ZATVORI u Srbiji su prebukirani. Od 2002. godine, kada su se u zatvorima nalazile 6.283 osobe, taj broj je već naredne bio 7.128. Svake sledeće godine brojevi su sve veći. Lane je iza rešetaka bilo 8.970 zatvorenika, a već ove godine rekordnih - 9.509.

Predsednik Udruženja penologa Srbije dr Milenko Radoman, koji je u Ministarstvu pravde zadužen za unapređenje sistema izvršenja krivičnih sankcija, u razgovoru za "Novosti" navodi da su realni kapaciteti oko šest hiljada. Međutim, ukoliko bi se primenile norme preporučene evropskim zatvorskim pravilima, sa onim čime trenutno raspolažemo, bilo bi mesta za samo 4.500 zatvorenih!

* Kako rešiti problem smeštaja tolikog broja osuđenika?
- Ne radi se samo o usvajanju evropskih standarda, već i o promeni svesti, organizacije i odgovornosti na svim nivoima. Treba koristiti pozitivna iskustva nekih zemalja koje su u ovoj oblasti ispred nas. Kombinovati njihova iskustva i naše mogućnosti.

* Gde se Srbija sada nalazi u odnosu na ostale zemlje Evrope kada je u pitanju sistem izvršenja sankcija?
- Mi smo u fazi intenzivne reforme, koja obuhvata zakonodavni, arhitektonski, kadrovski i organizacioni aspekt. Uprava za izvršenje zavodskih sankcija je, u saradnji sa OEBS-om, Savetom Evrope i drugim međunarodnim organizacijama koje se bave ovim pitanjima usvojila Strategiju reforme sistema. U njoj su određeni pravci razvoja i dinamika realizacije pojedinih etapa. Mogu da konstatujem veliku neujednačenost u našem sistemu: pojedine ustanove u potpunosti ispunjavaju evropske standarde ili ih čak i prevazilaze, dok neke daleko zaostaju i za elementarnim standardima.

* Koje ustanove ispunjavaju standarde a koje ne?
- U Požarevcu jedan deo potpuno zadovoljava standarde, dok drugi deo nikako. Ustanove u Somboru, Ćupriji, Vranju, Zrenjaninu i Padinskoj Skeli su pozitivno ocenjene, kao i Posebna pritvorska jedinica u Ustaničkoj ulici u Beogradu. Delimično ispunjavaju standarde ustanove u Sremskoj Mitrovici i Nišu, a najnegativnije ocene imaju one u Novom Pazaru, Čačku i beogradski Okružni zatvor.

* Bilo je pokušaja da se ovi problemi rešavaju izgradnjom novih zatvora. Dokle se stiglo?
- U prethodnom periodu Uprava je uložila velike napore da se postojeći objekti rekonstruišu, kao što je slučaj u KPZ u Požarevcu, Nišu i Sremskoj Mitrovici, i izgrade novi. U Požarevcu je otvoren paviljon maksimalnog stepena obezbeđenja, u kojem će kaznu izdržavati osuđeni za krivična dela organizovanog kriminala. Očekuje se završetak radova u KPZ u Sremskoj Mitrovici u kojem će biti smešteno 80 osuđenika. Započeta je izgradnja novog zatvora u Padinskoj Skeli, kapaciteta 450 osuđenika, a očekuje se izgradnja zatvora i u Pančevu, Prokuplju i Kragujevcu.

* Kakva je kriminogena struktura onih koji izdržavaju kazne?
- Otežavajuća okolnost je što je broj osoba koje su već osuđivane, ili su ranije bile u zatvoru, prešao 60 odsto! U porastu je broj teških krivičnih dela sa elementima nasilja, kao što su svirepa ubistva, nanošenje teških telesnih povreda, razbojništva, silovanja, nasilja u porodici i nad maloletnicima, a takođe i krivična dela organizovanog kriminala. Sa kriminološkog stanovišta, zabrinjavajuća je pojava spuštanja starosne granice počinilaca ka sve mlađim kategorijama, kao i prisustvo bolesti zavisnosti, pre svega narkomanije. Preciznije rečeno, broj
zavisnika je 6.580. O ozbiljnosti situacije svedoče i podaci da je verifikovano 27 osoba sa HIV infekcijom, 1.931 sa hepatitisom B i C, 83 sa TBC. Istraživanja takođe pokazuju da je 91 odsto maloletnika u Vaspitno-popravnom domu u Kruševcu imalo iskustva s narkoticima i psihostimulansima.

* Da li su srpski zatvori dovoljno bezbedni i da li građani mogu da budu spokojni kad su, već, u pitanju takvi kriminalci?
- Podaci jesu zabrinjavajući, ali građani se mogu osećati bezbedno. Naime, tokom prošle godine zabeleženo je 14 bekstava iz zatvora, a taj broj obuhvata i osmoricu pritvorenika koji su istovremeno pobegli iz Odeljenja pritvora u Vršcu. Mnogo je veći broj osuđenika koji zloupotrebljavaju dodeljene pogodnosti. To su pojedinci koji se ne vrate sa vikend poseta ili napuste gradilište ili ekonomiju, što se prošle godine desilo u 254 slučaja.

* Da li se osuđenici u zatvorima mogu osećati bezbedno? I tamo ima incidenata, obračuna...
- U našem sistemu osuđenici izdržavaju kaznu grupno, pa je neminovno da se na jednom mestu, u veštački stvorenim uslovima, pojavi mnogo nasilju sklonih osuđenika i da dođe do različitih incidenata ili zlostavljanja. Ako se u jednoj prostoriji nalazi 40-80 osuđenih, onda je lako pretpostaviti da je, u takvim okolnostima, teško održati disciplinu i zaštititi fizički i moralni integritet svakog osuđenika. U toku prošle godine zabeleženo je 414 sukoba u kojima je učestvovalo 596 osoba, a u njima je lakše povređeno 72, a teže osam. Zaplenjeno je 106 komada hladnog oružja i 514 mobilnih telefona koji su, često, izvor sukoba.

* Koliko su zaposleni na obezbeđenju dovoljno obučeni da obavljaju taj posao?
- Malo njih nije u stanju da odgovori ovom složenom poslu. Mislim da treba slediti primer Austrije, čiji je sistem po broju zatvora, osoblja i osuđenika najsličniji našem. Takođe, mogu biti dragocena iskustva iz sistema Francuske, Italije i Nemačke. Organizacija naše uprave nije efikasno koncipirana, jer je kod nas u službi za obezbeđenje angažovano 55 odsto od ukupnog broja zaposlenih, dok taj procenat u Austriji iznosi 80, a u Italiji 85 odsto. Pored toga, neophodna je njihova edukacija.

* Ove godine u kontroli zatvora u Srbiji bio je Evropski komitet za sprečavanje torture. Koje su njihove primedbe?
- U preliminarnom izveštaju Komitet je konstatovao da se u odnosu na prethodnu posetu smanjio broj pritužbi osuđenika na postupanje zaposlenih. I dalje je ostao problem zdravstvene zaštite i transparentnosti u njenom ostvarivanju. Zabrinuti su za stanje u Okružnom zatvoru u Beogradu. Konstatovani su problemi: nedostatak prirodnog osvetljenja, ventilacije, grejanja, dužine boravka na svežem vazduhu i nemogućnosti radnog angažovanja pritvorenika. Za KPZ u Sremskoj Mitrovici upisali su da ništa nije urađeno na rekonstrukciji paviljona i smanjenju konflikata među osuđenicima, a u KPZ u Požarevcu evidentirana je atmosfera straha među osuđenicima od drugih osuđenika. Mnoge od ovih primedbi su, u međuvremenu, otklonjene, a za otklanjanje ostalih, kao što je, na primer, rekonstrukcija Okružnog zatvora u Beogradu, neophodna su znatna materijalna stredstva, kao i vreme za realizaciju.

EVROPSKA ISKUSTVA
- IZGRADNjA novih zatvora ne rešava problem u celini. Ona je, svakako, preduslov da se sistem transformiše i obezbedi sigurnost svakog osuđenika - kaže Radoman. - Cilj je da se grupni sistem izdržavanja kazne transformiše u individualni, po ugledu na najsavremenije u Evropi. Nekoliko delegacija Uprave obišlo je većinu evropskih sistema kako bi prenele pozitivna iskustva u arhitekturi, tretmanu, organizaciji i zaštiti prava osuđenika. Na osnovu tih iskustava nastali su projekti novih zatvora i nove funkcionalne jedinice, poput odeljenja bez droge.

ZAPLENE
TOKOM prošle godine u zatvorima je zaplenjeno 470 grama heroina i kokaina, 520 grama marihuane i hašiša, 22 litre alkohola i više od četiri hiljade psihoaktivnih medikamenata.
Devet osoba je izvršilo samoubistvo, dok je njih 67 to pokušalo. Samopovređivanja, kao vid protesta, manipulacije, nezadovoljstva, bilo je u 215 slučajeva. Štrajk glađu je zabeležen u 352 slučaja, a glavni razlog zašto se na ovo osuđenici odlučuju jeste nezadovoljstvo ažurnošću suda.


Izvor: Novosti

Продати виле и викендице политичара које су плаћене парама покраденим од државе и за те паре изградити нове затворе у којима ће први затвореници бити управо власници продатих вила.