ne radim ništa specijalno što se ne trudim raditi cijelog svog života i to svakoga dana.
ugađam sebi...trudim se i tog dana imati lijepo mišljenje o sebi

samo kazem sebi "ko zna zasto je to dobro" i furam dalje...

hej ovo sam i ja uradila.

ne samo kad sam raskinula, nego uopste kad mi se desilo nesto sto se lako ne moze zaboraviti, i kad sam utucena ili u onoj blagoj depresiji.

obicno uzmem neku knjigu za koju znam da je dobra i poprilicno debela. i do kraja knjige, stvari gledam na drugi nacin.

pozdrav kombinezon 

Zavisi...ako sam zaljubljena onda mi je uzasno, pokusavam da se saberem na sve moguce nachine i teshko i polako mi polazi za rukom da se dozovem. Puno chitam, vozim bajs i trudim se da nikako ne razmisljam o tome, bar prvih nekoliko dana. I napijem se, shto da ne  :[115] Uglavnom se bacim u ruke najboljoj drugarici koja je strucnjak za sve moje propale ljubavi, pa me polako vraca u zhivot.
Ako nisam zaljubljena, logicno je da mi rastanak nece teshko pasti.Moze da mi nedostaje samo prisustvo tog nekog, a i sujeta se javi tu i tamo, pa mi bude blago nelagodno, ali to je sve kratkog daha.

ja se, iskreno, osećam vrlo bzv 

i malo mi stvari pomaže, dok to ne prođe samo od sebe.
ćutim i čekam.

Због таквих ствари треба имати паралелну везу (везе), па кад једна пукне, боли те уво.....

Ili da nemas veze, tek onda te boli uwo 

svako odvajanje od njega izuzetno boli,i sto sam starija sve je teze

lepo kaze MunkaZe... ako sam zaljubljen i ako je trajala veza onda cu jednostavno biti utuchen i necu biti hiperaktivan kao shto sam inache... bicu cutljiv i tako mozda nedelju dana... sa jednom devojkom shto sam bio 16 meseci malo je duze potrajao taj period cutljivosti...  dok evo npr skoro se vracam sa faxa i stize mi poruka da riba raskida samnom, i ja to sve chitam u busu, i vec dok sam doshao gajbi zaboravih na celu tu prichu... tako da sve zavisi kolko ti je znachila veza kao i na kakav nachin se zavrshila...