Veliki švicarski planinski pas


Velik je, krepak, pokretljiv pas s crnom osnovnom bojom, sjajnim smedim mrljama i belim pegama. Dlaka je kratka. Težak je, ali nije mlitav. Ima lagalno izražen stop te srednje dugu i jaku njušku. Malo podseća na mastife, mada ima zategnutu gubicu, nema podvoljka. Oči su srednje velike, boje Iješnjaka do kestenasto smede, s nadasve opreznim, razumnim i svesnim pogledom. Trouglaste uši su polegnute uz glavu, a kada je uznemiren, nosi ih nešto napred. Prsa su duboka i široka, noge jake i ravne. Rep je težak. Oštra dlaka je duga oko 4 cm. Visina - 70 cm, težina - oko 40 kg.Njegovi preci su najverovatnije bili rimski borbeni psi i srednjevjekovni mesarski psi. Ponovo su ga 1908. godine otkrili u Langenthalu i počeli su ga planski uzgajati.Veliki švicarski planinski pas je klasičan primjer čuvara i zaštitnika. Za njega govore da nikada ne spava, tj. da je uvek budan. I najmanji šum, kojeg uzrokuje stranac, probudi ga i na njega reaguje. Pritom je miran, ne laje previše i zgrabi samo onda kad je potrebno. Strancu je obično dosta i da ga ugleda, a pas ne mora ni režati. Posebno Ijubomorno čuva decu i žene. Nikakva prijetnja ga neće zaustaviti. Moguće ga je dobro školovati i pravom se gospodaru lepo podredi. Koriste ga i kao spasilačkog psa. Najmirniji je i najređi među svim švicarskim planinskim psima. Jedan je od najlepših pasa na svetu.Nije pas za grad, kao ni za duži život u psećoj kućici. Jako je odan domu. Voli kretanje.


Koriscen materijal iz knjige "Velika knjiga o psima" ( autora Ulrich Klevera)

Velški ovčar-Cardigan


Na prvi pogled podseća na lisicu. Pas je kratkih nogu kao jazavčar i ima uspravne uši. Velški ovčar pojavljuje se u dve pasmine koje se razlikuju po repu - kod cardigana je rep kosmat kao kod lisice, a pembroke ga skoro nema, rep mu je kratak produžetak leda. Izraz obraza je oprezan i pametan, gubica je zašiljena, njuška crna. Prednje noge su kratke i pomalo svinute, kosti nogu su jake. Telo je dugo (oko 91 cm) i jako s dubokim prsima. Dlaka je kratka, gusta i otporna na vremenske promene. Dozvoljeno je puno boja i kombinacija boja, samo ne čisto bela. Visina - oko 30 cm, težina - 10 do 20 kg. Dočeka oko 15 godina starosti. Ime corgi je velškog porekla. Cor znači patuljast, a gi pas. Corgi je - patuljast pas. Dugorepom corgiju dali su ime po velškoj grofoviji Cardigan gdje su ga prvi uzgajali. Ovaj tip psa je vrlo star patuljasti terač stada neposlušna je goveda grizao za noge koja su, da bi izbegla bol, morala slušati. Slično su radili i neki planinski psi. Današnji corgi, takoder, imaju smisao za čuvanje goveda, vrlo su temperamentni, rado trče i laju.Corgi je nasledio od svojih predaka i samostalnost. Rado tera divljač. Obe rase corgija standarizirane su tridesetih godina našeg stoleća, iako su ih i ranije uzgajali posebno. Po prirodnim osobinama su cardigan i perribroke jednaki, oboje su svojeglavi i oštri. Od ponude na tržištu i ukusa - volite li radije psa s dugim ili kratkim repom - ovisit će za kojeg ćete se odlučiti.


Koriscen materijal iz knjige "Velika knjiga o psima" ( autora Ulrich Klevera)

Velški ovčar-Pembroke


Izgleda poput ovčarskog jazavčara s obrazom lisice i pomalo našiljenim uspravnim ušima. Od cardigana ga možemo razlikovati po repu koji je kod pembroka jako kratak. Različiti su i po boji - pembroke je smed, crvenkasto-smed, crn ili je u kombinaciji tih boja s bijelim pjegama po nogama, prsima i zatiljku. Izraz obraza je oprezan i pametan, gubica zašiljena, njuška crna. Prednje noge su kratke i koliko je moguće ravne. Telo je srednje dugo sa elastičnim rebrima. Prsni koš je dubok, dolazi skoro do polovine prednjih nogu. Dlaka je gusta, srednje duga, ne oštra. Ne sme biti preduga i kovrčava. Visina - od 25 do 30 cm, telesna težina - od 8 do 11 kg. Mnogi drže velškog ovčara kratkih nogu mješancem i u engleskoj ta pasmina nije bila posebno cenjena, sve dok nije yorkširski knez 1933. godine svojoj kćerki (tadašnjoj kraljici) Elizabeti poklonio velšku ovčarku Dookie. Elizabeta je bila tako oduševljena da je corgi ostala njena rasa. Kraljičini psi bili su popularni i privlačni uzgajačima. U Nemačkoj nisu bili nikada rašireni iako je corgi u današnje vreme primeren, skoro idealan pas. Iznimno je oprezan i uvek spreman za obranu. "Velik" je pas kojeg možemo držati u naručju.Nega je jednostavna, corgi je takoder otporan na vremenske promjene. Voli se puno kretati.Prilagodljiv je i lako ga je odgajati.Možemo ga imati u stanu ako nije premalen. Najsretniji je kada se može nečim baviti. Treba mu potražiti neki "posao" ili se treba s njim puno igrati. Dočeka starost od oko 15 godina.


Koriscen materijal iz knjige "Velika knjiga o psima" ( autora Ulrich Klevera)

Velški terijer


Skladan je, srednje velik i kvadratičan pas. Grada tijela izražava snagu. Laici ga često zamjenjuju s erdel terijerom, a neki ga zamjenjuju s jezerskim terijerom. Glava je poprilično duga iako ne tako nežna kao kod oštrodlakog foksterijera. Oči su male i tamne, uši imaju oblik slova V, visoko su postavljene i spuštene napred. Rep je kratak i nošen uspravno. Vrat je dug i masivan, telo kratko s uskim, ali dubokim prsima. Udovi su ravni sa snažnim kostima i razvijenim mišićima. Duga dlaka je gusta i ravna. Poddlaka je meka i kratka. Boja: crna i cvenkasta. Telesna visina - do 39 cm, telesna težina - 9 kg. Dočeka visoku starost.Velškog su terijera do sredine prošlog stoleća nazivali staroengleski terijer ili mrki oštrodlaki terijer. Današnje ime dobio je 1886. godine. To je stara terijerska pasmina iz Walesa i nikako nije smanjena izvedba erdela. Velški terijer je starija pasmina. Dužu glavu je dobio kasnijim ukrštanjem s foksterijerom. Živahan je, po naravi pravi terijer koji može zbog svoje veličine živeti i u malom stanu. Potrebno ga je nešto manje čistiti, odnosno negujemo ga kao bele terijere. Spreman je braniti sebe i članove porodice. Nešto je manje agresivan od foksterijera. Osećajan je i rado laje što moramo sprečavati od rane mladosti. Strance ne voli, ali je zato dobar prijatelj deci.Potreban mu je dosledan odgoj i dosta kretanja. Ako mu to osiguramo imat ćemo lepog, izvornog i oštrog psa koji može živjeti i u velikom gradu.


Koriscen materijal iz knjige "Velika knjiga o psima" ( autora Ulrich Klevera)

Vučji špic


Najveći je i najstariji među špicevima, uvijek je metalno sive boje. Njegovo je telo jako, leđa kratka i potpuno ravna, naprijed je nešto viši. Prsa su duboka. Udovi su srednje dugi i ravni, zadnje noge su lagano svinute samo u predelu skočnog zgloba. Rep je srednje dug i već u korenu dignut, postavljen na gore, okruglo savijen na desno ili levo. Drži ga, dakle, iznad leda. Vučje je siv s tamnijim mrljama. Svjetlija dlaka je na gubici, oko očiju, na udovima, trbuhu i repu. Visina - 55 cm, težina - od 25 do 28 kg. Vučjeg špica je FCI priznao kao nemačku pasminu, a Nizozemci ga drže za svoju nacionalnu pasminu s imenom keeshond. Vučji špic nije sklon degenerativnim obolenjima. Jako je otporan. Preporučljiv je kao čuvar na osamljenim mestima, iako ne spada u divlje i agresivne pse. Kratka leđa i iznad njega položen rep brane ga od ugriza drugih pasa. Izuzetno je odan kući. Ako se odlučite za kupovinu vučjeg špica, neka bude čistokrvni. Pošto je dovoljno velik, možemo ga lako školovati po sportskom programu i upotrebljavati ga kao obrambenog psa. Među špicevima postoje i oni koji su obavili sva tri radna ispita. Zaključci: veliki špic je siguran čuvar i pratilac, maleni su primerni životu u gradu, patuljasti su odlični kućni Ijubimci. Potonjima je potrebno više nege i nisu tako otporni kao veliki, ali su čoveku vjerniji.


Koriscen materijal iz knjige "Velika knjiga o psima" ( autora Ulrich Klevera)

Zapadno škotski beli terijer westi


Malen je i robustan pas, dubokih prsiju, kratkih nogu, bele dlake i drskog pogleda. Čeoni dio lobanje je srednje velik, malo zaobljen i prekriven gustom dlakom. Njuška je razmjerno kratka, čeono koleno je dobro izraženo. Ne sme biti sličan škotskom terijeru. Oči su srednje velike, tamne i približene. Male uši su uspravne, zašiljene i prekrivene dlakom. Telo je kompaktno, leđa kratka kao i rep koji je nošen uspravno. Ima dugu dlaku s ravnom i tvrdom pokrovnom dlakom koja je duga 5 cm, poddlaka je kratka i mekanija, krzno je potpuno belo, nokti, jastučići i njuška su crne boje. Visina - 28 cm, težina - 8 kg.Zapadno škotski beli terijer je nastao iz sličnih razloga kao i silihemski terijer. Želeli su imati belog jamara, koji bi se razlikovao od lisice ili jazavčara, da ga lovac slučajno ne ustreli. Zapadno škotske bele terijere je slikar Lanser prikazao na slici već 1839. godine. Naslikao je krvoslednika i "westija" koji gledaju iz pasje kućice. Westi je naravno najpoznatiji kao bela polovica reklamnog simbola za whisky "Black and White". U tu je svrhu vlasnik škotskih destilerija Buchanan dao naslikati svoga psa već 1892. godine. Zapadno škotski beli terijer je izuzetno umiljat, veseo i očaravajući pas. Od njega nije dobro napraviti modnu lutku, jer to nije pas koji bi bio zadovoljan u naručju. Samostalan je, prirodan, voli decu, osećajan je i istrajan. Tome možemo dodati još i neosetljivost i nezahtevnost. Idealan je pas. Svaka tri meseca treba mu skratiti dlaku. Dočeka visoku starost.


Koriscen materijal iz knjige "Velika knjiga o psima" ( autora Ulrich Klevera)

Zlatni retriver


Simpatičan je, živahan i jak pas. Već iz daleka se vidi da je istrajan trkač. Jako je umiljat. Za njega je karakteristična duga, zlatna, glatka i lagano valovita dlaka. Čeoni i nosni dio lobanje su jako razvijeni, mada ne grubi. Zlatni retriver ne sme delovati grubo. Oči i vjede su tamno obojane i imaju mekan izraz. Rep je ravan, obrastao dugom dlakom i pravi zastavicu. Ne sme biti držan visoko, a uopće ne preko leđa. Gornja dlaka ne sme biti kovrčava, a pod njom je gusta poddlaka, koja ne propušta vodu. Boje: svi tonovi izmedu zlatne i boje vrhnja, krzno ne smije biti smede ili boje mahagonija. Visina - od 56 do 62 cm, težina - 29 do 32 kg. Ima dugu životnu dob. Zlatni retriver je priznat kao rasa u Engleskoj 1913. godine. Nastao je ukrštanjem zlatno žutog Wavy Coat Retrievera (retrivera valovite dlake) s vodenim španijelom, irskim seterom i žutim goničem. Nije poznato kako je teklo ukrštanje. Rasu je stvarao lort Tweedmouth sredinom prošlog stoleća. Zlatni retriver je zbog svoje Iepote postao omiljena rasa. U toku lova donosi ustrijeljenu pernatu divljač. Pošto odlično pliva, koriste ga i u obraslim močvarnim predelima. Aktivan je i u hladnoj vodi, jer njegova poddlaka ostaje suha i topla. Kao porodični pas je nadasve strpljiv, miran i privržen članovima svog čopora. Jako voli decu. Nije agresivan, a po naravi je oprezan. Ukrasan je pas i potrebno mu je puno slobode i bavljenja s njim. U većoj starosti ponekad se javlja siva mrena na očima. Inače je otporan.


Koriscen materijal iz knjige "Velika knjiga o psima" ( autora Ulrich Klevera)

Pozdravljam vas koji ste pisali, tema je super!

Moze li mi ko reci koje rase je ovaj pas??? Hvala unaprijed...

Moze li mi neko reci fizicku razliku izmedju americkog staforda i pit bull-a...Hvala!!!