А како мислиш пасивно да измериш прецизну даљину до циља?

У ситуацији када је радар такав какав јесте, дакле лако се омета, ово постаје једино решење осим наравно уградње пасивног сензора на главу ракете....

A sto ti mislis da ti je toliko neophodna tacna daljina do cilja? Ako si pazljivo procitao onaj post na forumu Paluba koji je par puta linkovan na ovu diskusiju, video bi i da postoji tzv. metod vodjenja TT ili tri tacke, koji upravo omogucava gadjanje cilja kome nije moguce izmeriti daljinu.
Drugo, odakle ti uopste ideja da se radar lako ometa?

Да је то све тако како ти кажеш онда би НАТО губици 1999. били много већи.
Радар се још како лако омета јер је генератор сигнала познатих карактеристика што је основни услов квалитетног ометања.
Решење за ТТ (радаром) још како постоји (није ефективан против модерних ометача) да не причам да тај метод вођења није оптималан  јер се не користи претицање и стога се лакше избегава против-ракетним маневрима.
Ту је наравно и питање радио упаљача на глави ракете јер је и он познатих карактеристика те је и њега могуће ометати.

Што се тиче пасивног навођења само термовизијом (без мерења даљине) то је проблематично и непрецизно и опет се ослања на радио упаљач на глави ракете кога је могуће ометати.

Тачна даљина до циља је неопходна из два разлога:
1. ефективније навођење ракете
2. могућност командног опаљења бојеве главе (заобилази се радио упаљач)

У сваком случају постојеће измене су значајно унапредиле систем и ометачи који су развијени за основне верзије С-125 Нева нису тако ефикасни.

@aleksa

Zanimljivo da sam na drugim forumima nalazio da Neva, za razliku od Kuba, uopste nije bila tako lako ometana.

Problem je bio u brojcanoj nadmocnosti protivnika, postoje izjave zapisane i u par knjiga koje govore da su lepo posmatrali na radarima grupe od po 30 do 40 aviona i da nisu smeli da upale nisanski radar. Dosta puta su se igrali macke i misa i na osnovu ponasanja aviona zakljucivali da se radi o avionima za potiskivanje PVO, koji su namerno kruzili iznad oblasti gde se pretpostvalja da se nalaze polizaji nasih PVO sistema, pokusavajuci da izazovu reakciju. Prost broj aviona u vazduhu je onemogucaao delovanje, oborili bi koji vise ali bili i sami unisteni...

Да, то има смисла.

Naravno da ima smisla, s tim sto je cifra aviona u vazdusnom prostoru bila i do nekoliko puta veca, samo su SEAD grupe brojale 30 do 40 aviona, a one su bile samo zastitnica avionima koji su vrsili bombardovanje. . .  Prosecno u vazduhu je za vreme jednog naleta bilo 120 do 150 aviona nad teritorijom Srbije. . .  Uzevsi u obzir da je bilo 12 raketnih diviziona, moglo se gadjati maksimalno 12 ciljeva, dok su ostali samo cekali da se neka od stanica ukljuci pa da lansiraju svoje  protivradarske rakete. . .  Tako da je to zaista bila igra macke i misa. . .

A sto se tice ometanja, Neva je teza za ometanje zbog nacina vodjenja rakete na cilj.  Neva koristi radio komandno vodjenje dok je kod Kuba poluaktivno samonavodjenje.  Svaki ima svojih prednosti, ali se, s obzirom na prethodno navedene uslove, ovaj prvi pokazao kao robustniji. . .

komandno navodjenje je u principu lakshe za ometanje ,i to i jeste jedan od razloga shto se preshlo na polu-aktivno radarsko tamo negde davnih 70-ih  . da bi se komandno vodila raketa potrebno je :

1 .da se prati cilj
2. da se prati raketa
3. da se saopshtavaju komande raketi

 zbog limita tadashnje tehnologije , za prve dve tachke je koriscen poseban radar , jer su tadashnji radari mogli da prate samo po jedan cilj . za trecu tachku je koriscen radio-kanal koji je bio hardverski enkriptovan (jer softverrskih reshenja tad nije bilo  ) . nazalost , osobine sva tri sistema su odavno poznate neprijatelju . dodushe ,mislim da se kod nas radilo neshto na tome da bar radio-kanal bude zashticen od ometanja .

 kod polu-aktivnog vodjenja teoretski je moguce iskljuciti pracenje rakete ,barem na manjim daljinama ,a prati se samo cilj i odblesak tog zrachenja raketa hvata svojim senzorom .

-------------------------------------------

 shto se tiche laserskog daljinometra ,njegovo ometanje nije bash tako lako ,pogotovo na avionu . naime , avion prvo mora da "oseti" da je ozracen laserom a mali broj aviona ima takav senzor (u stvari ,uglavnom ga nose helikopteri i transportni avioni : http://www.baesystems.com/ProductsServices/eis_s2_si_lws.html )

 onda bi taj sistem morao da prepozna laser ,pa da poshalje ometajuci signal tachno prema njemu ,a to uopshte nije lako s obzirom da se avion krece brzinom od par stotina metara u sekundi  i da laser ne moze da rasipa energiju na sve strane kao npr radio-ometach 

Није директно везано за тему о даљиномерима али Руси ваљда имају ометаче за ракете лансиране са рамена у облику лампе која се постави на летелицу која се штити. Била је нека репортажа у вестима на руској ТВ о неком скандалу са Украјинцима, и причали су о некој "лампочки" ометачу ако сам добро разумео. Тада сам први пут чуо за тако нешто.

Едит:
Ево нашао сам вест на интернету.
http://korrespondent.net/ukraine/events/1028386

Ради се заправо о неком Украјинцу, директору фирме "Адрон" из Украјине који је ухапшен због тога што је покушао да изнесе из Русије инфрацрвену лампу (и техничку документацију) која се употребљава у ометачима те је осуђен на 5 месеци затвора.


Украјинци са друге стране тврде да та лампа није тајна, да не подлеже контроли извоза, (што је баш смешан изговор) те да су Руси 1993. продали Кинезима технологију производње те лампе. Лампа је направљена 1989. године и назив је "импульсная лампа СЛ-2М".
http://vpk.name/news/34888_obvinenie_v_shpionazhe_v_adres_rukovoditelya_firmyi_adron__rossiiskaya_provokaciya.html

Иначе ово је украјински ометач преносних ракета који користи ту лампу:

 to je malo drugachiji sistem ,a zasniva se na tome da se infracrveni signal poshalje u trenutku kad je onaj rotirajuci senzor na raketi okrenut na drugu stranu tako da on "pomisli" da je avion npr levo nego shto zaista jeste .

Хвала. Нисам баш претерано упознат како функционише глава за самонавођење.

Едит:
Карло Коп има информативан чланак на ту тему.
http://www.ausairpower.net/optical-warfare.html

Занимљиво је да су технику ротирајућег огледала први применили Немци на њиховој V-2 ракети из Другог светског рата.