САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ

Министарство унутрашњих послова Републике Српске, у оквиру приоритетних задатака утврђених програмом, интензивно ради на истраживању, документовању и процесуирању кривичних дјела ратног злочина почињених у вријеме трагичних догађаја у Босни и Херцеговини, о чему континуирано извјештава јавност.
Од наше посљедње конференције за штампу, одржане 04.07.2005. године у Бањалуци, организационе јединице у саставу овог Министасртва до данас су поднијеле пет извјештаја о почињеним кривичним дјелима ратног злочина против Срба на подручју Сарајева, Тузле, затим општина Чапљина, Зворник и Милићи.

Сарајево – злочин у бившој касарни ЈНА ''Виктор Бубањ''

Центар јавне безбједности Источно Сарајево, 14.07.2005. године, Окружном тужилаштву у Источном Сарајеву поднио је Извјештај о почињеном кривичном дјелу против 38 идентификованих или дјелимично идентификованих лица, због постојања основа сумње да су у периоду од 01.09.1992. па до 21.11.1995. године починили једно или више кривичних дјела против човјечности и вриједности заштићених Међународним правом, над лицима српске националности.
За шест пријављених лица основано се сумња да су за вријеме трајања оружаних сукоба у БиХ организовали и планирали функционисање Окружног војног затвора ''Рамиз Салчин'', бивша касарна ЈНА ''Виктор Бубањ'' и Окружног војног суда Сарајево, на начин који је био усмјерен на смишљено убијање, наношење тешких тјелесних повреда, наметање животних услова који би могли посљедовати истребљењем, према скупини људи српске националности, како према цивилном становништву, тако и према ратним заробљеницима, такође непосредно учествовали у извршењу радњи физичког мучења и противправног задржавања лица српске националности у истом затвору, знали односно морали знати за нечовјешна поступања према затвореницима од стране затворске страже и самих затвореника других националности те нису ништа предузели да би се починиоци казнили.
За 31 пријављено лице постоје основи сумње да су учествовали у масовном убијању, мучењу тј. Физичком и психичком злостављању, депортацији у сабирни центар лоциран у касарни ''Виктор Бубањ'', затвореника искључиво српске националности, тукући исте појединачно или у групама различитим предметима и на различите начине.
Постоје основи сумње да су пријављени починили једно или више кривилних дјела из лкана 172. до 175. Кривичног закона БиХ – Злочини против човјечности, Ратни злочин против цивилног становништва, Ратни злочин против рањеника и болесника и Ратни злочин против ратних заробљеника.
Цјеловит Извјештај и Службени извјештај садржи 31 страницу са 230 прилога са неколико хиљада страница писаног текста. У прилогу Извјештаја дата су четири списка до којих се дошло из различитих извора којим су обухваћена имена 2051 жртве. Списак жртава ће након данашње конференције и консултација са тужиоцем највјероватније  бити доступан јавности објављивањем на WEB страници МУП-а РС, подстраница ''Ратни злочини''.

Тузла – злочин почињен над припадницима ЈНА – ''Тузланска колона''

ЦЈБ Бијељина, 18.07.2005.године, Тужилаштву БиХ поднио је Извјештај као допуну кривичног предмета Окружног тужилаштва Бијељина у вези кривичног дјела ратног злочина почињеног над припадницима ЈНА у Тузли 15.05.1992. године. Пријављено је укупно, поред већ осумњичених девет, још 27  лица:
За седам лица, због постојања основа сумње да су одговорна за почињена кривична дјела Геноцид (члан 171. КЗ БиХ), Ратни злочин против цивилног становништва (члан 173. КЗ БиХ), Ратни злочин против рањеника и болесника (члан 174. КЗ БиХ) и Ратни злочин против ратних заробљеника (члан 175. КЗ БиХ);
Против других седам лица због постојања основа сумње да су непосредни извршиоци планираног, организованог и руковођеног напада, убијања, рањавања, заробљавања, психичког и физичког злостављања припадника ЈНА, којом приликом им је нанешен тјелесни и душевни бол, а према њима се нечовјечно поступало супротно Одредбама заједничког члана 3. став 1. Женевских конвенција;
Против три лица запослена у болници ''Градина'' због основа сумње да су кршила правила Међународног хуманитарног права и правила медицинске етике у односу према рањеницима, ратним заробљеницима и болесницима – цивилима српске националности;
Против десет лица због постојања основа сумње да су као неопсредни извршиоци вршили силовања, убијања, рањавања, физичко и психичко злостављање, мучења и друго нечовјечно поступање према цивилима и ратним заробљеницима српске националности, противправно личавање слободе и затварање, починивши кривична дјела Ратног злочина, а све у вези са чланом 180. став 1. КЗ БиХ.

Цјеловит Извјештај сачињен је на  67 страница са 184 достављена прилога, од чега је 116 изјава лица, 47 комада медицинске документације, 15 извода из матичне књиге умрлих, три потврде о смрти, пет рјешења о проглашењу несталог лица  за умрлог, 55 уопштених аката и извода из књига и пет из новина. У предмету је укупно достављено 1079 страница доказног материјала.

Чапљина  -  напад на религијски споменик – манастир ''Житомислић''

ЦЈБ Требиње, 13.07.2005. године, Тужилаштву БиХ поднио је Извјештај против четири идентификована лица, припадника муслиманско – хрватских формација у Чапљини, због постојања основа сумње да су јуна мјесеца 1992. године, кршећи правила Међународног права, након протјеривања српског цивилног становништва са подручја општина Чапљина, планирали, организовали и непосредно учествовали у широком и систематичном нападу на културне, цивилне, религијске споменике, одн. на манастир ''Житомислић'' и његове помоћне објекте, тј. на грађевине намјењене науци, умјетности, васпитању, хуманитарним или религијским циљевима српског становништва. Постоје основи сумње да су пријављени, користећи противтенковске мине и експлозив марке ''Уреа'', напали објекат и помоћне објекте манастира ''Житомислић''е у виду пљачкања, рушења, паљења, противправног и самовољног уништавања и присвајања имовине у великим размјерама, што је у супротности са Међународним конвенцијама за заштиту културних добара у случају оружаног сукоба.

Постоје основи сумње да су пријављени починили кривична дјела Ратни злочин против цивилног становништва из члана 173. КЗ БиХ и уништавање културних, историјских и религијских споменика из чл#1090;ив цивилног становништва из члана 173. КЗ БиХ и уништавање културних, историјских и религијских споменика из члана 183. истог Закона. Уз поднесени Извјештај, међу прилозима је и видео - запис горења манастира ''Житомислић'' и фото - документација о овом злочину.

Милићи – злочин у селу Доње Рашево

ПС Милићи, у саставу ЦЈБ Бијељина, 07.07.2005., Окружном тужилаштву у Источном Сарајеву поднијела је Извјештај о почињеном кривичном дјелу против шест лица, припадника војних формација тадашње Армије БиХ, због постојања основа сумње да су у периоду од априла до јула 1992. године, командовањем и учествовањем извршили протјеривање српског становништва са подручја МЗ Рашево, чија имовина је опљачкана, а куће уништене и спаљене. По наређењу првопријављеног, 04.07.1992., остали пријављени извршили су засједу у селу Доње Рашево гдје су убили и масакрирали Софрена Миладиновића, који је у то вријеме купио сијено у својој ливади.

Постоје основи сумње да су пријављени починили КД Ратни злочин против цивилног становништва из члана 173. КЗ БиХ.

Зворник – злочин у мјесту Парлог

Станица јавне безбједности Зворник у саставу ЦЈБ Бијељина, 15.07.2005. године Окружном тужилаштву у Бијељини, против два лица, припадника муслиманских војних формација – Зелених беретки, поднијела је Извјештај о почињеном КД због постојања основа сумње да су починили КД Ратни злочин против цивилног становништва из члана 173. КЗ БиХ.
Постоје основи сумње да су 09.05.1992. године, у мјесту Парлог, општина Зворник поставили барикаду, коју су раније припремили пресијецањем дрвећа и постављањем на пут, и на тај начин зауставили ПМВ ''Лада'' којим је управљао Божидар Михић из Баљковице, општина Зворник, а са њим су се у возилу налазили и браћа Радислав, Бранислав и Драгомир Митровић из Незувка. Након заустављања поменутог возила, пријављени су отворили ватру из свог расположивог наоружања и из засједе на свиреп начин убили тројицу поменуте браће и возача, а након тога возило запалили.

Бањалука, 31.08.2005. године

САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ

У складу са Законом, задацима које је утврдила Влада Републике Српске, Министарство унутрашњих послова РС у континуитету, у складу са Програмом рада, интензивно ради на истраживању, документовању и процесуирању кривичних дјела ратног злочина почињених у вријеме трагичних догађаја у Босни и Херцеговини и о томе континуирано извјештава јавност.

Од наше посљедње конференције за јавност, одржане 21.07.2005.у Источном Сарајеву-Палама, организационе јединице у саставу МУП-а до данас су поднијеле два нова извјештаја о почињеним кривичним дјелима ратног злочина против Срба на подручју Сарајева и Чапљине и једну допуну раније поднесеног извјештаја за злочин почињен у логору “Дретељ”.

Сарајево-злочин у Горњој Биочи, општина Илијаш

Центар јавне безбједности Источно Сарајево, односно Полицијска станица Хан Пијесак, 23. 08.2005. поднијела је извјештај Окружном тужилаштву у Источном Сарајеву о почињеном кривичном дјелу против осам идентификованих или дјелимично идентификованих и три још увијек неидентификована лица, страних држављана-муџахедина, припадника Другог батаљона Седме муслиманске бригаде Армије БиХ, за које постоје основи сумње да су починили једно или више кривичних дјела ратног злочина против цивилног становништва.
Наиме, пријављени су претходно планирали, а потом и извели акцију 28.12.1992. године у јутарњим часовима, у небрањеном мјесту Горња Биоча, општина Илијаш. У циљу етничког чишћења, из ватреног оружја извршили су убиство цивила Николе Мићића и рањавање Милојке Драшкић и Ленке Скочо, која је од посљедица задобијених повреда умрла након два дана. Након тога, на нарочито свиреп и пониожавајући начин извршили су силовање и убиство малољетног лица, деветогодишње дјевојчице. Истовремено су употребом физичке силе присилили њену мајку да присуствује силовању и убиству њене кћерке, које су извршила три припадника поменуте јединиц. Мајку су ранили са више хитаца из ватреног оружја.
Постоје основи сумње да су пријављени починили једно или више кривичних дјела из члана 173., а у вези са чланом 180. КЗ БиХ-ратни злочин против цивилног становништва.

Чапљина-напад на спомен костурницу у Пребиловцима, цивилне објекте и имовину грађана

Центар јавне безбједности Требиње, 17.08.2005. Тужилаштву Босне и Херцеговине поднио је извјештај о почињеном кривичном дјелу против 20 идентификованих или дјелимично идентификованих лица бошњачке и хрватскенационалности, због постојања основа сумње да су починили једно или више кривичних дјела ратног злочина.
Проведеном истрагом поуздано је утврђено да су пријављени, у периоду од маја до септембра 1992. године, изводили планске, организоване, удружене и систематске нападе на цивилно српско становништво, вршећи противправно хапшење, затварање, мучење, убијање, силовање, тешко злостављање, прогон, пљачкање, паљење, рушење и разарање културне и вјерске баштине и имовине лица српске националности. Утврђено је да су након рушења остаци објеката развезени са мјеста гдје су били изграђени са циљем негирања њиховог постојања и спречавања Срба на повратак. Поред етничког чишћења цјелокуног српског становништва на подручју Западне Херцеговине, пријављени су у вандалском чину уништили и спомен костурницу у Пребиловцима посвећену српским жртвама које су усташе ликвидиларе у Другом свјетском рату.
Постоје основи сумње да су пријављени починили једно или више кривичних дјела ратног злочина против цивиног становништва из члана 173. КЗ БиХ и уништавања културних, историјских и религијских споменика из члана 183. истог Закона.

Допуњен извјештај о злочину у логору “Дретељ”-Чапљина

Центар јавне безбједности Требиње, 28.07.2005. поднио је допунуизвјештаја поднесеног 24.06.2005., о почињеном кривичном дјелу ратног злочинапротив још 27 идентификованих или дјелимично идентификованих лица због постојања основа сумње да су, са раније пријављена 42 лица, починили кривична дјела злочина против човјечностии ратног злочина против цивилног становништва.
Новопријављени су, у сарадњи са раније пријављеним лицима, кршећи правила Међународног хуманитарног права, од априла до августа 1992. године, непосредно учествовали у намјерноми систематском нападу усмјереном против цивилног становништва српске националности на подручју општине Чапљина, гдје су противправно ухапшени цивили српске националности и присилно интернирани у формирани логор “Дретељ” и у логоре на подручју Републике Хрватске, усљед чега су наступиле тешке посљедице-убијање, затварање, психичко и физичко злостављање, мучење, сакаћење, прогон, силовање, пљачкање имовине, нечовјечно и окрутно поступање и сл.
Постоје основи сумње да су 27 новопријављених, заједно са 42 раније пријављена лица-укупно 69 лица бошњачке и хрватске националности, супротним понашањем одредбама Женевске конвенције, починили кривична дјела злочин против човјечности, ратни злочин против рањеника и болесника и ратни злочин против цивилног становништва.

Документовани нови ратни злочини над Србима у Сарајеву и БиХ у којима су учествовали и муџахедини

У складу са Законом, задацима које је утврдила Влада Републике Српске, Министарство унутрашњих послова РС у континуитету, у складу са Програмом рада, интензивно ради на истраживању, документовању и процесуирању кривичних дјела ратног злочина почињених у вријеме трагичних догађаја у Босни и Херцеговини и о томе континуирано извјештава јавност.
Од наше посљедње конференције за јавност, одржане 31.08.2005. у Бањалуци Тим МУП-а РС за истраживање, документовање и процесуирање кривичних дјела и организационе јединице у саставу МУП-а, односно центри јавне безбједности Бања Лука, Добој, Требиње, Бијељина и Источно Сарајево до данас су поднијели седам нових Извјештаја о почињеним кривичним дјелима ратног злочина против Срба на подручју Сарајева, Мостара, Јабланице, Коњица, Бихаћа, Цазина, Тешња, Кладња, Теслића, Босанског Петровца, Дрвара, Крупе на Уни, Кључа, Санског Моста, Мркоњић Града и Шипова.
Овим Извјештајем обухваћена су 555 идентификована или дјелимично идентификована, те већи број за сада неидентификованих лица због постојања основа сумње да су починили једно или више кривичних дјела ратног злочина. Међу пријављеним лицима је знатан број идентификованих и неидентификованих лица – страних држављана који су били припадници Армије РБиХ, односно – ради се о муџахединима. Идентификовано је да је злочин почињен над 1200 жртава од чега је 66 убијених, рањених 3, силованих 5, затвараних и сл. 1136. Постоје основи сумње да су на поменутим подручјима пријављени наредили или нису спријечили а знали су за чињење злочина или су непосредно учествовали и чињењу кривичних дјела ратног злочина над грађанима српске националности и у уништавању имовине Срба велике вриједности културних, историјских, вјерских објеката и споменика.

Сарајево – логори «Силос», «Зовик» и «Крупањска ријека»

Центар јавне безбједности Источно Сарајево, односно Полицијска станица Пале, 05.09.2005. године поднијела је Окружном тужилаштву у Источном Сарајеву Извјештај о учињеном кривичном дјелу против 415 идентификованих или дјелимично идентификованих и 70 још увијек неидентификованих лица, за која постоје основи сумње да су починили једно или више кривичних дјела ратног злочина - геноцид, злочини против човјечности, ратни злочини против цивилног становништва, ратни злочини против рањеника или болесника, ратни злочини против ратних заробљеника и повреде закона и обичаја ратовања.
Од наведеног броја пријављених лица, њих 25 је пријављено по командној одговорности – због планирања, организовања, подстицања и наређивања да се извршавају кривична дјела, а остали пријављени супо индивидуалној одговорности.
Наиме, поуздано је установљено да су, 11.05.1992., на подручју општине Хаџићи започетиорганизовани и масовни напади на објекте ЈНА – касарне Крупа и Жуновница, у циљу њиховог заузимања, те опсежне, плански организоване и провођене репресивне мјере према цивилном српском становништву, у циљу етничког чишћења територије општине Хаџићи. Провођена су масовна хапшења и затварања Срба у три концентрациона логора у Тарчину, Пазарићу и Зовику, пљачка покретне и уништавање непокретне имовине у власништву Срба, те изолација, ускраћивање снабдијевања храном, физичка злостављања, силовања и застрашивања преосталог српског становништва (око 1.100 лица), што је резултирало њиховим постепеним напуштањем подручја Тарчина и Пазарића - путем размјене или на неки други начин.
Кроз концентрационе логоре «Силос» у Тарчину, «Крупањска ријека» у Зовику и Основна школа «9.мај» у Пазарићу, током трагичних догађаја,прошла су 784 лица српске националности. Логор у Пазарићу постојао је нешто више од два мјесеца, док су многи Срби у логорима «Силос» и «Крупањска ријека» били затворени и по четири године, без икакве оптужнице, суђења или било каквог писаног трага о њиховом заточењу. Усљед нечовјечних поступања, мучења и изгладњивања, убијено је, умрло или нестало 39 лица, док више стотина лица, који су преживјели тортуре у овим логорима, трпи трајне посљедице по физичко и психичко здравље.

Мостар – логор «Војна амбуланта»

Центар јавне безбједности Требиње је, 02.09.2005., поднио Тужилаштву БиХ Извјештај о учињеном кривичном дјелу против 19 идентификованих и 11 дјелимично идентификованих лица, припадника Хрватских оружаних снага - ХОС-а, за која постоје основи сумње да су починили кривична дјела ратног злочина против човјечности и ратни злочин против цивилног становништва.
По избијању ратних дејстава 1992., на подручју општине Мостар отпочело се са планским и организованим нападима на цивилно српско становништво, према системском обрасцу дискриминације на националној основи и етничког чишћења. Срби у Мостару су хапшени, убијани, злостављани, опљачкани, вршила сусиловања, тешка физичка злостављања и прогони, што је за посљедицу имало напуштање Мостара и западне Херцеговине од стране више десетина хиљада Срба.
Пријављена лица су, почетком априла 1992., на подручју општине Мостар формирали логор за Србе, у објекту бивше ЈНА – војној амбуланти, кроз који је, од његовог формирања па до краја августа 1992. године, када је логор затворен, прошло око 500 цивила српске националности. Затворени Срби и Српкиње били су подвргнути бруталним мучењима, премлаћивањима, силовањима и другим тортурама. Припадници ХОС-а користили су дрвене маљеве, моторне пиле, пендреке, ланце , лисице и слична «средства» којима су жртвама одсијецали главе, кидали уши и језике, закуцавали ексере под нокте, мучили их струјом, вјешали, пржили цигаретама, упаљачима палили косу и дијелове тијела, ломили екстремитете; приморавали су затворенике да једу измет, пасу траву, сексуално се иживљавали над њима. Осим сексуалног и физичког злостављања у самом логору, затворенице су често одвођене у приватне станове по Мостару, гдје су такође биле изложене сексуалном малтретирању. Већина затвореника је, након извјесног периода, из овог логора бивала одвођена у логоре «Дретељ» у Чапљини и «Лора» у Сплиту. Трпећи наведене и још читав низ тешких тортура, у логору су подлегли Милутин Супић са Чемерна, општина Гацко, Драган Ђурасовић из Мостара и Лука Ђордан, такође из Мостара, више лица се сматра несталим, док преживјели затвореници трајно пате од тешких психо-физичких посљедица мучења.

Бихаћ и Цазин – логори «Касарна «27 Јули», затвор «Луке», Хотел «Парк», ауторад «Црвена Звијезда», предузеће «Рад»

Центар јавне безбједности Бањалука је, 05.09.2005., Тужилаштву БиХ поднио Извјештај о учињеном кривичном дјелу против шест идентификованих, пет дјелимично идентификованих и других неидентификованих лица, припадника Армије БиХ, због постојања основа сумње да су починили кривична дјела ратног злочина против ратних заробљеника.
У периоду од октобра 1994. до фебруара 1996., на подручју Бихаћа постојало је више логора у којима су припадници Армије БиХ – Петог корпуса затварали и мучили заробљене припаднике Војске Републике Српске и Министарства унутрашњих послова РС. До сада је идентификовано пет таквих локација, а ради се о: објекту касарне «27 јули» - садашњи назив «Адил Бешић», затвор «Луке», хотел «Парк», објекат Ауто-сервиса «Црвена звијезда» - све у Бихаћу, те објекат предузећа «Рад» у Цазину.
Током војних операција 1995. године на подручју општина Босански Петровац, Дрвар, Крупа на Уни, Кључ, Сански Мост, Мркоњић Град и Шипово, припадници Петог корпуса Армије БиХ заробили су више десетина припадника ВРС и МУП-а РС, који су током заробљавања и боравка у наведеним логорима били тешко злостављани и мучени. До сада су идентификована 34 затвореника – 30 припадника ВРС и четири припадника МУП-а РС.
Већ приликом заробљавања припадници Армије БиХ мучили су и злостављали заробљене војнике и полицајце – један војник свезан је за дрво и потом му је клијештима одсјечен прст на руци, другог – који је заробљен 13.јануара 1995. године – припадници Армије БиХ скинули су до гола и читаву ноћ га држали на отвореном, по изузетно хладном времену, а у току те ноћи више пута био је претучент. Премлаћивања, мучења и друге тортуре настављене су и по довођењу заробљеника у наведене логоре. Заробљеницима је често ускраћивана храна, повријеђенима се није указивала љекарска помоћ, а сви заробљеници су, без обзира на њихово психофизичко стање, били принуђени на свакодневни тежак физички рад.

Кладањ – село Јелачићи

Центар јавне безбједности Бијељина је, 09.09.2005. године, Окружном тужилаштву у Источном Сарајеву поднио Извјештај о учињеном кривичном дјелу против шест идентификованих или дјелимично идентификованих лица, припадника Армије БиХ и МУП-а БиХ, због постојања основа сумње да су починили кривична дјела ратног злочина против цивилног становништва и ратног злочина против ратних заробљеника.
Избијањем ратних дејстава 1992. године, са подручја општине Кладањ протјерано је око 4.000 лица српске националности, док тачан број убијених и рањених лица још увијек није утврђен. До краја 1992. године, опљачкано је и до темеља уништено 15 српских села у околини Кладња: Велика Кула, Врановићи, Вучинић, Брдијељи, Доле, Јошје, Коњенић, Ковачићи, Лупоглаво, Мала Кула, Матијевићи, Младово, Обрћевац, Оловци и Пенићи. Једина два српска села у околини Кладња која нису била уништена, а становници протјерани, била су Мајдан и Јелачићи, чији су становници сами организовали одбрану својих кућа.
Током 1992. и 1993. године, припадници Армије БиХ и полиције БиХ више пута су нападали ова села у циљу њиховог заузимања. У једном од напада, 09.08.1992. године, убијени су Драган Ерделић из Јелачића и Драган Драгић из Мајдана; 02.02.1993. убијен је Владенко Лукић; 24.09.1993. снајпером је, испред своје штале у Јелачићима, убијен Милорад Ерделић, а у децембру исте године, такође из снајпера, његова снаха Малина Ерделић.14.01.1994. године село Јелачићи нападнуто је и заузето од стране полицијских и разних војних и паравојних јединица Армије БиХ, међу којима су били «кладањске канџе», «живиничке осе», «џамијски голубови» итд. По изјавама свједока, ове јединице пратиле су жене и дјеца, лупајући у металне канте и узвикујући «алах у егбер». У оружаном сукобу погинули су Милош Сејменовић, Јован Милић, Новица Ерделић и Зоро Божић. Заробљени су припадници ВРС: Миладин Вуковић, Драго Ерделић, Веселин Ерделић, Недељко Милић, Радивоје Еркић, Коста Милић и Радивоје Милић, те цивили: Божо Ерделић (1910.), Драго Ерделић (1928.), Петко Божић (1929.), Грозда Еркић (1934.), Невенка Еркић (1914.) и Љубинка Еркић, стара 70 година. Свих 13 заробљених лица прошли су кроз физичке торутре и мучења, након чега су ликвидирани. Село Јелачићи темељито је опљачкано, а потом спаљено до темеља.

Тешањ и Теслић – Црни врх

Центар јавне безбједности Добој је, 31.08.2005. године, Окружном тужилаштву у Добоју поднио Извјештај о учињеном кривичном дјелу против девет идентификованих или дјелимично идентификованих и других неидентификованих лица, припадника Армије БиХ и муџахедина, због постојања основа сумње да су починили кривична дјела ратног злочина против ратних заробљеника, противправно убијање и рањавање непријатеља, ратни злочин против цивилног становништва, организовање групе људи и подстрекавање на учињење кривичних дјела
На локалитету Црног Врха, подручје општина Тешањ и Теслић, припадници Армије БиХ – Оперативне групе 7-Југ заробили су групу од шест припадника Војске Републике Српске, који су вршили доставу хране коњском запрегом и, због непознавања терена, залутали до непријатељских положаја. Три војника успјела су побјећи, а заробљени су Благоје Благојевић (1948.), Ненад Петковић (1971.) и Бранислав Ђурић (1952.), сви из Теслића. Они су потом, од стране припадника Армије БиХ и муџахедина ликвидирани на свиреп начин – одсијецањем главе. Њихова тијела, као и фотографије на којима се виде припадници Армије БиХ и муџахедини како тријумфују над њиховим одсјеченим главама, пронашли су припадници ВРС-е, након контранапада у којем су ослободили положаје на наведеном локалитету. Поуздано је установљено да су главе ове тројице војника биле мјесец дана набијене на кочеве у тешањској тврђави, након чега су сахрањене на непознатом мјесту и још увијек нису пронађене.
Приликом ослобађања ових положаја, у сукобу је погинуло седам муџахедина, а 19 их је рањено. Међу рањеним је и шеих Абу Сулејман, који данас ради као професор исламских наука на Универзитету у Меки – Саудијска Арабија, те Мохамад ал Хамати, звани Абу Асим, који је у овом сукобу изгубио десну руку. Послије рата био је политички активан у Саудијској Арабији, гдје је и хапшен због антивладиних ставова, потом је емигрирао у Јемен, да би, крајем 2003. године, био ухапшен као један од најтраженијих међународних терориста и члан Ал-Каиде.
Припадници исте војне јединице Армије БиХ су у јулу и августу 1993. године извршили заробљавање, а потом и ликвидацију припадника Војске Републике Српске Митра Кесера (1969.) из Церовица, општина Добој, и Новака Лазића (1974.) из Лончара, општина Добој. Прије ликвидације обојица су били изложени тешком физичком злостављању. По изјавама свједока, Лазића су свезали за возило и вукли кроз Тешањ, након чега су га ликвидирали пуцајући му у главу.
Приликом напада на одбрамбене линије ВРС у мјесту Лончари, општина Добој, 13.08.1993., припадници Армије БиХ заробили су,а потом ликвидирали шест припадника ВРС, иначе радника Рудника Станари. Заробљени су и ликвидирани: Момчило Грујић и Симо Грујић – оба из Горње Остружње, општина Добој, Драгутин Ковачевић, Вујадин Станковић и Милан Ђукић – сви из Станара, општина Добој, те Милан Бјелошевић из Љеба, општина Добој. Сви су, прије ликвидације, били физички злостављани, претучени и мучени, палили су им ватру по тијелима, урезивали полумјесец и звијезду, једном је глава била потпуно смрскана, а други је био заклан.
Поред наведених примјера злочина над ратним заробљеницима, пријављени припадници Армије БиХ – Оперативне групе 7-Југ починили су бројне злочина над цивилним становништвом српске националности, укључујући силовања, почињена у јулу 1993. године у мјестима Медаково и Туговић, општина Тешањ, противприродни блуд у мјесту Мекише, општина Тешањ, те бројна противправна лишења слободе готово свих мушких пунољетних грађана, која су на подручју општине Тешањ вршена током цијелог периода ратних дејстава. Затвореници су боравили у неусловним просторијама објеката полицијске станице и Фудбласког клуба ТОШК Тешањ у Тешњу, гдје су бивали физички злостављани, ускраћивана им је храна, присилно су мобилисани у радне водове и потом упућивани на прве борбене линије, гдје су копали ровове и извлачили тијела погинулих војника.

Коњиц и Јабланица

Центар јавне безбједности Требиње је, 08.09.2005. године, Тужилаштву БиХ поднио Извјештај о учињеном кривичном дјелу против пет идентификованих или дјелимично идентификованих лица, припадника Армије БиХ, због псотојања основа сумње да су починили кривична дјела ратног злочина против човјечности и против ратних заробљеника, те кривична дјела противправно убијање и рањавање непријатеља.
По избијању ратних дејстава у БиХ, на подручју општина Коњиц и Јабланица су, од стране припадника хрватских и муслиманских оружаних снага отпочели су плански и организовани напади на цивилно српско становништво, с циљем етничког чишћења територије поменутих општина. Усљед масовних убијања, силовања, затварања и мучења и на десетина хиљада Срба напустило је ово подручје, на које се нису вратили до данас.
На подручју Коњица и Јабланице, Армија БиХ, укључујући и дијелове муџахединских јединица, формирала је већи број затвора и логора за Србе – цивиле и заробљене припаднике ВРС. У овим логорима примјењивани су најразличитији облици тортуре и мучења, у чему су – по окрутности – свакако предњачили муџахедини. Они су, на фудбалском стадиону у Јабланици, користили дрвене маљеве, моторне пиле, пендреке, те разне врсте хладног оружја, гдје су заробљеницима кидали главе, уши, језике, мучили их струјом и ватром, вјешали, одсијецали екстремитете, и вршили ритуална убиства, у складу са шеријатским законима. Тако су заробљени припадници ВРС: Ристо Чоловић из Мостара, Миљан Радуловић из Невесиња, Мирко Симић из Мостара и Слободан Пудар из Мостара, доведени на фудбалски стадион, гдје су претучени имучени, а потом голи свезани бодљикавом жицом, поломљени су им екстремитети, двојици заробљеника одсјечене су руке, након чега су сви убијени – одсијецањем глава сабљом или ударцима крамапама у главе.

Муџахедини у БиХ – Барбароса



Центар јавне безбједности Добој је, 08.09.2005. године, Тужилаштву БиХ поднио Извјештај о учињеном кривичном дјелу против 14 идентификованих или дјелимично идентификованих лица, припадника Армије БиХ – Врховне команде, Трећег корпуса и Седме муслиманске бригаде, због постојања основа сумње да су починили кривична дјела ратног злочина против ратних заробљеника и противправно убијање и рањавање непријатеља.
Почетком ратних дејстава у БиХ, на подручје које су контролисали припадници Армије БиХ пристигао је велики број муџахедина из арапских земаља – Кувајта, Нигерије, Судана, Пакистана итд. Према процјенама неких чалнова америчког Конгреса, у рату у БиХ учествовало је између 15 и 30.000 муџахедина. Многи од њих претходно су прошли војну обуку у неком од више кампова,које су, на простору Хрватске и Словеније, водили амерички инструктори.
Добровољци «Ал-каиде» су, на самом почетку ратних дјестава, били груписани у батаљон у саставу Седме муслиманске бригаде, а били су смјештени у Бистричаку, два километра од Зенице,и у селу Буковица Глуха, недалеко од Травника. Према америчким изворима, у селу Мехурићи, шест км од Бусоваче, цијело вријеме рата било је стационирано око 5.000 муџахедина. Муџахедини су најчешће у БиХ стизали преко Хрватске – Загреба, Сплита и Ријеке. Прва муџахидинска јединица формирана је у августу 1992. године, у општини Травник, а налазила се у саставу Седме муслиманске бригаде, односно Трећег корпуса Армије БиХ. Наредбом Штаба Врховне команде Армије БиХ, 13.08.1993. године у зони одговорности Трећег корпуса Армије БиХ формиран је одред «Ел муџахидин», о чијем постојању, дјеловању и звјерским убиствима постоје бројне фотографије и видео-записи, које је сачинила пропагандна служба овог одреда. Из истог материјала јасно се може утврдити и повезаност тадашњег политичког руководства БиХ са присуством и дјеловањем муџахедина у БиХ.
Посебна «специјалност» муџахедина било је мучење и звјерско убијање цивила и заробљених припадника ВРС. Тако је, током 1992. године, у муџахидински логор у Гостовићима, општина Зеница, доведено 12 припадника ВРС, заробљених на Озрену. Њима су руке и ноге везане жицом, а други крај жице обмотан око врата, тако да се нису могли помјерати, а што је иначе карактеристичан поступак за муџахедине. Тако свезани, данима су трпјели најтеже тортуре, сакаћења и рањавања. Једном од заробљеника, Гојку Вујичићу, одсјечена је глава, а остали заробљеници потом су натјерани да љубе његову одсјечену главу.


Evo ti veliki Srbine procitaj i uvjeri se kako su tvoja braca mudzahedini bila mirna djeca...
PS molim te nemoj vise izvlaciti tako dobre argumente... 

hupajupa, ako ti smetaju beogradjani i srbijanci, skini se sa ovog foruma.I nauci ko su bili cetnici pa onda komentarisi.Ako i jesi srbin onda si sto bi rekli crnogorci "batal srbin"

ovo je ocajno...katastrofa,boze dragi,jadni ljudi sta su sve pretrpeli u logoru u mostaru i capljini,da li su zlocinci uopste bie normalne osobe?!smucilo mi se,bolje da nisam ni citala tekst...iznerviralaa sam se,ma ne samo srpkinja,hrvatica,muslimanka,da li su uopste svesni sta znaci silovanje i kakve traume zeni namecu,pitam se kao bi reagovali da je u pitanju njihova majka,sestra,zena,to nisu ljudi,to je smece

ko prvo paljaninu jedan ovdje se pominju mudzosi koji su imali svoju operativu po srednjoj bosni.spiskove nestalih srba necu da komentarisem jer sam vec u proslim postovima odgovarao na to.sve u svemu kad saberes,za mudzose mislim samo najgore,i to sam rekao,rekao sam da su postojali kazani,rekao sam da su postojali hadzici,viktor bubanj,al ti uporno meni nameces neke teze kako smo mi ovdje za vrijeme rata bili toboze ugrozeni!pusti se te svoje paljanske politike,ta politika je ovo sve i napravila,zajedno sa glodarima iz sda i hdz-a!ja tebio uporno govorim neke stvari koje ti neces nikada razumjet,kao i pojedinci na ovom forumu,pocev od markala pa na daljeosudjujem svaku vrstu terora nad ljudima,sto se tice sarajeva,CETNICI preko miljatske mogu da optuzuju koga god hoce,zna se da su gadjali sa bristola,vodoprivrede,svih nebodera na grbavici,pa onda sa brda teskom aljtiljerijom i td.sarajevo je bilo opkoljeno,disalo je kroz jedan jebeni tunel,i ti meni pricas pricu kako se mi medzusebno ubijamo,silujemo....prvo,preispitaj sebe kako licnost,ja negledam svijet kroz hartije kao ti,pricam cinjenicno,onako kako je bilo!!!!
nesmetaju meni beogradjani i srbijanci ukoliko se nemjesaju u nesto u sta nemaju pojma,al kad pocne prica tipa kako je meni bilo u ratu,kako on iz beograda bolje zna sta sam ja radio ovdje,onda nemamo sta dapricamo.imali ste ristu dzogu,izvjestavao vas je bas profesionalno!!! :Dza cetnike sam dovoljno upucen da ih mogu mrziti,moja porodica je bila partizanska,to ti sve govori!a sam gest izjednacavanja ceta i partizana u srbiji dovoljno govori dokle je srbija sto se tice integracije!zalosno je to kad neko ko ocima nije vidio rata propovjeda meni o njemu!

poptuno se slazem sa tobom,ti ljudi nisu kontali da ce rat nekada proci,da ce sve jednom izaci na vidjelo.kakav covjek to moze uraditi?!samo retardiran!

retardirani,boze oprosti su bolesni ljudi koji se lece,i oni nisu krivi za to njima treba pomoc,a ove svrstavam takve u najveci sljam zlocinaca

Sarajevo

Srpske ratne ambicije

Sarajevo

Cilj JNA bio je ovladati glavnim gradom i zauzeti sve državne institucije. Srpske paravojne formacije su se pridružile JNA u sprovođenju plana. Počele su dizati barikade u gradu, s namjerom da ga presijeku napola. Istovremeno, u gradu su počeli djelovati brojni snajperisti, s namjerom sijanja panike i paralize života. Patriotska liga je odgovorila podizanjem kontrabarikada i razbijanjem srpskih barikada, te je tako uspjela očistiti jezgro grada i uspostaviti unutrašnje komunikacije. Kako je JNA djelomično izašla na ranije pripremljene položaje u okolini grada, počela su neselektivna djelovanja topničkim oruđima po samome gradu. Sefer Halilović, zapovjednik Glavnog štaba Armije RBiH, je u augustu 1992. procijenio da se u srpskoj opsadi Sarajeva na okolnim brdima nalazi 450 artiljerijskih oruđa svih mogućih kalibara, sa oko 120 tenkova, 200 oklopnih transportera i masa protuavionskih topova.

Jedinice JNA su 2. maja 1992. godine u prodoru pokušale zauzeti centar grada i zgradu Predsjedništva RBiH, ali su u žestokom okršaju odbačene. Toga dana, dolazi do zarobljavanja predsjednika Izetbegovića na sarajevskom aerodromu. Istog poslijepodneva odbrambene snage BiH opkoljavaju kasarnu JNA u centru grada. TVSA uspostavlja vezu sa Izetbegovićem u kojem predsjednik poručuje međunarodnoj javnosti da je talac srpskih snaga. Članovi Predsjedništva RBiH (Ejup Ganić i Stjepan Kljujić) pokušavaju animirati svjetsku javnost na otmicu predsjednika. Nakon pregovora bosanske i srpske strane uz posredstvo UNPROFOR-a dogovorena je razmjena Izetbegovića za generala 2. vojne oblasti, Milutina Kukanjca uz slobodan izlazak JNA sa kompletnim naoružanjem. Prilikom izlaska kolona je napadnuta i presječena u Dobrovoljačkoj ulici i tom prilikom ubijen i ranjen veci broj vojnika dok su ostali zarobljeni.

Za vrijeme Izetbegovićevog zatočeništva, došlo je do pokušaja preuzimanja vlasti od Fikreta Abdića, tada člana Predsjedništva RBiH. Abdić je onemogućen u svom naumu, nakon čega se on povlači u Cazinsku krajinu.

Linije fronta oko Sarajeva uspostavljaju se u aprilu i maju, da bi se ustalile i uglavnom ostale nepromijenjene (unutrašnji prsten opsade) do kraja rata.

e ovako,posto vidim da meni nameces neke spiskove iz dobrovoljacke ulice,imas u tekstu sve o tom.to nisu bili civili nego jna,samo da te uputim.s druge strane,ko je i kako sistematicno unistavao grad imas napisano gore.kad svaris ovo,javi se na jos jednu turu!toliko od mene za sada!lijep pozdrav!