Рат и профит :: Politicki ~ Geopoliticki forum

Светски трошкови за наоружање порасли у 2007. за тридесет одсто, на 1339 милијарди долара. – САД издвојиле безмало колико и остатак света

Наменски издаци, тиме и профити водећих светских оружара, достигли су нови рекорд, известиле су светске агенције, позивајући се на податке Међународног института за истраживање мира (СИПРИ) у Стокхолму. У годишњем извештају овог института истакнуто је да су трошкови наоружања и одржавања оружаних система у 2007. порасли, на глобалном нивоу, за тридесет одсто. Износили су 1339 милијарди долара. Израчунато је да би наменски издаци света ове године требало да премаше магичну границу од једног и по билиона долара.

* * *

Када је бивши руски председник Владимир Путин у фебруару 2008. оштро критиковао Запад – због подстицања најбезобзирније трке у наоружању, у историји човечанства – суочио се са још оштријим реакцијама западних политичара и аналитичара. Путинов иступ, три недеље уочи примопредаје дужности новоизабраном наследнику Дмитрију Медведеву, окарактерисан је као покушај одлазећег првог човека Руске Федерације да оправда подршку коју је сам давао руским оружарима. Указано је на пасаже из Путиновог говора у којима је најављено да ће Русија у следећих неколико година унапредити своје одбрамбене системе: „Ко то виче, ухватите лопова”, забележио је коментатор конзервативног немачког дневника „Франкфуртер алгемајне”.

У међувремену, статистике непристрасног стокхолмског СИПРИ указале су на баланс и дебаланс у нивоу наоружавања Русије и Запада: „Сједињене Америчке Државе троше на наоружање безмало колико и остатак света”, истакнуто је у годишњем извештају. Удео САД у укупној суми наменских издатака од 1339 милијарди долара износио је 45 одсто, односно 547 милијарди долара. Са друге стране, савезници САД, од Велике Британије преко Француске, Јапана до Немачке, сваки појединачно, дали су прошле године више новца за наоружање него Русија.

Сума од процењене 35,4 милијарде долара, које Русија, према статистици, даје за наоружање, безмало је упола мања од оне коју издваја Велика Британија, а надмашује за десетак одсто одговарајуће трошкове једне, ипак, војно занемарљиве силе, попут Италије.

Да ли је извештајем декларисани дебаланс у наоружању Истока и Запада вештачки изопачен – агресивнији војнополитички стручњаци Запада тврде да руски подаци о наоружању не одговарају чињеницама, већ су производ такозваних пропагандних радионица Москве – или је о нечему другом реч?

Тежећи пословичној неутралности, директор стокхолмског института Џил Бејтс је релативисао значај директног поређења, истакавши постојеће разлике у цени сировина и радне снаге, са ове и са оне стране стратешко политичке границе. Ипак, Бејтс није пропустио прилику да укаже на настојања лобија оружара да, из године у годину, дижу промет смртоносним артиклима. У својој критици није остао сам. У седишту Социјалистичке интернационале у Лондону, примера ради, критички је указано да владе земаља које важе за главне произвођаче оружја у профиту оружара виде и ефикасно средство за обезбеђивање стандарда – сигурносни вентил, такорећи, који се активира када се појави бојазан пред озбиљнијом рецесијом.

У закључном поглављу извештаја, најзад, указано је да су корени раста издатака за наоружање „у тесној вези са постојећим, оправданим страхом од тероризма”. Критичари, међутим, додају да је у извештају пропуштена прилика да се помене и константно одржавање ратова „ниског интензитета” широм света и свесно подстицање „комшијске нетрпељивости” широм Африке, Азије и Јужне Америке. Шта запад тиме добија, документовано је на примеру Немачке.

Према званичним подацима који, по логици предмета, нису увеличани, њена наменска индустрија избила је као светски извозник оружаних система на треће место у свету. Немачка је, званично, навела да је у прошлој години увећала извоз оружаних система за двадесетак одсто, са 6,2 на 7,7 милијарди евра.

Извозном успеху допринеле су поруџбине, између осталог, више од 200 тенкова типа „леопард I” и „леопард II”, 99 оклопних транспортера типа М 113, небројене батерије мерзера и хаубица, ракете типа „земља-ваздух”, једна подморница класе 209 и неколико вагона ручног наоружања. Надлежни оружари лапидарно су навели да оружје није послато на адресу неке од четрнаест држава, које, званично, ратују...

Политика