Не можемо да тужимо стару Немачку сада, на велику жалост и то захваљујући Јосипу Брозу Титу који је  СР Немачкој, практично, опростио обештету за билатерални споразум, док од тужбе против нове Немачке за бомбардовање и агресију свакако не треба одустајати     

Диве се људи неком ''немачком економском чуду'' и величају немачку економију, а заборављају колику је помоћ сама Немачка, после завршетка Другог светског рата добила преко Маршаловог плана, као што и заборављају да није исплатила одштету ни  реперације ни Грчкој ни Југославији/Србији, о чему неки нису ни упућени, а сматрам да  сваки Србин не сме да заборави дуг којим нас Немачка никада неће обештетити ....Занима ме где би та јака немачка привреда била данас, колико би била снажна и колико ефикасна да је надокнадила разарања и пустош које су њене оружане јединице и цивилни гаулајтери, намесници и окупациони управници извршавали у Источној Европи, пљачкајући као лопуже и варвари чак и уметнине, које су пребацивали у Трећи Рајх....

Има ли наде да Грчка добије немачку ратну одштету

Берлин је дужан да надокнади штету и преузме одговорност за дуг из Другог светског рата, сматра историчар Карл Хајдт Рот

Аутор: Ј. Павловић Стаменићпонедељак, 22.07.2019. у 16:00

Нова власт у Атини тек ће се изјашњавати о ратним репарацијама (Фото EPA/EFE/Orestis Panagiotou)

Од нашег дописника

Атина – Грчка има правну основу да тражи и добије ратну одштету од Немачке и за то не постоје никаква ограничења у међународном праву, тврди немачки историчар Карл Хајдт Рот. У интервјуу за „Везер курир”, како преносе овдашњи медији, професор тврди да су захтеви Атине оправдани на политичком и међународном нивоу, и то „без икаквих ограничења”.

„За Грчку је то принципијелно питање и Немачка је дужна да надокнади штету и преузме одговорност за дуг из Другог светског рата”, каже професор Рот и подсећа да у међународном праву нема ограничења, тако да није битна чињеница што је већ прошло 70 година.

„Немачка влада из другачијег угла гледа на проблем, сматра га правним, али и политичким, те после уједињења две Немачке искључује питање компензације. Међутим, иако се тврди да је после уједињења питање компензације дефинитивно регулисано, овакав став је без основе са становишта међународног права јер Грчка није потписивала ту конвенцију нити је била за преговарачким столом”, изјављује немачки историчар.

Професор Рот објашњава да Грчка, међутим, не може да рачун на суму од 280 милијарди евра, да мора да се узме у обзир и инфлација тако да би било реално да Атина потражује 190 милијарди. Истовремено, нереално је очекивати да ће јој Берлин такву суму исплатити јер би моментално и друге европске земље могле да затраже нереалне исплате.

„Сматрам да је неопходно да се две земље договоре око суме која би била прихватљива, рецимо 70 милијарди евра које би биле исплаћене у ратама у наредних 15 година”, каже Рот.

Овдашњи медији постављају питање рачунице на основу које се дошло до суме која је само једна трећина укупне ратне одштете за жртве и кредит који су окупатори узели за време Другог светског рата.

Професор Рот објашњава да Грчка да би добила компензацију мора, пре свега, да се придружи заједничком захтеву других оштећених земаља које врше константан политички притисак на Берлин, који ће једног дана морати да одустане од свог категоричког „не” када је у питању исплата ратне одштете.

„Немци су систематски крали и материјално уништили Грчку за време окупације од 1941. до 1944. године конфисковали имовину, фабрике, уништила три четвртине грчке трговачке флоте... Практично, уништили су инфраструктуру грчке привреде, убили су током окупације најмање 330.000 људи, 140.000 их је умрло од глади, 90.000 као заробљенике, 59.000 припадника јеврејске општине било је принудно расељено... Мислим да су ово довољни разлози да се питање ратне одштете поново стави на дневни ред”, закључио је немачки историчар Карл Хајдт Рот.

Готово свака грчка влада је током протеклих деценија мање или више гласно ово питање постављала на дневни ред скупштинске расправе, али и у сусрету са највишим политичким представницима Немачке. Одговор Атини је увек био негативан, као и пре непуних месец дана, када је пређашња влада Алексиса Ципраса,  Берлину поново упутила званични захтев и тражила исплату 290 милијарди евра ратне одштете. Порука Берлина је била кратка: „Ово питање је затворено чињеницом уједињења две Немачке.”

http://www.politika.rs/scc/clanak/434153/Ima-li-nade-da-Grcka-dobije-nemacku-ratnu-odstetu