Obzirom da sutra počinje mesec Ramazan, mesec posta, nafila namaza, učenja Kur'ana, mesec Allahove milosti i oprosta, postavila sam tekst za one koji ne znaju o čemu se radi.

   Dosta je teško opisati rečima radost koju milioni ljudi osećaju kada Ramazan nastupi. Oni koji nisu muslimani ne mogu zamisliti koliko je, doista, Ramazan lep. Mora da im se čini da je to deta koja traje mesec dana. Oni govore, kako ljudi mogu celi mjesec dana izdržati bez hrane od izlaska do zalaska Sunca!? Dočim, to muslimani uveliko rade. Oni ovaj mesec išćekuju cijelu godinu i gledaju kalendar znajući da će njihov post biti potpun. Oni su se spremili za post, a sada kada je Ramazan nastupio, oni će ga započeti dušom i telom.

Razlog za to je jednostavan: njima je od Allaha naređeno da to učine:

„O vernici! Propisuje vam se post, kao što je propisan onima pre vas, da biste se greha klonili“ (El-Bekare: 183).

Post je samo radi Allaha. Radost koju post donosi ne može se opisati. Nagrada za iskreni i pravi post u toku Ramazana će biti, ako Bog da, džennet (raj).
Za muslimana, Ramazan je vreme da prioritete postavi još jednom na svoje pravo mesto. To je vreme da se napravi novi početak i da se vera ponovo shvati ozbiljno; da se skrušeno klanja namaz, uči Kur'an i da se uvek zahvlajuje Allahu za dobra koja nam je podario. Ramazan nam pruža priliku da ponovo startujemo i zaboravimo greške koje smo u prošlosti počinili. To je vreme da se naša duhovna kuća dobro očisti i da se Allah pozove u svaku njenu sobu.

Svaki dan kada se post završi nastupa osećaj radosti i sreće. To je period u kome muslimani dele sa drugima ono što su tokom dana ostvarili. Oni su muslimani i radi Allaha su postili. Na kraju svakog dana koji se posti svi čekaju mujezina da oglasi vreme prekida posta (iftar). Radio stanice će biti uključene da bi se čuo ezan za namaz. Grla žedna vode će željno iščekivati poklik „Allah je najveći“ da bi okončali dan posta.

S kairske citadele mujezin će obznaniti da je dan posta završen.

Zapamtimo nešto vrlo važno. Za mnoge u svetu glas mujezina neće biti signal za kraj njihove žeđi, niti će im ezan dati priliku za hranu.

Ne zaboravimo da u Ramazanu, dok se mi radujemo i slavimo, svakog dana ljudi do smrti gladuju jer nemaju dovoljno hrane.
Obzirom da mi još jedno učimo o bezbrojnim blagodatimo kojima nas je Allah darovao u Ramazanu, ne zaboravimo našu braću i sestre koji nemaju hrane i pića. Budimo zahvalni svaki dan – ne samo u Ramazanu – da dobra ovoga sveta. Jer mi mnoge stvari ovoga sveta uživamo: hranu, piće, ljubav prema svojoj deci i ženama. Neka nam ovaj Ramazan učini boljim ljudima i muslimanima.

   by Idris Tawfiq

Ramazan je deveti mjesec muslimanskog kalenadara. To je mjesec posta. Postiti znači ustegnuti se od jela i pića, pušenja, seksualnog uživanja i ostalih tjelesnih prohtjeva,i to od zore pa sve do zalaska sunca.
Farz je postiti uz Ramazan svakom punodobnom,pametnom i zdravom muslimanu i muslimanki. Međutim, ima slučajeva kada određene osobe ne moraju postiti uz Ramazan,iako ispunjavaju navedene uslove. To su: teži bolesnici, putnici, trudnice,kao i žene koje doje djecu,ako će im post štetiti zdravlju. Ove osobe napostiće dan za dan,kada im se za to pruži prilika. Sasvim oronuli starci i starice,te bolesnici kod kojih nema izgleda za ozdravljenje, ne moraju napaštati propuštene dane posta, nego će sa svaki dan podjeliti fidju,ako im to materijalne mogućnosti dozvoljavaju.

Fidža je jednodnevna hrana za osobu.

Žene koje su u hajzu i nifasu,ne smiju postiti ni klanjati.Propuštene dane posta će one kasnije dan za danom napostiti, dok namaze koji su im prošli nisu dužne klanjati.

Jelo, piće, pušenje i spolno općenje kvare post. Međutim, ako onaj koji posti, nešto pojede iz zaborava, post mu neće biti pokvaren, ako odmah prestane to činiti, ili ako ga neko upozori na to. Ali, ako je svjestan da posti, pa slučajno, nehotice,proguta malo vode prilikom uzimanja abdesta ili gusula, post će mu biti pokvaren, i on taj dan mora napostiti.

Ko se svjesno i namjerno omrsi, bez opravdana razloga,on mora napostiti taj dan, i još, kao kaznu, 60 dana neprekidno postiti. U slučaju da ne mogne toliko dana neprestano postiti,podjeliće za svaki dan po jednu fidju.Ovo se zove keffaret. Dovoljan je jedan keffaret za više prekšraja tokom posta.

Dužni smo napostiti samo dan za dan,ako pojedemo nešto,ako nismo želili,ili od čega ne osjećamo nikakve slasti, kao naprimjer sirove riže, sirove pšenice, tijesta, papira i slično. Zatim, ako proutamo malo vode iz neopreznosti,kako je gore već navedeno,prilikom uzimanja abdesta ili gusula,ili nas neko prisilno omrsi,ili ako nismo postili iz opravdana razloga (putnici,bolesnici,trudnice i dojilje).

Za ramazan je vezana još jedna dužnost koja spada u sunneti-kifaje. To je itikaf. Ova dužnost obavlja se na taj način,što se deset zadnjih dana Ramazana provede u ibadetu. To se čini obično u džamiji. Itikaf počinje dvadesetog dana Ramazana poslije ikindije, a završava se pred iftar posljednjeg dana Ramazana.

Ako ovu dužnost obavi makar jedna osoba u jednom mjestu, onda ta dužnost spada sa ostalih građana.A ako je ne obavi niko u jednom mjestu, onda su svi muslimani tog mjesta propustili jedan važan sunnet.

Itikaf obično obavlja samo jedna ili dvije osobe,koje znaju lijepo i pravilno učiti Kur'an, a uz to imaju lijepo vladanje. Te osobe povuku se u džamiju i provedu cijelo vrijeme itikafa u džamiji, baveći se samo ibadetom. Oni ne smiju izlaziti iz džamije,osim u iznimnim slučajevima, kao što su npr. uzimanje abdesta ili gusula i obavljanje prirodne nužde.

Bolje je da dvije osobe budu u itikafu, jer dok jedna spava, druga će bdjeti i ibadet činiti, tako da se za tih deset dana ibadet nikako ne prekida.

Muhammed a.s. je sam ibadet obavljao.Iz toga se vidi koliko je to zaista važna i časna dužnost
Vadžib je svakom imućnom muslimanu i muslimanki dati sadakai-fitr za sebe i za svoju malodobnu djecu.

Visina sadakai-fitra u naravi iznosi,1 kg i 67 dkg pšenice,ili dvostruka količina(3,33kg)ječma,hurmi,rezačija ili sira.Uglavnom,to nije ništa drugo nego jednodnevna hrana za jednu osobu,pa nije potrebno polemisati o visini sadakai-fitra.Sam obveznik može odredit njen iznos u novcu na taj način,što će izračunati,koliko mu je potrebno za jednodnevnu hranu.

Sadakai-fitr se daje siromašnim muslimanima i muslimankama,a prvenstveno siromašnoj rodbini i komšijma.Međutim,tu sadaku nije dozvoljeno davati rodbini u uzlaznoj i silaznoj liniji:roditeljima i njihovim roditeljima,zatim djeci,unučadima i praunučadima.Svakako,najbolje je dati sadakai-fitr za potrebe islamske zajednice.

Sadakai-fitr obično se daje koncem Ramazana,pa do pred klanjanje Bajram-namaza.Ako se ne podjeli u to vrijeme,nego poslije Bajram-namaza,onda to više ne spada u sadakai-fitr,nego u običnu sadaku.



Izvor: Wikipedia

 – У најмногољуднијој арапској престоници, Каиру, све je у знаку рамазана, светог муслиманског месеца поста.
Лепо украшени џакови са урмама, лешницима, бадемима, орасима и осталим типично рамазанским „ђаконијама” дочекују вас на самом улазу у ниске, традиционалне радњице.
И модерне самопослуге у 17-милионском граду данима су пред велики пост на видљива места поставиле суво воће, пре свега урме, и друге коштуњаве плодове.

Ништа необично, рећи ће читалац. Па ипак, у земљи фараона, највећем произвођачу урми у свету, постоји још једна традиција. Наиме, урме, којих овде има много врста и квалитета, у време светог месеца добијају сваке године различита имена.


Ове године најпопуларнија, најквалитетнија и, самим тим, најскупља урма „крштена” је „насрала”, по лидеру либанских Хезболаха Хасану Насрали. Харизматични вођа милитантне шиитске групе у Либану стекао је невероватну популарност у арапском и исламском свету за време 34-дневног рата са Израелом и тако избио на прво место, испред председника Ирана и Венецуеле, Ахмадинежада и Чавеса. Барем када су урме у питању.

Част да се добро пласирају на каирским тржницама ови председници дугују чињеници што се декларишу као истакнути противници САД и Израела. Урме са њиховим именима су нешто јевтиније, 18 и 14 египатских фунти за килограм (око два и по, односно два евра). За „насралу”, међутим, купац мора да издвоји читавих 25 египатских фунти (око 3,5 евра), што је приличан удар на џеп просечног Египћанина. Илустрације ради, месечна плата наставника у средњој школи не прелази шездесетак евра.

За оне који не могу да досегну до „насрале”, а желе да испоштују традицију, ту је „олмерт”, урма која носи име по (овде) непопуларном актуелном израелском премијеру, и кошта само неколико центи. Наиме, легенда каже да је пророк Мухамед, када би се предвече завршио целодневни пост, свој први оброк (ифтар) започињао урмама и млеком.

У старом делу Каира, у тесним уличицама, на традиционалним тезгама, изнад џакова са урмама, често стоји и велики постер вође Хезболаха. „Без сумње, ове године најбоље су ове – ’насрала-победник’. Пробајте, то су урме из оазе, тако су сочне”, каже поносно продавац Махмуд у дугачкој сивкастој галабеји, док вас наговара да купите смеђу, хранљиву воћку. Иако је скупа, и чини само мали проценат изложених урми, Махмуд очекује да ће са „насралом” направити добар посао.

По неписаном правилу, у време месеца рамазана урмама се сваке године додељују други називи. Раније су најчешће као узор служиле популарне  личности са великог екрана, глумци и певачи. Задовољство да загризете у сочну воћку која носи име неког политичара појавило се после 11. септембра 2001. године и напада на Светски трговински центар у Њујорку. Тада је најбоља урма добила име… погађате, „осама бин ладен”.  На листи најпознатијих воде француски председник Жак Ширак и покојни палестински лидер Јасер Арафат.

Lepo je to sto ljudi slave... Meni samo nije jasno koliko je Muhamed bio uporan da progura svoju veru medju ljudima. Mislim ako imamo u vidu koje bio on i koji je bio motiv izmisljanja takve religij, da li su ljudi tada bili gluplji?

Nije pristojno vredjati religiozna osecanja, posebno kada je u pitanju religija kojoj pripada ogroman deo covecanstva... Moje je misljenje takodje da Muhamed nije bio prorok, ali to treba reci kulturnije. On je Arabljanima u tom trenutku doneo ono sto nisu imali - organizovanu religiju, a ubrzo je i arapska kultura procvetala, kao i privreda, politicki su ojacali itd. Ne bih se slozio da su Arabljani bili glupi sto su tada prihvatili islam.

Posle ove izjave garant gliplji od tebe niko nije mogao biti 

Zbog cega bi ljudi koji su prihvatili Islam bili glupi,a oni koji su prihvatili hriscanstvo ili bilo koju drugu religiju ne?? Ako cemo tako, onda nazovimo stvari pravim imenom i recimo da su sve religije izmisljene a svi ljudi glupi sto nasedaju na to..

pa shta onda trazish u ovoj temi????????

Svaka chast za temu!