postavljeno pitanja i to sadrzi, da da li ljubav smrtnik, ili kao esencija uvek zivi i onda kad vec zaljubjenost ne. Ili da li iz ljubavu ponovo moze da rodi zaljubjenost?
To mislim da samo od toga zavisi da koliko negujes i ljubav i zaljubjenost, i sebe.
Ako neko je konstatno mucen emocionalno, onda ostaje narcisoidan, na taj nacin nije moguce ocekivati bas nista.Ali svi smo uvek muceni u ovom realnosti, zato pitanja samo kanalizaciju, i kolativno samo tome sta hocemo i sta nama vredi. I ne na poslednjim mestu sta nama ostavljaju institucije.

po mom misljenju je moguce, ali samo ako ta zaljubljenost prodje bez da je ta osoba bila povredjena.
Ja sam ziv primer za to.

potrebna je ogromna kolicina zrelosti za tako nesto.
jos ako se ima neki zajednicki interes u svemu tome...utoliko lakse.

Могуће је ако заљубљеност симултано нестане код обе особе које притом имају добре основе за пријатељство. Ако је веза била површна и заснована само на привлачлности и добром сексу, тешко да ће из ње израсти пријатељство.

 

 

Sve na ovom svetu je moguce...
Ipak, sanse da se sve kockice poklope su izuzetno male...
Zaljubljenost nikad ne prestaje kod obe osobe u isto vreme..
Mozda pocne da bledi, ali gotovo nikad to nije isto...
Mozemo se praviti da jeste... izaci u susret osobi koju volimo rekavsi da je to isto, ali time dovodimo sebe u situaicju da cemo u nekom trenutku samo sebe a mozda i tu osobu jos vise povrediti...

stvarno , vreme leci sve. a politcke jacine dodjose i odose...
i po Hegelu bas taj pojava naci zaljubjenost, a ljubav stvarno nesto vise

U jbt, i gazda se oglasio ...