O nafti i ratu za nju na podruciju BiH je bilo skoro reci i u emisiji "Na rubu znanosti" na hrt1... pomalo sturo i u okviru druge ali spomenuto je

opa sad se radi o hiljadu milijardi

RUD­NO BLA­GO KO­SO­VA I ME­TO­HI­JE

Ima uglja za 16 vje­ko­va

Na Ko­so­vu i Me­to­hi­ji se na­la­zi 76 od­sto ukup­nih re­zer­vi lig­ni­ta u Sr­bi­ji. Iako ni­skog kva­li­te­ta, ovaj ugalj je po­go­dan za eks­plo­a­ta­ci­ju jer se na­la­zi ­na ma­loj du­bi­ni, sma­tra­ju eks­per­ti be­o­grad­skog Ru­dar­sko – ge­o­lo­škog fa­kul­te­ta.
Sa­mo dva od­sto re­zer­vi po­tro­še­no je do­sa­da­šnjom eks­plo­a­ta­ci­jom. Oči­gled­no da je to po­vod za ve­li­ku za­in­te­re­so­va­nost mul­ti­na­ci­o­nal­nih kom­pa­ni­ja ko­je se bo­re za što bo­lju po­zi­ci­ju na tom pro­sto­ru.
Na dru­goj stra­ni o rud­nom bla­gu Ko­so­va i Me­to­hi­je raz­mi­šlja­ju i ame­rič­ki struč­nja­ci ko­ji su pro­ci­je­ni­li da za­li­he uglja na Ko­so­vu vrije­de 500 mi­li­jar­di do­la­ra. Eks­per­ti UN­MIK-a iz sa­mo nji­ma zna­nih raz­lo­ga pro­ci­je­ni­li su da su te re­zer­ve tek 16 mi­li­jar­di do­la­ra.
Na pod­ruč­ju Ko­so­va i Me­to­hi­je po­sto­je i znat­ne re­zer­ve raz­li­či­tog rud­nog bla­ga. Sma­tra se da vrijed­nost na­la­zi­šta se­dam stra­te­gij­skih ru­da - olo­va, cin­ka, sre­bra, ni­kla, man­ga­na, mo­lib­de­na i bo­ra do­sti­že i do hi­lja­du mi­li­jar­di ame­rič­kih do­la­ra. Pre­ma do­sa­da­šnjim is­tra­ži­va­nji­ma, re­zer­ve olo­va i cin­ka iz­no­se oko 46 mi­li­o­na to­na, a rud­ni­ci se na­la­ze u Aj­va­li­ji, Ki­šni­ci i Sta­rom tr­gu. Ru­de ni­kla ima na Go­le­šu, Gla­vi­ci i Sta­rom Či­ka­tov­cu a mag­ne­zi­ta, či­je se re­zer­ve pro­cje­nju­ju na oko 8 mi­li­o­na to­na, ima ta­ko­đe na Go­le­šu i Stre­zov­cu, kao i u De­ča­ni­ma i Du­bo­cu. U pod­ruč­ju Đa­ko­vi­ce i Ora­hov­ca su le­ži­šta hro­ma. Ba­kar i man­gan se ras­pr­o­sti­ru ši­rom pla­nin­skog vijen­ca Pro­kle­ti­je. Za­li­he bok­si­ta iz­no­se oko 8 mi­li­o­na to­na. Sve je vi­še in­for­ma­ci­ja, po­seb­no sa­te­lit­skih sni­ma­ka, o iz­u­zert­nim re­zer­va­ma naf­te na tom pod­ruč­ju, kao i ru­de ura­ni­ju­ma.
Ni vod­ni po­ten­ci­jal ju­žne srp­ske po­kra­ji­ne ni­je za pot­cje­nji­va­nje. Ov­dje se na­la­ze broj­na iz­vo­ri­šta i bo­ga­ti reč­ni to­ko­vi, kao što su Lim, Ibar, Be­li Drim, pet Bi­stri­ca, Le­pe­nac, Lab itd. Nji­ho­vi re­sur­si su to­li­ki da pit­kom vo­dom mo­gu da snab­dije­va­ju mno­ge žed­ne evrop­ske dr­ža­ve.
Ina­če, Elek­tro­pri­vre­da Sr­bi­je de­ce­ni­ja­ma je ula­ga­la u raz­voj elek­tro­e­ner­get­skog si­ste­ma Ko­so­vo i Me­to­hi­je. Iako je u nje­go­vu re­vi­ta­li­za­ci­ju u po­sled­njih ne­ko­li­ko go­di­na ulo­že­no vi­še sto­ti­na mi­li­o­na evra, ovaj elek­tro­e­ner­get­ski si­stem ni­je do­sti­gao ni po­lo­vi­nu pro­iz­vod­nje elek­trič­ne ener­gi­je, ko­ju je ostva­ri­vao u vrije­me dok je bio dio Elek­tro­pri­vre­de Sr­bi­je. Od us­po­sta­vlja­nja pro­tek­to­ra­ta 1999. go­di­ne, me­đu­na­rod­na za­jed­ni­ca je, pre­ma ne­kim pro­cje­na­ma, u Ko­so­vu i Me­to­hi­ji ulo­ži­la iz­me­đu pet i 10 mi­li­jar­du do­la­ra, bez vi­dlji­vih re­zul­ta­ta. Do­sa­da­šnji tro­šak je ma­la in­ve­sti­ci­ja za bu­duć­nost, u ko­joj bi Ko­so­vo i Me­to­hi­ja bi­la ote­ta Sr­bi­ji, i pre­da­ta na upra­vlja­nje me­ga­kor­po­ra­ci­ja­ma, ko­je će pod pro­tek­to­ra­tom NA­TO-a cr­pje­ti ta­mo­šnje pri­rod­no bo­gat­stvo.

Hehehe, izgleda 
Ma, treba oguliti ih za piramide, kad mogu Egipcani sto ne bi mogli Bosanci

Da je zbog nafte poceo rat, ne verujem. Mogli su Ameri jednostavno napraviti biznis fifty-fifty a u nasu polovinu upumpati milijardu kredita pa je opet ionako sve njihovo. Pola oni uzimaju a druga polovina ide na kredite, pokazes narodu na TV-u neki novi zoloski vrt ili odmaraliste ili put a uz put par hiljada novih radnih mesta pa svi zadovoljni