Beograd -- Ministar odbrane Dragan Šutanovac kaže da će ukidanje vojnog roka omogućiti onima koji borave u inostranstvu da bi izbegli vojsku - da se vrate u Srbiju.

Vojska Srbije će, ukoliko parlament usvoji odluku o ukidanju obavezog vojnog roka, od 1. januara biti i zvanično profesionalna.

Raspravu u Skupštini o ukidanju obaveze služenja vojnog roka je obeležila polemika poslanika DSS-a Slobodan Samardžić sa ministrom odbrane Draganom Šutanovcem.

Samardžić je tražio od ministra Šutanovca da pokaže podatak po kojem većina građana, kako tvrdi, želi profesionalizaciju vojske i da se izjasni da li će biti raspisan referendum o eventualnom ulasku Srbije u NATO navodeći da je prema istraživanju, 60 do 70 odsto građana protiv ulaska u NATO.

"Argumenti su vam tanki. Uverite nas da narod hoće profesionalnu vojsku i NATO", poručio je Samardžić ministru odbrane.

"Ogromna većina građana i vaših birača je za profesionalizaciju vojske. Političke odluke koje ćemo donositi u budućnosti nemaju veze sa tim", poručio je ministar odbrane.

Ministar odbrane je kazao da je najveće urušavanje sistema odbrane bilo od 2004. do 2007. godine za vreme vlade Vojislava Koštunice kada je doneta odluka da se vojska na "neprincipijelni način desetkuje sa 75.000 na 35.000 pripadnika".

Šutanovac je dodao da je tada doneta i odluka da policija preuzme granice i odluka o slanju vojnika u misiju u Avganistan, a da danas Samardžić kritikuje slanje vojnika u misije u inostranstvo.
Ministar odbrane je naveo da je Koštunica bez referenduma aplicirao da se Srbija priključi Programu NATO - Partnerstvo za mir i da je na svim dokumentima u Ministarstvu odbrane do 2007. bilo napisano "evroatlantske integracije".

On je rekao da je u mandatu vlade Vojislava Koštunice vojni rok skraćen na šest meseci, a da je Vladi koja je došla posle Koštuničine ostavljen dug Ministarstva odbrane od 2,7 milijardi dinara.

"Proces profesionalizacije vojske smo počeli 2003. Taj proces ste do 2007. godine kočili, kao i mnogo toga. Ako vam je žao što sin ili bratanac neće služiti vojni rok, lično ću da se postaram da služi vojni rok", rekao je Šutanovac Samardžiću.

Samardžić je potom rekao da Šutanovac pokušava da "vrati kao bumerang kofu đubreta" na glavu Vojislava Koštunice.

"Tako se ne diskutuje u parlamentu osim kada ministar ne prekorači red. Referendum (o ulasku u NATO) je vaš veliki problem, raspišite ga jer je to sporno pitanje u državi. Pitajte građane o ulasku u NATO, pa onda idite u vaše vojne avanture za račun drugih zemalja", kazao je Samardžić.

U Skupštini i dalje traje rasprava o izmenama Zakona o vojnoj, radnoj i materijalnoj obavezi i Predlogu odluke o obustavljanju obaveze
služenja vojnog roka.
Šutanovac je najavio da će svi koji budu dobrovoljno služili vojsku tri meseca imati prednost prilikom zapošljavanja u državnim organima, a da će se naći način da im se za to vreme provedeno u vojsci plati staž.

"Svakako da oni koji prođu vojni rok i tako se oduže državi treba da imaju prednosti u zapošljavanju u državnim organima, u policiji, vojsci, Ministarstvu pravde za sudske stražare i verujem da ćemo imati takvu jasnu odluku. Oni teba da imaju određene beneficije i prednosti", kazao je Šutanovac novinarima u parlamentu.

Prema njegovim rečima, razmatra se mogućnost dobijanja sertifikata za rukovanje oružjem, upravljanje avionom, i druge mogućnosti koje će dobrovoljci imati posle odsluženja vojnog roka.

"Verujem da ćemo naći mogućnosti da uplatimo i radni staž za tri meseca, da to ne bude ni na koji način gubljenje vremena", kazao je Šutanovac.

Ministar odbrane je kazao da odluka o ukidanju obaveze služenja vojnog roka u sklopu sa viznom liberalizacijom omogućava državljanima Srbije u inostranstvu koji su izbegavali služenje vojnog roka da slobodno dođu u Srbiju.

Kadrovska mapa, prema rečima Šutanovca, omogućava 36.000 profesionalnih vojnika, 2.000 vojnika na obuci i sastav vojne akademije i vojnih ustanova, što je oko 28.000 vojnika

Za referendum i protiv njega

Poslanici opozicionih Srpske radikalne stranke, Srpske napredne stranke i Demokratske stranke Srbije usprotivili su se potpunom ukidanju služenja vojnog roka, navodeći da se iza toga krije namera da Srbija uđe u NATO, dok su radikali i narodnjaci zatražili raspisivanje referenduma o tom pitanju.

Protiv referenduma su poslanici G17 plus, kao i Liberalno-demokratska partija, čiji je lider Čedomir Jovanović rekao da bi to bio "alibi nesposobnih i neodgovornih političara koji se sakrivaju iza društva koje antagonizuju sa NATO alijansom".

Jovanović je kazao da je vojska sada modernizovana na osnovu NATO standarda, ali da ga brine stav političara koji nemaju hrabrosti da sprovode političku reformu koja je vojsci potrebna da bi se ti pozitivni procesi nastavili.

Evroatlantske inegeracije će, prema njegovim rečima, dodatno stabilizovati region, otvoriti ekonomske perspektive i ubrzati unutrašnje reforme.

Radikali su za profesionalizaciju vojske, ali su im sporni njeni motivi i navode da se iza toga krije "priprema za služenje NATO i američkim interesima svuda u svetu gde oni stvaraju krize".

Oni su građane pozvali da se odazivaju dobrovoljnom odsluženju vojnog roka, a državne organe da raspišu referendum o ulasku Srbije u NATO.

Poslanici DSS-a smatraju da profesionalizaciju srpske vojske zahteva NATO, a da je ukidanje obaveze služenja vojnog roka "nagla mera" koja više koristi Alijansi, nego odbrambenim i bezbednosnim interesima Srbije.

Ta stranka smatra da vojsku treba reformisati i delom profesionalizovati, ali da potpuno ukidanje vojnog roka "ne dolazi u obzir".

Naprednjaci su najavili da neće podržati predloženo ukidanje obaveze služenja vojnog roka i usprotivili se ulasku Srbije u NATO.

"Odmah bih glasao za ulazak u NATO, ali pod uslovom da nam vrate Kosovo i Metohiju i teritorijalni integritet zemlje", kazao je poslanik SNS Borislav Pelević.

Zamenik šefa poslaničke grupe G17 plus Vlajko Senić je rekao da nije za to da se na referendumu odlučuje da li da zemlja uđe u NATO i rekao da je vojska sada jedna od najrespektabilnijih institucija, što je priznanje građana onome što se radi u Ministarstvu odbrane i vojsci u proteklih nekoliko godina.

Ilić: A šta ću sada s buretom rakije?

Lider Nove Srbije Velimir Ilić je u parlamentu negodovao što zbog ukidanja obaveznog služenja vojnog roka neće biti u prilici da otvori "bure rakije" koje je godinama čuvao za svoje potomke kada ih bude ispraćao u vojsku, na šta mu je ministar odbrane Dragan Šutanovac odgovorio da je ostavljena mogućnost dobrovoljnog služenja vojske za one koji su za to zainteresovani.

Ilić je mišljenja da se ukidanjem obaveze služenja vojnog roka ruši tradicija "ispraćaja u vojsku", koje je kod građana izazivala poštovanje i kojoj su se radovali, te da je ministar Šutanovac bio veoma hrabar kada je "u ime celog naroda" predložio da se ukine vojna obaveza.

Dragišić: Bez dramatičnih promena 1. januara

Odluka o ukidanju vojne obaveze je doneta još pre nekoliko godina, kaže Zoran Dragišić sa Fakulteta za bezbednost.

"Mi ćemo od 1. januara manje-više imati vojsku kakvu imamo danas, bez par stotina regruta. Jer, regrutni kontingent je planski smanjivan u poslednjih nekoliko godina, tako da će vojska nastaviti da funkcioniše kao i do sada", kaže Dragišić.

"Na najbitnijim formacijskim mestima ni do sada se nisu nalazili regruti na odsluženju vojnog roka", naveo je on.

"Vojska će biti, naravno, manja, ali još neki ozbiljni reformski zahvati u vojsci će uslediti u toku 2011. i 2012. godine, da bi se vojska svela na neku optimalnu meru koja je neophodna da vojska može da izvrši sve svoje misije, koje su joj određene Ustavom i zakonom i da to bude vojska koju naš budžet i privreda mogu da izdrže", rekao je Dragišić.

Dobrovoljno služenje vojnog roka će u budućnosti postojati kao mogućnost, ali Zoran Dragišić ne veruje da će biti previše zainteresovanih.

"Mislim da će slučajevi da postoje nekakvi oduševljeni vikend-ratnici koji će odlaziti na služenje vojnog roka možda brojati u desetinama, ne više. Postoji vrlo veliko interesovanje kod ljudi koji žele da postanu profesionalni vojnici, ali to je nešto drugo, dakle to je zapošljavanje, rešavanje nekih egzistencijalnih pitanja", kaže on.

"U nekim delovima Srbije, nažalost, jedina mogućnost da se zaposlite je da odete ili u vojsku ili u policiju ili da radite u opštini", naveo je Dragišić.
2. decembar 2010. Izvor: B92, Beta
link

"Dobrovoljno služenje vojnog roka će u budućnosti postojati kao mogućnost, ali Zoran Dragišić ne veruje da će biti previše zainteresovanih. "

Dobro je, štrecnu me ortak danas