pod tim Titom... i pare zaradjivali, stanove dobijali, knjige objavljivali, pozicije grabili...