BE­O­GRAD - Či­ja je ze­mlja - Sr­bi­ja? Su­de­ći po ime­nu, uglav­nom srp­ska. Po­sta­vlja se pi­ta­nje: da li to tre­ba i da pi­še u nje­nom no­vom usta­vu?
Po­sto­je­ći naj­vi­ši prav­ni akt ka­že da ze­mlja pri­pa­da svim gra­đa­ni­ma. Sa­da se po­li­tič­ke par­ti­je spo­re - da li da isto pi­še na ma­lo dru­ga­či­ji na­čin: Sr­bi­ja je dr­ža­va srp­skog na­ro­da i svih nje­nih gra­đa­na, ili - dr­ža­va gra­đan­ki i gra­đa­na. Mo­že, me­đu­tim, da se do­go­di da, zbog stra­nač­kog kom­pro­mi­sa, ni­šta od to­ga uop­šte i ne pi­še...
De­mo­krat­ska stran­ka, na­i­me, tra­ži da se Sr­bi­ja od­re­di sa­mo kao gra­đan­ska dr­ža­va, a svi osta­li tra­že da se u pre­am­bu­li usta­va po­me­ne ve­ćin­ska na­ci­ja - Sr­bi. Ili će se ne­do­u­mi­ca re­ši­ti - gu­mi­com?
Da ustav bez pre­am­bu­le "ne ide", da mo­ra da ima taj po­če­tak, ko­ji ima isto­rij­sku, po­li­tič­ku i op­šte­ljud­sku di­men­zi­ju, sma­tra dr Zo­ran R. To­mić, pro­fe­sor Prav­nog fa­kul­te­ta u Be­o­gra­du:
- Ni­šta ne sme­ta da se ka­že da je Sr­bi­ja, po­što ima i ta­kvo ime, dr­ža­va srp­skog na­ro­da, ko­ji, ne sa­mo da je ve­ćin­ski, ne­go je i kon­sti­tu­tiv­ni na­rod, ko­ji je tu dr­ža­vu i osno­vao. Za­što da se sti­di­mo pro­šlo­sti? - ka­že pro­fe­sor To­mić. - To, me­đu­tim, ne zna­či da je ona sa­mo dr­ža­va Sr­ba, već i dr­ža­va na­ci­o­nal­nih i et­nič­kih za­jed­ni­ca s ko­ji­ma srp­ski na­rod ve­zu­je za­jed­nič­ki ži­vot. Na po­čet­ku usta­va mo­ra da se vi­di da je Sr­bi­ja vi­še­na­ci­o­nal­na za­jed­ni­ca, da bi u da­ljem de­lu usta­va na­ci­o­nal­ni ma­nji­na­ma bi­la ga­ran­to­va­na od­re­đe­na ko­lek­tiv­na pra­va po naj­vi­šim stan­dar­di­ma.
Dru­ga stvar je, po pro­fe­so­ru To­mi­ću, pi­ta­nje gra­đan­ske su­ve­re­no­sti.
- Ne tre­ba ve­zi­va­ti na­ci­o­nal­nu s na­ci­o­na­li­stič­kom di­men­zi­jom. Su­ve­re­nost u mo­der­nim dr­ža­va­ma pri­pa­da gra­đa­ni­ma, ko­ji su rav­no­prav­ni - ka­že on. - Ovo "gra­đan­ke" je udo­vo­lja­va­nje - po­mod­nom. Kao Osmi mart.
Za­me­nik pred­sed­ni­ka Srp­ske ra­di­kal­ne stran­ke To­mi­slav Ni­ko­lić re­kao je da su, u osno­vi, sve dr­ža­ve gra­đan­ske, i da pri­pad­ni­ci ve­ćin­ske na­ci­je ne­ma­ju ni­ka­kve pri­vi­le­gi­je za­to što joj pri­pa­da­ju. Za­to ra­di­ka­li zbog ove od­red­ni­ce ni­su pre­vi­še is­klju­či­vi.
- Ne­ma ni­ka­kve raz­li­ke iz­me­đu dve de­fi­ni­ci­je dr­ža­ve, je­di­no je lep­še ako se is­tak­ne da je to dr­ža­va srp­skog na­ro­da - sma­tra Ni­ko­lić.
Naj­no­vi­ji kom­pro­mis ko­ji se po­mi­nje me­đu da­na­šnjim usta­vo­tvor­ci­ma gla­si: "Sr­bi­ja je dr­ža­va svih gra­đa­na ko­ji u njoj ži­ve, stvo­re­na ve­kov­nom bor­bom srp­skog na­ro­da..." Ko­ji kom­pro­mis će po­be­di­ti, mo­žda će se zna­ti kra­jem av­gu­sta, za ka­da je pred­vi­đe­no usa­gla­ša­va­nje stra­nač­kih li­de­ra o no­vom usta­vu.

SVI FRAN­CU­ZI
- VE­ĆI­NA usta­va da­nas u sve­tu ne po­mi­nje či­ja je dr­ža­va, jer se to ta­mo pod­ra­zu­me­va. U Fran­cu­skoj, na pri­mer, svi su Fran­cu­zi, bez ob­zi­ra oda­kle su do­šli. Oni va­že za je­din­stve­nu na­ci­ju, ne­za­vi­sno od po­re­kla - ka­že pro­fe­sor To­mić. - Kod onih dr­ža­va ko­je ne­ma­ju li­ni­ju raz­vo­ja, po­put Slo­ve­ni­je, na­vo­di se da pri­pa­da­ju ve­ćin­skom na­ro­du.


Izvor: Novosti