S. MIŠLJENOVIĆ | 20.06.2008 19:44

 

Čovjek koji je komandovao akcijom "Koridor" i spojio Krajinu sa Semberijom, general-major Slavko Lisica, neće prisustvovati proslavi u Dugoj Njivi i obilježavanju najznačajnije bitke za RS u proteklom ratu u BiH.



U intervujuu za "Fokus" general Lisica kaže da je razlog tome što ga niko nije ni pozvao, ali i iskustvo iz prošle godine, kada su ga organizatori pozvali da dođe, rekavši mu da sjedne u autobus.



- Pa, ja sam srpski general i sada treba da se guram po autobusima kao obični rezervista da bih došao na obilježavanje proboja koridora. Kada je trebalo osmisliti akciju i voditi je, onda su po mene slali helikopter. To samo pokazuje koliko je sada ljudima stalo do osoba koje su dale sve kako bi stvorile RS - poručio je Lisica.



FOKUS: Kako gledate na proboj koridora 16 godina poslije?



LISICA: To jeste bila odlična akcija, ali mnogi poslijeratni oficirčići je preuveličavaju i spominju kako se ona izučava u inostranstvu, što je obična laž, jer tu nema šta da se izučava. Pojedinci žele preko ove bitke sebi da podignu rejting u određenim krugovima, što je sramota. Da su tada Srbi s obje strane Drine bili jedinstveni, to područje nikada ne bi ni palo u pobunjeničke ruke, pa do ove bitke ne bi ni došlo. Pošto nisu, onda su ustaše iskoristile trenutak i zauzele određene srpske teritorije. Tu je napravljena još jedna greška tadašnjeg političkog vrha RS, koji je htio da pregovara s Hrvatima, ali je uvidio ono što Srbi moraju zapamtiti za vjekove, a to je da se sa ustašama nikada politički ne pregovara.



FOKUS: Šta mislite o današnjem položaju bivših boraca VRS i o ukidanju VRS?



LISICA: Moje mišljenje je da većina od registrovanih boraca nisu uopšte borci. Treba izvršiti selekciju, pa da se zna ko je borac, a ko nije. Zatim odbrana zemlje je dužnost i ona se ne plaća. Samo se plaća onima koji su ranjeni i porodicama čiji su članovi dali svoj život za otadžbinu. Tako je bar u svim normanim zemljama. Kada je u pitanju ukidanje Vojske RS, mislim da je to najveća greška politike RS. Sada imamo Oružane snage BiH koje samo služe za izvršavanje strateških zadataka NATO saveza.



FOKUS: Jedini ste srpski general protiv koga Hag nije podigao optužnicu?



LISICA: General Slavko Lisica je poštovao principe ratovanja. Vodio sam se njima sve vrijeme koje sam proveo u ratnim dejstvima. Biti general ne znači samo komandovati, već morate preuzeti odgovornost za postupke i ja sam to uradio i s ponosom kažem da niko od mojih oficira i podoficira nije optužen za ratne zločine.



FOKUS: Mnogi oficiri VRS su otišli u Hag. Šta mislite o radu Haškog tribunala?



LISICA: Ta, nazovimo je, institucija jeste velika nepravda za srpski narod i služi samo da se Srbi procesuiraju, dok s druge strane imamo Atifa Dudakovića, Rasima Delića i Antu Prkačina, koji se slobodno šetaju i još posjećuju područja gdje su počinili zločine. To samo govori šta je Hag i za koga je namijenjen. Na kraju svega će ispasti da su Srbi sami sebe ubijali.



FOKUS: Mislite li da će se Ratko Mladić naći u Hagu?



LISICA: Pri svom posljednjem sastanku s generalom Mladićem, 1998. godine, rekao sam mu: "Uzmi, Ratko, torbu, otiđi tamo i odbrani svoju čast." On mi je tada rekao da bi vrlo rado otišao u Hag kada bi to bila prava pravosudna institucija, ali to je samo sud za Srbe i nijedan koji ode tamo neće se živ vratiti. Ratko mi je pri tom susretu takođe rekao da se neće nikada predati. Dugo poslije tog našeg razgovora sam smatrao da general Mladić griješi, a onda sam uvidio da sam u zabludi i da sam naivan čovjek, jer su počela masovna hapšenja Srba i njihovo procesuiranje i osuđivanja.



FOKUS: Da danas sretnete generala Mladića, šta bi učinili?



LISICA: Zagrlio bih ga i pozdravio kao pravog prijatelja i odveo ga u svoj dom i rekao mu da je u mojoj kući siguran i da ću ga kriti koliko god treba.



FOKUS: Zašto ste otišli u penziju dok je rat još trajao?



LISICA: Nisam otišao u penziju zato to sam htio. Postao sam smetnja tadašnjem političkom vrhu. Moji vojnici su bili kao fudbalska ekipa koja stalno pobjeđuje i bila je gladna pobjeda. Negdje 1992. godine moji vojnici predlažu i uglas viču da hoće da oslobode Orašje i Tuzlu, i ja, vidjevši kakav je moral mojih vojnika, pošaljem Glavnom štabu VRS pismo šta želim da uradim. To je bio moj kraj. Stigao je odgovor da će se sve to politički riješiti, a mene su prebacili prvo u Doboj, a nakon toga u Školu za oficire u Banju Luku, gdje sam i penzionisan 1994. godine, dok je rat još trajao.



FOKUS: Gdje je danas i šta radi general Slavko Lisica?



LISICA: General Slavko Lisica je u penziji. I nervira se gledajući dnevnik u kojem se samo priča o penzijama, kao da nema važnijih stvari.



FOKUS: Da li će biti još rata u BiH?



LISICA: Rat u BiH nikada nije ni prestao. To je zlo. TV kuće su kod nas pune mržnje, što dodatno potpiruje mržnju između naroda. Takođe, žalosno je što narodi koji žive na ovom području sada odgajaju svoju djecu da mrze svoje vršnjake druge nacionalnosti i ta mržnja će morati da kulminira. Nadam se da to neću doživjeti.




Oružane snage BiH treba ukinuti

Oružane snage BiH nemaju nikakvu budućnost i treba ih ukinuti ovakve kakve jesu. Ali nisu problem samo OSBiH. Sada Srbi imaju drugi problem, a to je da nemaju nikoga da ih fizički brani u slučaju novog rata.



To može biti veliki problem za RS u budućnosti, kaže general Lisica.

20.06.2008 Fokus

Баш ме чуди што га нису позвали на Дуге Њиве 2008 године

То ти тачно говори оно што је и Кроуз рекао.
Младић је извршавао наређења.
Ја ти опет кажем да Славко Лисица није водио акцију "Коридор живота",
него Новица Симић.
Славко је ишао према Броду а коридор је ишао преко Модриче и то су
два правца на 45 степени.
Сада ћу ти још нешта рећи за Славка Лисицу ако хоћеш да схватиш ко је он
у цјелини.Више пута сам му долазио у команду и сваки пут сам на столу
затицао бокал ракије (вјеровао или не)и истога у полу пијаном стању.
Шта мислиш зашто више није био у ГШ ВРС?

Симић је водио акцију на терену и он је не посредно примао наређења
од Младића којег сам ја виђао и на Сави и код Оџака (Орашја).
Да би схватио о чему ти говорим (без увреде) погледај Младићев статус
у ВРС и питај учеснике рата а који су били припадници ВРС.

Наредбом Председништва СФРЈ 1/68 од 11.12.1991 добио је чин генерал-мајор.
10.05.1992.постављен за начелника штаба у команди Друге војне области ЈНА у
Сарајеву.
12.05.1992. одлуком НС Српске Републике (тако се звала) у Б.Луци постављен
за комаданта Главног штаба ВРС.
Акција "Коридор живота" је почела у ноћи 6/7.06.1992.године даље сви знамо.

И још нешта.Акцију је наредио Генерал Талић а да се не мисли да су са друге стране
била дјеца и жене ево још један податак:

Да би спријечили пробој коридора и везали омчу око врата Србима с лијеве стране Дрине, муслиманско-хрватске формације су ангажовале 16 бригада - пет моторизованих и једанаест лаких пјешадијских. Моторизоване бригаде чинили су припадници регуларне Војске Хрватске: Прва ЗНГ из Загреба, Друга и 108. ЗНГ из Нове Градишке, трећа ЗНГ из Осијека и 153. ЗНГ из Велике Горице.

Од лаких пјешадијских бригада биле су ангажовене 101. ХВО из Брода, 102. из Оџака, 103. из Дервенте, 104. из Шамца - Домаљеваца, 105. из Модриче, 107. из Градачца, 110. из Усоре, 111. из Жепча, те муслиманска 207. из Тешња, 201. из Маглаја и 109. из Грачанице.

У битке поред Саве повремено су убациване јединице хрватске специјалне полиције из Загреба, те дијелови бригада из Вараждина, Ријеке и Бјеловара.

naravno, postavlja se pitanje zemunac xoces li vjerovat vise nekom izvoru koji je za te  stvari cuo vise iz nekix vojnix prepiski ili ces vjerovat covjeku koji je ucestvovao u akciji koridor tj jetiju...

a taj slavo lisica i nije bio nesto posebno sposoban...

18. mart 1993.

• VRS počinje ofanzivu na Karuše pod kodnim nazivom »Posljednja šansa« (bitka na ušću). Cilj ofanzive bio je ovladavanje komunikacijom Teslić-Doboj. Operacijom su rukovodili pukovnik VRS Slavko Lisica i četnički vojvoda Vojislav Šešelj (predsjednik Srpske radikalne stranke). U noći između 18 i 19 marta, nakon intenzivne artiljerijske pripreme, VRS sa 10 tenkova i 5 oklopnih transportera kreće u napad na prednji kraj odbrane 203 motorizovane brigade Doboj-Bosna ARBiH. Težište napada je na dubinu naseljenih mjesta Matuzići, Mravići, Kraševo i Lepenica. 19 marta VRS koristi zarobljene civile kao živi štit kako bi postavila pontonski most na rijeci Usora kod motela »Ušće«, ali bezuspješno. VRS međutim uspijeva očistiti teren i postaviti pontonski most na drugoj lokaciji, u rejonu stadiona Makljenovci. Magla je iskorištena za dovođenje oklopno-mehanizovanih jedinica, no kolonu VRS zaustavlja artiljerija 203 motorizovane brigade nanoseći joj velike gubitke. U rejonu Karuša počinje grčevita borba tokom koje ARBiH uspijeva onesposobiti ili uništiti veći broj tenkova i oklopnih transportera VRS. VRS u borbu uvodi avijaciju i borbene helikoptere tipa Gazela, koji iz rejona Pridjela i Ševarlija u više od 50 navrata raketiraju vojne ali i civilne ciljeve pokušavajući unijeti paniku među stanovništvo i vojnike ARBiH. Na pojedinim mjestima borba se vodi prsa u prsa, a VRS pored 10 tenkova i 5 oklopnih transportera, od kojih je većina uništena u bliskoj protivoklopnoj borbi na Karušama, uvodi nove tenkove i oklopne transportere. ARBiH potisnuta je na 150 do 200 metara od prve linije fronta. Komanda 203 motorizovane brigade i »Operativne grupe Doboj-jug«, kojom komanduje Mustafa Cerovac, u borbu uvode svježe snage iz 204 brdske brigade i protivoklopno odjeljenje 110 brigade HVO Usora. ARBiH preuzima inicijativu i potiskuje VRS sa dostignutih položaja. Bitka na Ušću je jedan od najtežih poraza VRS u prve dvije godine rata. ARBiH je izgubila šest boraca dok je VRS imala oko 140 poginulih vojnika, 8 uništenih tenkova i 3 oklopna transportera.

Ваљда има неко са овог форума да је учествовао у побједи АБиХ(била је побједа).
Уништена су два тенка и један транспортер.Погинуло је 12 војника посаде возила,
а рањено нешта више (не знам тачан број)
Све што сам обиљежио црвеном бојом није истина (извињавам се ако сам нешта
пропустио).
Ако има који бошњак који је учествовао у борби нека каже да ја лажем и нећу му
реплицирати.
Инзко не прави се историја како ко хоће већ како је била и само тако се може
нешта поштовати.За овај случај сам са тобом једном расправљао и рекао ти да
питаш Матузићане који ту живе и који су учествовали а не одрастали уз приче
рекла казала.Пјешадијске јединице ВРС нису биле ступиле у борбу јер се већ
видјело да акција неће успјети.Ушао је само мали број људи да би извукао рањенике.
Циљ је био потискивање домета артиљерије (ви то нисте имали?) од града
Добоја.

Ma jok bre. Na selu dosao putujuci bioskop i baba isla sa seljanima da gleda. Onda posle mnogo godina, smo kupili tv, pa baba vec stara nije se odvajala od tog chuda, pa jednom neki film sa Rudolf Valentinom, a baba sva sretna zinula i kaze: ja ovog coveka znam. Otkud znas baba? Pa kaze bio na selu sa onim motorom sto je donosio filmove. Ja ga videla i njega i ovu njegovu.(Maureen O'Hara)
Ehehehe, moja baba Leposava bila emancipovana zena.
Kad me videla kako skacem za fudbalsku utakmicu, samo se krstila i kaze: popi vode.
A gledala celu utakmicu sa produzecima sasvim. Kad je bilo gotovo, ona mene pita: a jel, jel ono treba onu loptu pod onu shopru da bace? A onaj djavo (golman) im ne da? Ja joj reko: majka, ti bi mogla fudbalski selektor da budes.Kako si brzo ukapirala.
Pa zato sam to karikirao.

Prisjećamo se "Bitke na Karušama"     
Napisa(la)o Administracija  
Četvrtak, 19 Mart 2009
 
 
OD KARUŠA NIJE MOGLO DALJE

armija.jpgDana 20. marta 1993. god., uoči Leiletul-kadr 1413.h.g., borci Armije BiH odbili su žestok tenkovski napad srpskog agresora u mjestu Karuše na južnoj strani Doboja na samom ušću rijeka Usore u Bosnu. O ovom događaju je rijetko pisano pa danas, u vrijeme suočavanja sa istinom o počinjenim nepravdama, zločinima i genocidu u BiH, podsjećamo javnost na te krvave dane i herojski otpor branitelja.
Poslije propasti Wance-Owenovog plana tačnije u vrijeme kad je engleski ministar odbrane Malcolm Rifkind izjavio da Engleska ne pristaje i neće pristati na borbenu ulogu njenih snaga u BiH bez obzira na poziv i upozorenje sunarodnjaka i najutjecajnijeg engleskog filosofa Karla Poppera da se intervencijom zaustavi rat u BiH (Karl Popper je u vrijeme srpskog divljanja u Podrinju i misije fancuskog generala Morillona koji je ''dijelio'' sudbinu sa Srebreničanima, javno pozivao međunarodnu zajednicu da vojnom intervencijom zaustavi rat u BiH) na dan uoči 27. noći Ramazana 1413. h.g., srpski agresor je proširio započetu ofanzivu i na slobodne dijelove općina Doboj, Maglaj, Tešenj i Teslić.

Uz podršku svih raspoloživih oruđa i oružja sa svih strana ove okružene teritorije agresorov glavni udar je bio tenkovski napad na Karuše. Planer i komandant napada je bio srpski komandant oklopne divizije pukovnik Slavko Lisica, ekspert za tenkovsku borbu evropskog glasa, koji je samo nekoliko dana prije ovog napada na radio ''Srpski Doboj'' tražio predaju teritorije jer želi da spoji Doboj, Maglaj, Zavidoviće i Teslić prijeteći geslom 'ko ne ostavi pušku pored noge ostaviće mu on glavu'. Prije samog napada agresor je intezivno granatirao područje cijele slobodne teritorije, gađajući ''strateška'' mjesta unutar teritorije.
Granatiranja tešanjskog regiona je trajalo tokom cijelog februara i marta 1993. god., ali dan i noć uoči glavnog udara na ovu teritoriju srpska artiljerija je pojačala granatiranja na cijelom području tako da su se detonacije svih vrsta razlijegale cijelom slobodnom teritorijom.Najviše pucnjave i buke se u noći petak na subotu stvaralo na samom ušću Usore u Bosnu na južnim prilazima Doboju, gdje je srpski agresor tokom noći pravio pontonski most za prijelaz tenkova preko r. Usore.  
To pakleno granatiranje južno-dobojskih naselja i cijele slobodne teritorije tokom te noći je bio samo uvod u glavni napad. U unutrašnjosti granate su padale na svaki djelić teritorije. Za ilustraciju, jedna je granata pala 8 m ispred ulaza Osnovne škole kod bolnice u Tešnju punoj prognanih Dobojlija i Teslićana, druga probila asfalt trotoara i odbila dio ivičnjaka na ulici ispod same bolnice, a treća 2-3 metra od mezara pjesnika Muse Ćazima Ćatića u dračik, takođe uz samu bolnicu. I tako cijelu noć po cijelom trokutu Maglaj, Kalošević kod Teslića, ušće Usore.

Glavni napad uslijedio je zorom, prvog proljećnog jutra na dan uoči 27.noći Ramazana (leilletul-kadr 1413.h.g.) u mjestu Karuše kad je uslijedilo nezapamćno granatiranje i bombardovanje cijele teritorije. U Tešnju je pogođena zgrada MUP-a, zid je probijen granatom a unutrašnjost izgorjela. Zgrada dobojskog Ratnog predsjedništva, smještena u kanjonu ispod same Tešanjske gradine, pogođena je navodećom raketom. Tom prilikom su ranjeni portir i jedan slučajni prolaznik a zgrada je pogođena u zid ispod samog krova. Srpska avijacija je djelovala u više navrata izbacujući 'krmače' koje su pravile kratere da je u njih mogla stati cijela jedna kuća, također helikopterima, s kojih ispaljivali maljutke. Inače glavni udar je uslijedio u 8:45 sati preko pontonskog mosta iz pravca Makljenovca i Vile i čamcima preko r. Bosne iz pravca Pridjela kom prilikom su 5 tenkova i 2 transportera ušla direktno na putnu račvu Karuše (razdvajanje magistralnih putema prema Maglaju i Tesliću) a iza njih je nadrla pješadija. U tom momentu agresor je otvorio vatru iz svih raspoloživih oruđa i oružja sa svih strana.
 
U drugom dijelu možete pročitati ostatak texta i pogledati par video snimaka iz ove bitke
 

 
Helikopterima 'Game' iz baze Tumare na Ozrenu sa toponima Ahmet glavice iznad Ševarlija su ispalili 22 maljutke i nekoliko raketa 'volga' po Šijama, Mravićima, Matuzićima i Lepenici. Bilo je strahota na tom podučju, oko se nije moglo otvoriti. Tenkovi sa pješadijom su uspjeli iz polja preći preko magistralog puta ubacivši se među prve kuće u Karušama. Jedan tenk je cjevuru proturio kroz prozor jedne kuće i tako dejstvovao. Nakon kratke panike redovi branitelja su se brzo konsolidovali a uskoro je došlo pojačanje interventnih vodova iz Mravića, Šija, Lepenice, Tešanjke i Teslića, PIV-a iz Medakova i Vojne policije. Pripadnici 110 HVO brigade dovezli su brdski top T-5 da pomognu odbranu. Vrzmalo se tu i nekoliko vozila stranih promatrača. Ove pokretne jedinice Armije BiH i HVO-a su bile naoružane protuoklopnim sredstvima pa su odmah u prvom dodiru uništile 2 tenka. Kad je nadiranje zaustavljeno počele su dejstvovati minobacačke jedinice Armije BiH i HVO-a.

Borci 203. mtb. ''Doboj-Bosna'' su to jutro bili prvi na udaru, većina ih se uspjela povući na drugu pomoćnu liniju ali je u jednom rovu ostalo 11 boraca Armije BiH bez mogućnosti povlačenja. Tu zemunicu su tenkovi nemilice gađali, od jedenaest boraca osmorica su bili ranjeni. Tu okruženu grupu ranjenih boraca pokušali su izvući borci čete Kondori preko brisanog prostora tako da je tom prilikom poginuo komandir čete Osmanbegović Nahid, a ranjeni su: legendarni borac Lišinović Amir (u desnu nadlakticu), zatim Jupić Redžo (u obe butine), Fetić Mirsad (u glavu), a Mujić Sadmira i Kavazović Mirsada je razdramala detonacija. Detonacija je također razdrmala borca Ševku Bešlagića koji odvežen u bolinicu ali bez većih posljedica. Na Brezicima je ranjen domaćin Hodžić Huso u stomak i ruku prilikom gašenja požara zapaljene kuće.

U roku od nekoliko sati nakon napada na teritorij Matuzića i Karuša pridošlo je stotinama boraca iz raznih jedinica tako da nije bilo šanse da agresor probije ovu liniju. Narod je vjerovao svojoj Armiji da se čak nije micao od svojih kuća s prvih borbenih linija. Srpsko-crnogorski agresor je jedino mogao granatirati i bombardovati ovu teritoriju sa distance, avionima i helikopterima, što je nemilice i činio, ali tenkovi i pješadija nisu imali šanse. Tokom povlačenja poginulo je mnogo neprijateljskih vojnika, najviše od minobacačke vatra Armije BiH koja ih u stopu pratila dok su bježali nazad, po priznanju samih agresorskih vojnika poginulo ih je 75.
Poginulo je 6 branitelja a desetak bilo ranjeno. Poginuli su: k-dir čete Osmanbegović Rasima Nahid zvani Čiki (1964) iz Ševarlija, Husić Sakiba Amil (1969) iz Pridjela, Muratović Hasana Sejo (1962) iz Matuzića, Šaćirović Rame Nermin (1967) iz Planja, Mahmutović Ramiza Fuad (1972) iz Teslića i Smajlović Mehmedalije Meho (1954) iz Hrankovića. Budući da je na Karuše taj dan palo preko 2000 projektila reklo bi se da je malo stradalih. Granatiranja su nastavljena i narednih nekoliko dana ali to agresoru ništa nije koristilo.

Te godine Bajram je padao 24.marta, nakon svih nevolja tih zadnjih dana mjeseca posta može se reći da je dočekan s velikom radošću. Taj dan je TVBiH objavila izvještaj novinara Hajrudina Redžovića sa mjesta nazvanog 'groblje tenkova' u kom su pokazujući zaplijenjeni MTS jedan od k-dira odbrane Avdić Mujo i legendarni borac zvani Žabac izjavili: 'Evo Srbija nam ukinula embargo na oružje'.  :mrgreen:Tad je u New Yorku još zasjedalo Vijeće sigurnosti da donese još jednu jalovu rezoluciju o zabrani leta iznad BiH.

Bajramski ugođaj nije pokvarila ni izjava Vojislava Šešelja koju je nakon ovog poraza dao radiju tzv. ''Srpski Doboj'' (srpska reporterka mu izrazila dobrodošlicu u Zapadnu Srbiju na Ozren, Trebavu i Krnjin), i to noć ouči Bajrama. Šešelj je tada rekao: 'Braćo četnici, krenimo u napad sa parolom pobeda ili smrt, a muslimansku vojsku pozivam da se povuče sa traženih teritorija, da ne bi mi morali sve rušiti i ubijati. Jer u protivnom bićemo nemilosrdni a poznato je da imamo moćno oružje. Mi želimo Maglaj, Zavidoviće te dolinu Krivaje do Olova'. Ovim prijetnjama je malo ko vjerovao.

Možda bi ovom tekstu bilo zanimljivo dodati komentar 'osvajača Posavine' i glavnog planera neuspjele tenkovske akcije na Karušama pukovnika JNA a kasnije generala VRS, Slavka Lisice koju je dao Tanjugu daleko poslije ove njegove neuspjele akcije tj. dana 12. avgusta 1995.godine (nakon akcije 'Oluja' u Hrvatskoj i oslobodilačke akcije Armije BiH na brdu Vis na Trebavi kod Lukavice) pod naslovom ''Poražen – pogrešan uzor'', a u kom se kaže: 'Pogrešna strategija vođenja rata dovela nas je u slepu ulicu. Ako je rat, a rat je, on se vodi po vojnim pravilima i vojnim zakonima, što podrazumeva ratno stanje i ratno zakonodavstvo. S pogledom na rat i ratne prilike, najbolje je da je vojni i ekonomski potencijal u jednoj ruci. Ko zloupotrebi taj princip – ode glava. Šta znači navodno zasedanje skupštine – farsa koja vodi u izdaju.

http://www.hrankovic.eu/portal/index.php?option=com_content&task=view&id=440&Itemid=1

bilo je klipova, ali su uklonjeni zbo pravila o nasilju...


Slavka Lisice koju dao Tanjugu daleko poslije ove njegove neuspjele akcije tj. dana 12. avgusta 1995.godine (nakon akcije 'Oluja' u Hrvatskoj i oslobodilačke akcije Armije BiH na brdu Vis na Trebavi kod Lukavice) pod naslovom ''Poražen – pogrešan uzor'', a u kom se kaže: 'Pogrešna strategija vođenja rata dovela nas je u slepu ulicu. Ako je rat, a rat je, on se vodi po vojnim pravilima i vojnim zakonima, što podrazumeva ratno stanje i ratno zakonodavstvo. S pogledom na rat i ratne prilike, najbolje je da je vojni i ekonomski potencijal u jednoj ruci. Ko zloupotrebi taj princip – ode glava. Šta znači navodno zasedanje skupštine – farsa koja vodi u izdaju. Šta su ratna predsednišva? Ništa, samo hohštapleraj koji vodi u gubljenje rata, odnosno borbu za vlast na najprimitivniji način. Eto, neka sada vladaju Martić, Babić i drugi narodom u izbeglištvu. Ako se nastavi ovako, čime će vladati Karadžić, pitam se. Ako govorimo o efikasnosti i organizaciji vojske, onda mi mogu biti uzor sve vojske koje su pobednici u svim ratovima povesti ljudskog društva, ali nikad četnici u Drugom svetskom ratu. Jedan od elemenata poraza srpske vojske krajine je pogrešan uzor, tj. politikanstvo i ratno profiterstvo. Predaja je sramni akt oficira. Hoće li predaja kod nas postati uzor? S obzirom da imamo isti model u Republici srpskoj kao u RSK, o posledicama ne smem ni misliti'.

Мили боже па такве се више не рађају.

Баба Лепа ајд што зна кинематографију,ал што се жена бави спортом

Мој Инзко јел ја ишта слагах?
Велим ја теби како је било,а ти запео,па зепео ми ово ми оно.
Видиш да твој први пост није био како си написао већ ти је то Инзко писано
у тренутку када је Алдобашић "правио" каријеру.Ваљда знаш ко је Алдобашић?
agresorskih vojnika poginulo ih je 75..
И опет кажем да све црвеном је лаж.
Знаш ли ти откуда ја то знам?
Причали ми момци који су страдали на Карушама (АБиХ).Исти они са којима ћу
ја данас на кафу,а с ким ћеш ти?
Да се не понављам прочитај у мом првом посту како се ствара и пише историја
а не као што би неко волио.

Земунац: у "Инзковом" посту имаш доста одговора на твој пост.

Инзко:Мислим да ти је сада јасно да ја ствари везане за рат у БиХ не измишљам.

Инзко "крмаче" нису избацивали хеликоптери (бар по Матузићима и Тешњу)
већ је направљена модификација лансера на земљи.У селу Церовица су се налазили и
одатле су ишле на Матузиће.
Да би хеликоптер избацио такво нешто морао би бити усидрен (од 500-1000 кг.) као
брод јер би од њега мислио да је рингишпил.
Мој Инзко нисам знао да је Шешељ говорио на Тв Добој али ме то и не интересује он
није био у војсци а њега као стратега нит сам ЧУО нити видио.Није он водио акцију а
то видиш и на свом посту.За њим неби нико ни ишао (није војник већ "политичар".
Брдо Вис код Лукавице (Грачаничко село)није Вис него Облић.Исти дан је враћено
тако да је и то не истина,а поред њега је још у питању кота 522 на требави.

Živeo Slavko Lisica!