a ako ne jedem nista, mozda nikad necu umreti 
crni humor, ove bolesti se uzasavam, moja majka je imala, i nekako sam od malena upoznata sa kncerogenim oboljenjima, a cula sam i da postoji lek ali profitabilnije je lekarima da se ljudi cimaju sa hemoterapijama godinama dok ne umru na kraju, jer ce tako vise zaraditi...

 Ko kaže da ćeš "umreti od gladi"?

Ispiran nam je mozak,to je sve.Ako te zanima googlaj pa vidi i sama može li se bez leševa u stomaku 

Ne treba to tako strogo reći, ali sigurno si dijelom u pravu. Nije problem samo u "leševimia", koliko u šećeru, kofeinu, nikotinu, alkoholu, aditivima, vještačkim bojama i mnogim drugim materijama koje su stvorene da unište naš imuni sistem. Ko jede meso, a izbjegava sve ostale otrove, neće imati nikakvih problema.

 Onaj ko je izumeo vestacku svetlost nije uzimao u obzir njene efekte na zdravlje. A i kako bi? Tek je 2002 godine dokazano da oci nisu namenjene samo za vidnu funkciju. Daleko vaznija funkcija je kanalisanje svetlosti za pravilno funkcionisanje metabolizma, hormoskog ritma, ponsanja.

Cirkadijski poremećaj i rak dojke : od melatonina do clock gena.


StevensRG.


Department of Community Medicine, University ofConnecticut Health Center, Farmington, Connecticut 06030-6325, USA.bugs@neuron.uchc.edu


Globalni uticaj kancera dojke je velik i stalno raste. Izgleda jasno da je nešto od modernog života krivac, pa ipak nema zadovoljavajućih obajšnjenja za većinu povećanja rizika sa industrijalizacijom društva. Razvijena je podrška za moguću ulogu “cirkadijskog poremećaja”, pogotovo onog izazvanog promenama u svetlosti iz okruženja (kao štoje svetlost tokom noći). Svetlost tokom noći dovoljne jačine može poremetiti cikradijske ritmove, uključujući i smanjenje nivoa melatonina iz cirkulacije i ponovno podešavanje cirkadijskog pejsmejkera suprahijazmatikih jedara. Smanjeni melatonin može povećati rizik od raka dojke preko nekoliko mehanizama,uključujući povečanu produkciju estrogena i promenjenu funkciju estrgenih receptora. Geni koji upravljaju cirkadijskim ritmovima se pojavljuju kao centralni igrači u genskoj regulaciji apoptoze. Aspekti modernog života koji mogu poremetiti cirkadijske ritmove tokom ključnih perioda razvića (npr. u materici i tokom adolescencije) mogu biti posebno štetni. Epidemiološke studije treba da uzmu u obzir interakcije gena i okoline kao što su varijante cirkadijskih gena i zahtevi za radomu smenama na poslu.

Mehanizam kanalisanja svetlosti preko ociju mozete pogledati ako u google search ukucate: cybermikan sungazing

Ružičasti oktobar – mesec borbe protiv raka dojke

Širom sveta mesec oktobar poznat kao mesec borbe protiv raka dojke. Istraživanja pokazuju da svaka treća žena ima strah od pregleda. Sve je više organizacija čiji zaposleni nošenjem ružičaste trake podržavaju ovu akciju.



Prema istraživanju koje je prošle godine sprovela američka kompanija Avon došlo se do podatka da svaka treća žena pokazuje strah od mogućih loših vesti, odnosno od onoga što bi im lekar mogao reći. Takođe, vodeći istraživač ove kampanje profesorka Džanet Rabštajn savetuje da je pregled najbolje vršiti jednom u mesec dana. Ona savetuje majke da svojim ćerkama pokažu način provere zdravlja grudi i da je to najbolje početi kada devojčice napune 13. godina.

U istraživanju je učestvovalo preko 2000. pripadnica lepšeg pola i zaključak je da se redovnom kontrolom i prevencijom može mnogo više učiniti, ali i ohrabriti ako do oboljenja dođe. Istraživanje je pokazalo i to da će jedna od 2.000 žena dobiti rak dojki u dobi do 29 godina, dok je velika mogućnost da će jedna od 22 žene dobiti ovu bolest pre 60 godina starosti.

 

Doktori savetuju i da žene ne treba da paniče ako otkriju kvržicu na svojoj dojki, jer to ne znači da je ona automaski kancerogena, već preporučuju posetu lekara i dalji tretman, u slučaju da je to neophodno.

Kompanije širom sveta organizuju preglede svojih zaposlenih, a posebnu pažnju upravo pridaju ružičastom oktobru, tako u Americi sportisti, muzičari, slikari udružuju svoje znanje i mesec posvećuju borbi protiv raka dojke i njenoj prevenciji, apelujući na pripadnice lepšeg pola da pobede strah i posete lekara. Takođe, nije redak slučaj da neki od njih uplate i pozamašnu svotu novca humanitarnim organizacijama i fondacijama koje se bave ovim pitanjem.

U daljem tekstu možete pročitati kako preventivno delovati i šta možete da učinite da smanjite rizik? - preuzeto iz knjige "Život i zdravlje"

Glavni „faktor rizika“, onaj koji ne možete da izbegnete, je starost. Sa godinama raste i verovatnoća dobijanja raka, pa je tako 2/3 pacijenata obolelih od raka dojke starije od 55 godina. Za početak, možete uticati na neke od faktora rizika:

    Smanjite unos alkoholnih pića
    Izbegavajte hormonske terapije ukoliko nisu neophodne (u menopauzi, neprijatne simptome možete ublažiti zdravom ishranom)
    Pazite na ishranu i telesnu težinu (prekomerna telesna težina povećava verovatnoću dobijanja raka dojke posle menopauze)
    Održavajte dobro zdravlje i bavite se fizičkim aktivnostima
    Žene koje su dojile nekoliko meseci takođe imaju niži rizik oboljevanja od raka dojke

Pregledi i samopregledi su vrlo važni. Žene u 20-im i 30-im godinama trebalo bi da idu na pregled dojke od strane ginekologa ili drugog stručnjaka bar jednom u 3 godine. Nakon 40. Godine, žene bi trebalo da se pregledaju na godišnjem nivou. Žene koje spadaju u visoko rizičnu grupu, u konsultaciji sa svojim lekarom trebalo bi da urade MRI ili mamogram jednom godišnje.

Samopregled dojki preporučuje se svim ženama jednom mesečno, idealno odmah nakon menstruacije. Postoje različiti načini za pregledanje dojki. Većina podrazumeva vizuelni pregled, palpitaciju i proveru da li postoji ikakvo lučenje iz bradavice.

Da biste obavile samopregled, dovoljno vam je ogledalo i 10ak minuta vremena. Evo nekoliko slika koje će vas uputiti na koji način ovo da uradite.

Pregled u ogledalu radite u tri različite poze. U ovom koraku tražite bilo kakve promene na koži: crvenilo, ljuštenje, perutanje kože dojke ili bradavice.



Vizuelnim pregledom uverite se da bradavica nije deformisana ili uvučena.

Zatim blagim pritiskom bradavice proverite da li postoji iscedak. Kod žena koje ne doje, ne bi trebalo da se javlja bilo kakav iscedak iz bradavice, naročito ne smeđe ili crvenkaste boje.

Poslednji korak je palpitacija – ispitivanje dojke osećajem dodira suprotne ruke. Ona se obavlja u stojećem ili ležećem položaju. Postoji nekoliko različitih načina ovog ispitivanja ali svaki podrazumeva da sa tri ili četiri prsta ispitate celokupnu površinu dojke, uključujući i pažljiv pregled regije ispod pazuha.

Smer kretanja prstiju prilikom ispitivanja prikazan je na slici. Napipaćete razne teksture tkiva, ali obratite pažnju na postojanje tvrdih i bolnih delova.

Ukoliko naiđete na bilo koju promenu koja vam deluje sumnjivo, konsultujte se sa svojim lekarom. Postoje promene na dojci koje su benigne i nisu razlog za brigu (fibroadenom, ciste, hiperplazija tkiva...), međutim vaš lekar će preporučiti vremenski razmak u kojem bi trebalo pratiti ovakve promene.

Statistike pokazuju da se u Americi, od 1990. godine do danas smrtnost od raka dojke smanjuje za oko 2% godišnje. Uzrok tome je kombinacija ranog otkrivanja i sve uspešnijeg lečenja.

Zato, dame, nemojte zanemariti značaj samopregleda. Svima nam je poznata misao: „Ma, neće baš mene...“

Ponekad biti optimista nije najpametnija opcija.

Ne prepuštajte svoje zdravlje optimizmu, držite ga pod kontrolom.

Izvor