Poznati beogradski konceptualni umetnik Dragoljub Raša Todosijević nominovan je za prestižnu umetničku Vincent nagradu za 2006. godinu, koju su inicirali Stedelijk muzej u Amsterdamu i Broere fondacija, u znak priznanja umetnicima koji su izvršili trajan uticaj na evropsku umetnost poslednjih nekoliko decenija.

Todosijević je izjavio za portal SEEcult.org da će početkom 2006. godine biti obavešten o rezultatu dodele te bijenalne nagrade, namenjene umetnicima starijim od 35 godina.

Vincent nagrada iznosi 50.000 evra, a uz novčani iznos, podrazumeva i samostalnu izložbu u Stedelijk muzeju krajem 2006. godine, kao i otkup nekoliko radova za kolekciju tog uglednog evropskog muzeja.

Todosijevića je predložio za Vincent nagradu ruski umetnik Viktor Misiano.

Među predlagačima su i Zdenka Badovinac, Daniel Birnbaum, Harald Falckenberg, Jeans Hoffmann, Chus Martinez, David Neuman i Beatrix Ruf.

Glavni žiri čine Manuel Borja-Vilel (direktor MACB Barselona), Ingvild Goetz (Sammlung Goetz, Minhen), Udo Kittelmann (direktor Muzeja savremene umetnosti Frankfurt), Poul Erik Tojner (direktor Louisiana, Kopenhagen) i Gijs Van Tuyl (direktor Stedelijk muzeja).

Nagrada je, prema zvaničnoj informaciji, ustanovljena radi “jedne divne, slobodne i miroljubive Evrope”.

Stedelijk muzej i Broere fondacija ustanovili su je u čast Monique Zajfen.

Vincent nagradu 2004. godine dobio je poljski umetnik Pawel Althamer (1967), skulptor i performer, koji je, između ostalog, sa umetnikom i prijateljem Arturom Zmijewskim radio i video dokumentarce snimljene pod uticajem halucinogenih supstanci, u trenucima promene svesti.

Među dobitnicima Vinsent nagrade, nazvane prema čuvenom holandskom slikaru Vincentu van Goghu, su i finska video umetnica Eija Liisa Ahtila (2000) i nemački slikar Neo Rauch (2002).

Žirijem 2000. godine predsedavao je direktor Tate galerije Nicolas Serota, a 2002. pokojni Harald Szeemann, dugogodišnji komesar Venecijanskog bijenala.

Vincent nagradom, čije dodeljivanje organizuje Bonnefantenmuseum iz Mastrihta, obeležava se i evropski Mastrihtski sporazum iz 1992. godine.

Todosijević je, inače, otvorio 12. novembra samostalnu izložbu u Ateljeu “Dado” Narodnog muzeja Crne Gore na Cetinju, koja traje 20 dana.

Njegovi radovi predstavljeni su i na izložbi “O normalnosti. Umetnost u Srbiji 1989-2001” u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu, koja je otvorena još 21. novembra.

Todosijević je ove jeseni učestvovao na nekoliko grupnih međunarodnih izložbi u Budimpešti, Istanbulu i Hagenu u Nemačkoj, uglavnom posvećenih savremenoj istočnoevropskoj umetnosti.

On je u Karl Ernst Osthaus muzeju u Hagenu učestvovao na izložbi “East Art Museum: A Concept for an Exhibition of the East Art Map - A (Re) Construction of the History of Contemporary Art (1945-1985) in Eastern Europe”, na kojoj su predstavljeni predlozi radova za projekat osnivanja Muzeja istočnoevropske umetnosti (East Art Museum).

Učestvovao je i na putujućoj izložbi u Ludvig muzeju savremene umetnosti u Budimpešti, koja je, pod nazivom “Essence of Life & Essence of Art” (Suština života i suština umetnosti) predstavila 250 radova na papiru oko 30 renomiranih umetnika iz centralne i istočne Evrope.

Tu izložbu, čiji je kustos sarajevski umetnik Jadran Adamović, koji živi u Njujorku, videće posle Budimpešte i publika u Tretjakov galeriji u Moskvi i Državnom muzeju Rusije u Sankt Petersburgu.

Todosijević je učestvovao i na izložbi u Gete institutu u Istanbulu, na kojoj je, povodom Istanbulskog bijenala, predstavljena kolekcija grafika prema izboru čuvenog nemačkog kustosa Renea Blocka.

Raša Todosijević, rođen 1945. godine u Beogradu, diplomirao je na akademiji likovnih umetnosti 1969. godine, a prisutan je na savremenoj likovnoj sceni od početka 70-ih godina.

Dobitnik je nagrade Artslink za 2004. godinu u Njujorku, kao i priznanja grada Beograda 2003. godine najboljim stvaraocima u prethodnoj godini.

Među njegovim mnogobrojnim samostalnim izložbama je i “The Todosijević Foundation: God exist” (San Francisko-Beograd, 2004), “Hvala Raši Todosijeviću” (MSU Beograd, 2002, Galerija sodobne umetnosti Celje, 2003, Nacionalna galerija za stranu umetnost Sofija, 2004), IASPIS (Stokholm, 2001) i “Bog voli Srbe”(Galerija SKC, 1991).

2005. godine učestvovao je i na grupnoj izložbi “Na rubu posebnosti - avangardna umetnost u regiji od 1915. do 1989. godine, druge kolekcije” (Gradski muzej Varaždin).

izvor: b92.net/kultura