Ja vidim da se ovde tema namerno razvodnjava od strane "nekih".
Ipak treba imati postovanja prema ljudskom izgubljenom zivotu za badava, od strane milicije-policije.

On za njih nije covek ocigledno.Oni su toliko zagrizeni mrznjom prema radikalima da je to strasno.

Prvi korak je nabaviti macke... Za sada mislim da si u fazi vlaznih nadanja...

Bolje da je poginuo na ratištu
Rodbina Ranka Panića, nastradalog od „pendreka” na demonstracijama 29. jula, traži da ministar policije pronađe ubicu koji ih je zavio u crno


Rankova majka Smilja; Ranko i supruga Mirjana, iz srećnih dana Iz porodičnog albuma

Na periferiji Mladenovca, u naselju Bataševo, skupili su se Rankovi najbliži, u crnini. Dan ranije su ga pokopali na seoskom groblju u Rajkovcu. Dočekali su nas Rankova majka Smilja, supruga Mirjana, ujak Rade Dozet i Mirjana Lalić, bliska prijateljica porodice Panić. Ćute, odmahuju rukom. Ali i naviru sećanja. Isprekidano govore, pokušavaju da nam dočaraju svu bol koju ovih dana osećaju.

Rankova supruga Mirjana Vujičićpriča nam šta se dešavalo tog nesrećnog 29. jula, posle mitinga:

– Kada se Ranko vratio iz Beograda, imao je veliku, crnu masnicu na ruci.Rekao nam je da ga je policajacudario pendrekom. Na stomaku nije imao nikakve modrice, niti je išta pominjao. Tek sutradan, kad su ga zadesili nepodnošljivi bolovi, priznao mi je da ga je policajac udario i nogom u stomak.Ovde, u hitnoj pomoći, nisu mu dali ni lekove protiv bolova, samo su nas pitali da li imamo prevoz do Beograda, iako je ispred zgrade stajalo nekoliko slobodnih sanitetskih kola. Do Beograda nas je prevezao naš prijatelj Stojan Delić.

Rankov ujak Rade dodaje da kola hitne pomoći „nisu dobili samo zato što je Ranko bio simpatizer SRS-a”.

U Urgentnom centru, doktor Laušević je članovima porodice saopštio da je Ranku puklo debelo crevo, usled jakog udarca u stomak.

– Bio je zdrav i jak, radio je kao magacioner u mlekari... Svi smo mislili da će se izvući, a i lekari su davali pozitivne prognoze, govorili su da će sve biti u redu. Tek kad je prestao da diše, prebacili su ga u šok-sobu, ali tad je već bilo kasno – priseća se Mirjana, grčevito se boreći da sakrije suze.

Po rečima članova porodice, dok je ležao u bolnici, Panića niko „iz vlasti” nije posetio.

– Jedino se Vučić interesovao za njegovo zdravlje,ali i on je suviše kasno saznao za ovu nesreću.Uostalom, Vučić je došao i na sahranu.Sa njim je bio i Luka Karadžić, kao ijoš nekoliko članova SRS-a – kaže Mirjana.

Smilja, Rankova majka, ispričala nam je da se Ranko borio u prvim borbenim redovima tokom celog rata u Krajni, da je bio hrabar borac i veliki patriota:

– Bilo bi mi mnogo lakše da je poginuo na ratištu, od ustaške ruke, a ne ovako, usred srpske zemlje da ga ubije srpski policajac. Mi smo iz Korenice i pre 13 godina smo prognani ovde. Ranko je voleoi Ratka i Radovana, kao svoje najrođenije i zato je, valjda i poginuo. Poručujem Dačiću da nađe ubicu mog sina, jer je taj, jedan od njegovih ljudi. Nisu krivi lekari, već onaj ko ga je tako dušmanski šutnuo da mu je pocepao creva, iako je bio goloruk i nije pravio nikakve incidente – govorimajka Smilja, proklinjući, kroz suze, policiju i ubicu svoga sina: – Kad-tad će taj da odgovara i bogu i narodu.

Slobodan A. Milošević
[objavljeno: 22/08/2008.]

Izvor: Politika

МИРЈАНА ВУЈИЧИЋ, СУПРУГА ТРАГИЧНО НАСТРАДАЛОГ РАНКА ПАНИЋА, ЖРТВЕ ПОЛИЦИЈСКОГ БАТИНАЊА
Смрт, за убицу мог мужа

Плачем и ноћ и дан, више суза немам, шта нам душмани урадише...
Надали смо се да ће се Ранко извући и да ће доћи кући, а оно ништа од наше жеље
Бојим се да ће сви да перу руке и да сваљују кривицу једни на друге, доктори на полицију, полиција на докторе, а њега више нема
Тадићу и Дачићу шта год да поручим, то до њих неће допрети, јер их не интересује наша судбина.
Кунем се, докле год будем жива, борићу се да убица мога Ранка буде ухваћен и кажњен
Живот ми је постао пакао од како је Ранко отишао у болницу. Надала сам се да ће се извући, да ће прездравити. Ни помислила нисам да ће ми га вратити у мртвачком ковчегу. Плачем и ноћ и дан, више суза немам
Ранко је био је на ратишту годинама. Није га стигао куршум непријатеља, а овде, у српској престоници, у срцу Србије коју је толико волео, од браће је настрадао

Убица мог мужа мора да буде осуђен на смртну казну, ако има правде, то је казна која му следује за злочин који је починио - поручује Мирјана Вујичић, супруга Ранка Панића.
Скрхана од бола, уплакана Мирјана прича да нико у власти не разуме тугу са којом се суочава њена породица. Каже да трагедију Панића може да разуме само неко ко је доживео личну несрећу.
- Волела бих да полиција нађе убицу мог мужа, али знам да у овој држави нема правде - прича Мирјана.
У Ранковом дому окупила се цела породица, ту су мајка, сестре, ујаци... Сви кивни, огорчени на власт, полицију, министре.
Ранкова супруга прича да ноћима није спавала, да од туге не може ока да склопи.
- Живот ми је постао пакао од како је Ранко отишао у болницу. Надала сам се да ће се извући, да ће прездравити. Ни помислила нисам да ће ми га вратити у мртвачком ковчегу Плачем и ноћ и дан, више суза немам... Шта нам душмани урадише... Осећам као да ће очи да ми испадну, све са мојом утробом. Ово ће ме убити! Не могу више без њега - јеца Мирјана.
Каже да за њу нема утехе, да више нема чему да се нада.
- Никада се нисмо раздвајали, а видите шта нам урадише. Ово што сада проживљавам, горе је од сваког пакла. Није мој Ранко заслужио да овако сконча - прича Мирјана.
Док показује Ранкове фотографије, Ранкова супруга говори какав је био њен супруг.

    Нека бар „Правда" не одустане

    Супруга Ранка Панића, нада се да ће медији истрајати у покушајима да сазнају ко стоји иза убиства њеног супруга.
    - Нека бар „Правда" не одустане од трагања за истином о мом супругу. Знам да ће сви медији који су иоле нешто писали, престати са тим. То писање ће трајати само пар првих дана и готово. Све се заборавља! Молим вас да бар ви наставите, помозите нам да се открије истина о Ранку. Ви сте и до сада износили истину, урадите то и за мог Ранка - поручује Мирјана Вујичић.

- Све бих дала да могу некако да га вратим. Знате, он је волео све људе, имао је лепу реч за свакога, био је пун љубави - шапуће Мирјана.
Каже да Панићеве жалост прати пуних 18 година, од када су избегли.
- Ранко је био на ратишту годинама. Није га стигао куршум непријатеља, а овде, у српској престоници, у срцу Србије коју је толико волео, од браће је настрадао. Зашто, зашто, реците ми?!
И док јој сузе саме клизе, Мирјана покушава да нађе утеху.
- Можда би ми било лакше да је био другачији, да је био лош човек. Стварно је био једно изузетно створење. Али Ранко није био такав, био је моје јагње, бринуо се о свему и за свакога. Није мрава згазио, све је волео, како родбину, тако и остале људе - каже Мирјана.
Каже да је њен супруг био поносан на Србију, која је његовој избеглој породици пружила прилику да се скући, да опет нормално живе.
- Волео је Србију и Србе, а у Србији га уби Србин. Тај проклетник, крвник нам од живота направи пакао... А таман смо кренули да се кућимо... Ех, рано моја, зликовци нам не дадоше да сретно живимо - јауче Мирјана.
Свесна да више не може да врати супруга, Мирјана Вујичић каже да страхује да ће се кривци извући, да неће бити кажњени због премлаћивања њеног супруга.
- Бојим се да ће сада сви да перу руке и да сваљују кривицу једни на друге. Доктори на полицију, полиција на докторе, а њега више нема... Знам да ће покушати да окриве и јадног ми Ранка, да ће свашта измишљати о њему, јадни смо ми људи - каже Панићева супруга.
На питање да ли очекује помоћ од министра полиције и председника државе, и шта би им поручила, Мирјана каже:
- Волела бих да пронађу кривца, волела бих да правда буде задовољена. Тадићу и Дачићу шта год да поручим, то до њих неће допрети, јер их не интересује наша судбина. Они знају своје и ништа више. Не знам ко је одговоран, само знам да мог Ранка више нема. Као све до сада, и ово ће покушати да заташкају. Али, кунем се, докле год будем жива, борићу се да убица мога Ранка буде ухваћен и кажњен - поручује Ранкова супруга.
Предраг Јеремић

Правда

Хапсите батинаше
Тадић од Србије прави једнопартијску државу, хоће да буде председник, премијер и градоначелник
Прави српски тајкуни су Кркобабићи. Па да смо Арапски емирати, Кркобабићи не би добили оволико. Није Србија геријатријски дом
Вучић и ја нисмо у свађи. Желео сам да се врати међу посланике, али он то не жели јер је обећао грађанима да се неће враћати у парламент. Волео бих да се предомисли, јер је Србија у тешкој ситуацији, потребни су нам паметни људи, такви као што је Вучић

Српска радикална странка ће у Скупштини тражити утврђивање одговорности за нереде у Београду и за смрт Ранка Панића, рекао је Томислав Николић.
Заменик председника СРС казао је да ће та странка захтевати да полиција ухапси батинаше одговорне за пребијање грађана и смрт Ранка Панића.
- Нећемо им дати прилику да нас оптуже за опструкцију рада Народне скупштине, али утврђивање одговорности за премлаћивање и смрт није опструкција - поручио је заменик председника СРС.
Николић је оптужио председника Србије Бориса Тадића да, по методама „свог пријатеља" Мила Ђукановића, прави једнопартијску државу и да покушава истовремено да буде председник државе, владе, скупштине и градоначелник, „иако није у стању да то уради".
Он је оптужио владајуће коалиције на републичком и београдском нивоу да им је циљ само да остваре своје личне интересе, док су грађани њихови „робови".
- Ово је влада по принципу „ко шта добије". Па да смо Арапски емирати, Кркобабићи не би добили оволико. Није Србија геријатријски дом - рекао је Николић и додао, да су Кркобабићи заправо прави тајкуни у Србији.
Николић је најавио и да ће СРС понудити Демократској странци Србије и Новој Србији да заједнички делују као опозиција, али је истакао да то не значи да ће се те партије „утопити" у СРС.
Према Николићевим речима, у СРС не постоје сукоби:- Није истина да смо Александар Вучић и ја у свађи. Нас двојица смо разговарали о томе да он буде посланик. Рекао ми је да је грађанима обећао да неће бити посланик, и да не жели да погази дату реч. Не могу ја њега да погазим као човека и да му кажем: „баш ме брига шта си говорио и обећавао, мораћеш да урадиш супротно". Поштујем његову вољу и, ако је обећао да неће да буде посланик, то је његов избор - каже Николић.
Додаје да је Вучићу у шали рекао да ће га и преко новина молити да се врати у парлaмeнт.
- Србија је у тешкој ситуацији, и сваки паметан човек нам је потребан у Скупштини. Вучић је један од таквих, трудићу се да га убедим да промени мишљење - закључио је Николић.
Б. В.

Правда

Petar Ignja

Policijski zločin

Policajci jedne države, koja je već osam godina demokratska, pretukli su Ranka Panića na mitingu protesta zbog hapšenja Radovana Karadžića, a taj su protest organizovali srpski radikali. Miting je trajao dva sata, možda i duže, bilo je govornika koji nisu birali reči protiv ove vlasti, ali ništa nije davalo povoda za sumnju da će se sve završiti brutalno. Onda je, kad je miting bio gotovo završen, onima koji su mirno izražavali svoj antagonizam prema vlasti (u političkoj Srbiji stranački antagonizam dugo traje, on prerasta u otvorenu ideološku mržnju jednih prema drugima, kao u svakoj nedemokratskoj zemlji, uostalom, koja snagu ne zasniva na vlasti građana nego na snazi ideološke opredeljenosti – levica protiv desnice), pokušala da se priključi grupa fudbalskih navijača, poznatih našoj javnosti sa fudbalskih i košarkaških utakmica, na kojima se grobari i delije ponašaju kao politička desnica i levica i obostranu mržnju ispoljavaju često tučama, u kojima padne i poneka glava.

Prvo je bilo javljeno da su na miting krenuli samo partizanovci, koje bije glas da su desničari, ali je jedna novinska fotografija sve ovo demantovala: na slici se vidi momak, u pocepanoj majici, a na levoj ruci imao je istetoviran grb kluba koji je poznat kao stecište delija, levičara. Naime, delije i danas rado ističu da su oni, pre osam godina, palili Saveznu skupštinu i državnu televiziju, dok su grobari tada bili u mišjoj rupi.

Na veliku tugu, Ranko Panić, posle duge borbe za život, umro je u bolnici, a lekari kažu da je uzrok smrti još nepoznat. Sve će znati za petnaest dana, kaže, zvanično, neki doktor Ječmenica. Čeka se “nalaz” obdukcije! I policija čeka “nalaz” obdukcije. Zar je za jednu obdukciju potrebno dve nedelje? Rekao je Panić lekarima, dok je bio svestan, da ga je jedan policajac mučki udario nogom u stomak. Dobro, ali znaju li bar od čega su lečili Ranka Panića? Zašto je na kraju pao u komu? Postoji bar opravdana sumnja da je umro zbog teških povreda, jer su ga srpski policajci tukli nogama, kao od bukve odvaljenim. Kad se ti policajci onako obuku, u oklope, kao srednjovekovni riteri, i kad krenu na radni zadatak, smrknuta lica i pogleda od kojih čoveku može da pozli, nama se čini da ne živimo u Srbiji i Beogradu, nego u nekoj dalekoj banana državi, gde se biju i ubijaju i građani, međusobno, policija tamo redovno prebacuje radnu normu, a ginu i gospoda predsednici.

Posle smrti Panićeve, vest da će se lekarski “nalaz” dati javnosti posle petnaest dana, poslednji je stadijum beščašća. E moj Hipokrite, šta si doživeo. Ali ovaj stari Grk, čuven po lekarskoj etici, zna odavno da kad mu mnogi lekari polažu onu čuvenu zakletvu, da ga lažu, kao što rade i članovi vlade kad polažu zakletvu u parlamentu i zaklinju se da će poštovati Ustav i zakone i da neće uzimati nepotrebne devizne dnevnice za turistička putovanja. Pre tri godine, poštovani građani, jedan naš vrli ministar, strasni globtroter, proveo je u inostranstvu oko dvesta dana. Dve trećine jedne godine. Gde je taj Ginis, koga su pozivali da se pozabavi “sjajnom” akcijom naše policije na mitingu i uvrsti je u svoju čuvenu knjigu čudesa, gde je sada?

Pravde radi, ako je na ovome svetu ima, moramo reći da propisi nalažu da se rezultati obdukcije sudu dostavljaju posle petnaest dana. Da li je to neki zakon? Ako jeste, odličan je. Možda u tom zakonu tako piše, ali to je izvan pameti. Zašto bi “nalaz” stajao u nečijim fasciklama dve nedelje, ako je sve završeno i jasno, i zašto lekar ne bi imao prava da to saopšti javnosti? Sud mora sve da dobije napismeno, to je jasno, kako bi imao osnova ili bi našao da nema osnova za pokretanje krivičnog postupka. Nama se čini da se ovde krade vreme. Računa se da će Panićeva smrt biti brzo zaboravljena, da će sve leći na rudu, a kad se sazna prava istina, bez obzira na to koliko ona bila na štetu policije, poslanici će u parlamentu krenuti u nove obračune i javnost će imati šta da čuje i vidi.

Demokratska naša javnost nije preterano zabrinuta zbog verovatnog ubistva jednog mladog čoveka. I novine prelaze preko svega nekako nečujno, osim Pravde, koja ne ćuti. Sve oči uprte su, ovih dana, u onu elektronsku ploču olimpijskog bazena u Pekingu. Pokraden je jedan Srbin, i to Srbija ne prašta. Krađa Kosova može i da prođe, ali zlatne medalje nikako.

Odavno je zaboravljeno da policija nije tukla samo besprizornike, nego sve redom. Tukli su i narodne poslanike, ali to je u redu, to su radikali. Reagovali su mlako i novinari, i pored toga što je u haosu koji je izazvala policija jednom njihovom kolegi polomljena noga.

Jedno pitanje: zašto je na miting poslato onoliko “specijalaca”? Ko ih je poslao? Šta su oni koji su to odlučili hteli? Ovde tinja neka namera, visi u vazduhu kao u paučini, samo bi je trebalo uhvatiti i javnosti kazati ma šta se iza brda valjalo. Slobodan građanin ima prava da misli, ne bi li postojao, a kao Dekart ima prava i da sumnja, ne bi li svoje bitisanje još ubedljivije dokazao.

Na sahrani Ranka Panića nije bio niko iz vlasti. A iz policije? Neumesno pitanje. Morao je neko da ode, jer je Ranko Panić bio – prema kazivanju ljudi koji su ga poznavali – miran i pošten čovek. Živeo je u iznajmljenom stanu sa ženom koja danas užasno pati. I to govori o kakvom je čoveku reč. Nikakve veze on nije imao sa onim “beogradskim proizvodom”, na stadionima sukobljenih stranačkih timova.

Pre nekoliko dana kruševački policijski odred obračunao se sa još jednim novinarem, dopisnikom Presa, koji je snimao tešku saobraćajnu nesreću. Hteli su da ga najure, da mu zabrane da slika, a pošto se čovek pobunio (fala bogu!), strpali su ga u ivicu, odvezli u policijski ćumez i na kraju je čovek završio u bolnici. Policajci, da li je sa svima vama sve u redu? Tražimo odgovor i od ministra policije, i od vlade, i od predsednika države

Преузето са НСПМ
Објављено у НИНу

Djindjic je na ovakvim stvarima dosao na vlast. Tada je policija bila brutalna, a sada pravovremeno reaguje, samo je druga vlast. Sto hitnije istraziti ovo ubistvo i pronaci osobe koje su batinale direktora rts-a Milanovica i suditi im.

Anea, nisi vredna komentara, kao i vecina tvojih pacijenata(trolova,hobita).

MUP KRIV ZA SMRT PANIĆA
Obdukcioni nalaz pokazao da je pristalica SRS-a Ranko Panić preminuo od posledica udarca nogom u stomak na mitingu 29. jula! Paniću od siline udarca puklo debelo crevo, pa je ubrzo umro od sepse!



s
Stradao braneći druge... Pokojni Ranko Panić (u krugu)



Policajci su krivi za smrt radikala Ranka Panića (41) koji je umro posle mitinga povodom hapšenja Radovana Karadžića, pokazao je obdukcioni nalaz, a saznaje Press! Panić je, kako je utvrđeno, umro od posledica žestokog udarca u stomak od koga mu je puklo debelo crevo.

U nalazu lekara sudske medicine, koji je juče završen, navodi se da je Panić preminuo od sepse (trovanja) krvi do koje je došlo posle pucanja creva.
Panić je odmah po dolasku u Urgentni centar ispričao lekarima da su ga dvojica pripadnika Žandarmerije krvnički tukla na mitingu SRS-a, da ga je jedan uradio u stomak, a drugi u ruku.
Sagovornik Pressa sa Instituta za sudsku medicinu, koji je insistirao na anonimnosti, otkriva da je obdukcioni nalaz o smrti Panića završen i da će do kraja nedelje biti poslat istražnom sudiji.


Tukla ga dva žandarma

Press je objavio svedočenje Panićevog prijatelja (ime poznato redakciji) koji je policiji ispričao šta je Ranko kazao lekarima u Urgentnom centru, gde su ga doveli dan posle mitinga SRS-a.
- Kada smo posle snimanja stigli u hiruršku ambulantu, dežurni hirurg je pitao Ranka šta se desilo. On mu je odgovorio da je na protestu radikala zadobio udarac nogom od jednog policajca u predelu stomaka, a od drugog u levu ruku... Dežurni hirurg je pogledao snimke, pregledao stomak i rekao da je nešto puklo u trbušnoj duplji i da mora hitno na operaciju - ispričao je Rankov prijatelj policiji.


Strašan udarac

- Nema sumnje da je Panić dobio jak udarac u stomak, samo nismo utvrdili da li nogom ili rukom. Zbog siline udarca pretpostavljamo da je Panić nogom udaren u stomak. Od jačine udarca došlo je do pucanja debelog creva, koje je prouzrokovalo zapaljenje i pucanje trbušne maramice. Sve to ubrzo dovelo je do sepse, odnosno opšte krvne zaraze, što je na kraju prouzrokovalo smrt - kaže sagovornik Pressa.
Rankova supruga Mirjana kaže za Press da porodica tek sada neće odustati od namere da se sazna ko je odgovoran za smrt Ranka.
- Taj policajac koji ga je udario u stomak, taj je ubio mog Ranka! Ljudi su videli kada je Ranko prebijan. I dok ne pronađemo ubicu, nećemo odustati! Tražimo i odgovornost ostalih u policiji, pre svega ministra Ivice Dačića. On mora da odgovara zbog toga što su ubice u policijskoj uniformi uradile našem Ranku. Mi više nemamo šta da izgubimo, idemo do kraja - kaže Mirjana. Ona kaže da nikad ne može da zaboravi poslednje dane koje je provela pored Ranka.
- Dan posle mitinga SRS-a Ranko se požalio na jak bol u stomaku, kada smo ga odvezli u Urgentni centar u Beograd, gde je odmah po prijemu operisan. Dan posle operacije lekari su rekli da je sve u redu, ali da će morati da ga operišu još nekoliko puta. Ranko je sledećeg dana počeo da bunca, imao je temperaturu 40 stepeni, a lekari su mi rekli da je to od posledica anestezije. Posle toga su ga ponovo operisali, kada je, kako su lekari rekli, rana počela da se otvara. Onda su ga držali na aparatima, pod lekovima, poluuspavanog. Ranko je potom pao u komu i više se nije probudio... - kaže Mirjana.


fakti

n Ranko Panić je s pristalicama radikala iz Mladenovca došao 29. jula na protestni miting u Beograd povodom hapšenja Radovana Karadžića
n Zbog jakih bolova Panić je ujutru 30. jula otišao u Doma zdravlja u Mladenovcu, odakle je odmah prebačen u Urgentni centar, gde je operisan
n Panić je preminuo 15. avgusta u Urgentnom centru, a sahranjen pet dana kasnije na groblju Rajkovac kraj Mladenovca
n Ranko Panić je izbeglica iz Korenice u Liki, bio je na ratištu, a u Mladenovcu je radio u mlekari „Granice" kao magacioner


SRS: Ubica ima ime

Ranko Panić je radio u mlekari „Granice" kao magacioner, a 1995. godine je proteran iz Korenice u Liki.
Srpska radikalna stranka od početka tvrdi da je policija odgovorna za smrt Panića. Generalni sekretar radikala kaže da od pronalaženja odgovornih neće odustati.
- Razgovarao sam s Panićevom suprugom i majkom i rekao im da se nećemo smiriti dok ne utvrdimo ko je Ranka ubio. Taj krvnik ima ime i prezime! Ranka je ubila vlast u Srbiji. Ranko je bio na ratištu, nije ga ubila ustaška ruka, ali je stradao od srpske čizme kada je zverski udaren nogom u stomak. O moralu ministra policije Ivice Dačića, čiji je policajac brutalno usmrtio jednog divnog čoveka, neću ni da govorim. Sve je jasno. I tražićemo i njegovu odgovornost - kaže Vučić.

S. VOJINOVIĆ