Ja radim od 8 - 16 h i posao mi je na minut od kuce... Tako da krecem u 7:55 i dolazim u 16:10! Sve je to bilo lepo u pocetku, ali covek je takav da prestane to vremenom da ceni, pa nesto tako i ne shvata kao prednost...

Ranije sam radio na aerodromu pa sam ustajao u 4 sata ujutru i svako jutro sam zamisljao kako bi bilo lepo da radim recimo od 8 - 16 h!

Ali po meni idealno bi bilo od 7 - 15 h, jer isto mi je dal ustajao sat ranije ili kasnije, a imao bih vise vremena posle posla, a to mi je mnogo bitno...

Jos idealnije bi bilo da nemam radno vreme uopste... :-D

Koliko prosecan Srbin na poslu efektivno radi, trebalo bi da ne ide kuci ni za weekend.

Nisu svi poslovi kopanje rude, pa da možeš da izmeriš efektivnost u tonama.

Ne mozes u tonama, ali mozes u mnogim drugim merama.
Cast izuzecima, ali rezultati skoro svakog takvog merenja su porazavajuci.

Mene je pre grizla savest kad sam provodila na poslu 8h( a svo vreme jahala po internetu) i primala platu. Onda me jedna kolega podsetio da sam nekada ostajala po 14h na tom istom poslu,bez novcane nagrade i bonus sati !
Kad saberes i oduzmes ,to je to ,barem kod mene.Sada kad nemam posla ,uzmem da nesto glancam -brze prodje vreme .

Imam sreću da sama sebi postavljam radno i privatno vreme. Obeležila sam  8-16, i stvarno mislim da je to najproduktivniji deo dana. Pošto meni treba bar jedan sat od buđenja do poletanja u takvom radnom vremenu mogu da ostvarim produktivnost. Radno vreme od 7 značilo bi ustajanje u 5, pa polazak od kuće u 6. Inače imam specifičan bioritam pa ne mogu da zaspem do 2 noću tako da bi meni odgovaralo da stalno radim treću smenu kad bio to bilo izvodljivo.

A smenski rad, to je nešto što je nužno zlo. Lično se sporo prilagođavam čak i onom pomeranju vremena od jedan sat ukazno. Radije bih uvek radila istu smenu pa uspostavila ritam u ostatku dana nego menjala smenu na svakih nedelju dana. Vetrovatno se sa ovim ne bi složili mnogi.

Što se produktivnosti tiče tu postoji više elemenata. Prvi je samo prilagođenje bioritma. Drugi je ambijent u kome se radi. Treći važan element je opis radnog zadatka. Četvrti su međuljudski odnosi itd.

O bioritmu sam već govorila. Čovek koji radi u svom optimalnom bioritmu je vrlo efikasan, ali to nije uvek moguće pogoditi.

Ambijent za rad po mom mišljenju treba da bude oslobođen onoga što odvlači pažnju. Ako više ljudi radi u istoj prostoriji treba im omogućiti da pozicioniraju stolove i urede svoj prostor za rad optimalno. Recimo meni znači da sam blizu prozora, da imam dobro svetlo, da na prozoru bude cveće. Ne smeta mi da budem leđima okrenuta prema vratima i središtu prostorije ali mi je jako smetalo kad smo u kancelariji imali spojeno po dva stola i gledali se u toku rada. Drugi ljudi mi odvlače pažnju kad su u vidnom polju. Prija mi da svira muzika ali me govorni programi nerviraju.

Opis zadatka je još važniji. Uvek sam više volela stimuilativni, ambiciozniji i kreativniji opis zadatka u kome stoji ovo moraš ovako, ovo treba ovako a za ovo se snađi najbolje što znaš. E to snađi se za mene je izazov u kome dajem sve od sebe i očekujem da moja produktivnost bude pohvaljena i primećena. Svojevremeno sam imala jednog sjajnog šefa koji je dobro koristio resurse zaposlenih. Tačno je osećao psihološku strukturu zaposlenih i nekima je davao strogo definisane zadatke a drugima samo prepusti posao i ne brine. Svako jutro je imao 10 minuta za brzi brifing pre početka rada i još 10 za kraj radnog vremena.

U ambijentu napora, stresa i konfuzije, a svuda se to dešava bar nekoliko puta mesečno, međuljudski odnosi su najbitniji. Ako se ljudi jedan drugog boje jer njihov pretpostavljeni voli cinkatroše, intrigante i ulizice posao strada jer nema saradnje. Zaposleni zaziru jedan od drugog, ne smeju da zatraže pomoć, ne mogu da se povere o svojim poslovnim i ličnim problemima i da sebi olakšaju. S druge strane privatni život nikako ne sme postati tema kancelarije više od neophodnog.

Osim toga jako je važno da se ljudi na radnom mestu ponašaju i oblače priostojno i profesionalno. Da se rukovodilac ne dere i ne preti, zaposleni znaju kolika je njegova društvena moć i bez toga i mnogo bolje sarađuju sa šefom koji uljudno sasluša, da svoju sugestiju, pa ako treba i zamoli zaposlenog da se koriguje ili podnese sam otkaz. A Paja Patak u kancelariji je dokaz da taj šef ne ume da vodi posao, da nema autoriteta i da je lično pogubljen.

Rođendani, mali jubileji i praznici uvek treba da se prigodno obeleže kroz malu proslavu ali ne kroz pijanke. Vikendi i slobodni dani ne služe da se prave kancelarijske zabave. Međutim pokazalo se jako interesantno napraviti jedan preokrenuti dan, kad šef radi posao zaposlenog a zaposleni posao šefa i tako steknu uvid u tuđu problematiku.

Pade mi napamet jedan dijalog iz "Srećnih ljudi":

- Jel znaš ti, bre, kolika je plata u Nemačkoj, a koliku ti meni daješ!

- A jel znaš ti, bre, koliko Nemci rade za tu platu?!

- Pa, šta, a jel znaš ti koliko mi jedemo, bre! Šta nemcu treba dva - tri krompira, a nama ...

meni bi recimo to bash smetalo.

U poslednjih mesec dva mi bash pripala muka od tih "snadji se " poslova, jednostavno ih ima previshe.Jesu korisni u smislu da postanesh snalazljiv, pronadjesh nove tehnike za reshavanje problema, nauchish i neshto novo pri svakom takvom poslu, al' shto je mnogo mnogo je.Sad kad vidim dva standardna ugovora za redom kao da mi je rodjendan.

Ja sam mislila da je vecina poslova u Srbiji na tom nivou "snadji se"
Nekako mi je neobicno da cujem da neko nesto uradi po PS... posebno ako mora da radi u direktnom kontatku sa strankama

Potpuno se slazem. Radno vreme od 8.30 do 16.30 ili od 9.00 do 17.00 je "ni tamo, ni ovamo", jos ukoliko od kuce do posla (i obrnuto) putujes s jednog kraja grada na drugi...