E a sad malo ozbiljnosti ... Njoj sigurno nije dosale u ovom trenutku  ...

Ja mrtav ozbiljan pitam ... kako to dodje do sexa u toku parnice i to, da izvinete, bez vadjenja ?

Znam da moje pitanje zvuchi prostachki, ali ne mogu da se nachudim ... 

ja samo nesto, a vi, zene, kako ocete (ne vazi u ovom trenutku za devojku koja se razvodi...)
postoji jedna izreka : "the best way to get over one man is to get laid under another one" 

Čoveče, to je bilo pre više od mesec dana, a on je predložio razvod početkom decembra.Tako da beba, ako je uopšte i ima,nije začeta tokom parnice, već pre.A da se sexam sa njim više ne hvala.Spadam u one koji to neće uraditi nakon razvoda. More je puno, ne treba mi nešto što znam napamet.

Dakle 10 dana nakon seksa je trazio razvod?

da,da 

A zašto si uopšte pristala na taj seks? 

I kako to ''kasni mi''?  Znaš li da postoji načini da se to proveri? 

Razmišljaš li ti uopšte glavom? 

Sorry ako sam gruba, ali mi je ovo fakat nepojmljivo. 

Duga je to priča, ja sam tad tražila razvod, on me molio da ostanem, pa i malo zaplakao, ja obećah da ću ostati i potruditi se još jednom iako ga ne volim (i on to zna).Pristadoh na sex iz razloga što sam obećala da ću se potruditi da funkcionišemo normalno, kad ono medjutim, posle desetak dana frajer mi dolazi s pričom koju sam ja ispričala.Iz njegovih usta tekle su moje rečenice.A ako sam pogrešila vi mi sudite!Ne ljutim se i prihvatam svačije mišljenje nego duga je to priča, niste upućeni do detala da biste razumeli moj postupak.

Развод: завршетак за нов почетак

Анкете показују да око 69 одсто жена нађе новог партнера у року од пет година после раскида и да су у 64 одсто случајева управо даме иницијатори „пуцања веза”



У данашње време постоје организације које брину о сваком сегменту живота. Ту су агенције за брачно посредовање, компаније које праве домаћа јела и достављају их на кућну адресу, службе за организовање венчања, предузећа која уместо вас траже стан на жељеној локацији... И баш када сам помислила да једино не постоји неко ко ће вас извући из негативне фазе када се растанете са неким кога волите и кога сте до јуче ковали у звезде, а ко вам је једним потезом срушио све снове, појави се вест да је у Италији основана невероватна компанија, која, замислите, организује живот после развода бившим партнерима како би избегли неизбежан стрес, патњу и сузе. Власница ове агенције је, веровали или не, једна жена пореклом са ових простора, која под слоганом „нека актуелан завршетак буде нови почетак” успева да измами осмехе свима онима који су принуђени да окрену нови лист у свом животу.

Туга. Бол. Сузе. Патња. Кроз све ово пролазе остављене жене. Многе од њих у поверењу својим пријатељицама кажу да је то једно од најтежих искустава које су доживеле, а да су их емоције према бившем партнеру веома дуго држале. Остављене припаднице „нежнијег” пола тврде да у животу много боље пролазе они који остављају и који се никад не враћају у прошлост. Али, да ли је баш тако?

Нека истраживања показују да кроз тешке тренутке корачају и оне даме које су се нашле у улози оних који су иницирали раскид везе. Многе од њих скривају се иза фасаде челичних леди, али, с друге стране, тврде да су се одлучиле на тај корак да би окончале везу која „није ишла”, због тога што их је драги преварио, зато што су откриле да је другој половини прече друштво или типовање у кладионицама.

Анкете показују да око 69 одсто жена нађе новог партнера у року од пет година, а истраживање обављено пре неколико година у Америци потврђује да је жена иницијатор раскида у 64 одсто случајева. Само је разлика у томе што се мушкарци свим силама труде да бол не покажу, јер по правилу „мушко не сме да плаче”. А ми жене зато не престајемо да лијемо крокодилске сузе. И то траје дуго, дуго...

Ипак, оно што је карактеристично за већину оних које је неко оставио и за оне који су први прекинули везу јесте – усамљеност. Јер, многе од оних које су живеле у истом стану са вољеним знале су како дише, спремале су му омиљену храну, бринуле да крагне на његовим кошуљама буду беспрекорно испеглане, да у фрижидеру увек има његовог омиљеног пића... А када њега више нема, обично се другарице одмах сјате око ње да је утеше, јер пријатељски савети типа „вратиће се он, али биће касно” увек доносе добро нашој сујети. Али, када остане сама у четири зида, тек онда схвата да тада кроз живот мора да иде даље и уздигнуте главе, све док не наиђе неки нови принц на белом коњу који ће да је извуче из монотоније. И без патње за „оним ко је за све крив”. Ма ко је уопште он када је дозволио да му таква жена „исклизне” из руку?!

Данијела Давидов-Кесар


Izvor: Politika

Како преживети развод

Пут од страсне љубави до још страсније мржње, која неретко прати раздвајање супружника, све чешће захтева посреднике у решавању породичних конфликата[/color]


Понекад бракоразводна парница супружнике може да претвори у смртне непријатеље

„Док сам гајила своје четворо деце, често сам се осећала као пацијент установе за оболеле од ’домаћичиног лудила’. Муж ми је био приоритет, а ја сам била помоћно особље и радила у позадини. Пишући роман ’Прича изгубљене жене’, који се бави проблемима који настану када жена остане без мужа, није ми падало на памет да ће се и мени десити то исто и да ћу, ускоро, ја бити та изгубљена жена”, почела је Мерион Мекгилвари своју исповест о распаду брака. За њу, развод је дошао прилично неочекивано. Муж јој је најавио како ће је оставити неколико месеци пре него што је то заиста и учинио. На прослави Мериониног педесетог рођендана пред гостима је рекао како је она „љубав његовог живота”, а „онда је нестао, одневши са собом факс-машину, једини сувенир из двадесетпетогодишњег брака”, описала је, у „Сандеј тајмсу”, Мекгилваријева своје искуство брачног бродолома.

У прво време осећала се уништено и усамљено, али полако се временом повратила. „Често ми се омакне да наглас позовем свог мужа кад год ми се деси нешто лепо или ружно, али, с друге стране, свиђа ми се што лежем сама у кревет. Волим да се будим са сопственим мислима у глави и волим слободу коју ми брак није допуштао”, рекла је Мерион и закључила: „Још ми недостаје онај стари живот. Недавно, када сам добила резултате неких медицинских тестова који су били у реду, истрчала сам из ординације сва срећна, а онда сам схватила да немам с ким да поделим своју радост. Веома је тешко кад схватите да сами морате да се носите са животом”.

Нешто радикалнија у својим оценама развода била је још једна недавно разведена дама, која је истакла да је „развод као смрт, само без сахране и гроба”. Правећи поређење између ове две појаве, она је казала: „Када је мој зет умро, сестри су свакодневно долазили у кућу желећи да поделе тугу са њом. Али кад пролазите кроз развод, тога нема”.

Са друге стране, за неке жене развод је најбоља ствар која им се икад догодила. Ослобађање од кућне тираније, бег од лошег секса, независност... Ипак, у већини случајева особе које кроз то пролазе углавном осећају усамљеност, страх, кривицу, бес, а и њихов его је пољуљан. Следи и суочавање са адвокатима и парница, што је посебна прича.

Током тог периода помоћ је преко потребна, али, у већини случајева, особа не жели да оптерећује породицу. Коме онда да се обрати? Становницима Лондона однедавно помаже посебна служба специјализована за подршку при разводу, пише Аманда Линч. Оснивач ове организације је Шарлота Фридман, која је, пре него што је постала психотерапеут, 25 година радила у суду. Данас нуди подршку разведенима, кроз индивидуалну или групну терапију са највише осам учесника. Терапија која се примењује базирана је, између осталог, и на Шарлотином искуству са сопственим разводом.

„Групна терапија је место где се осећате сигурније јер можете отворено да причате о свим ужасним стварима које су вам се догодиле и које осећате при разводу, а при том имате потпуно разумевање и саосећање људи који пролазе кроз исто. Циљ терапије је да ојачам клијенте да би повратили самопоуздање и поново преузели контролу над својим животом”, рекла је Фридманова.
Неки чланови Шарлотиних група већ су завршили са бракоразводном парницом, а други су тек на почетку мучног пута. Неки су сами били иницијатори развода, другима се он једноставно „обрушио” на главу. У групама нису само жене, око петина оних који су се обратили за помоћ су мушкарци. Сајмон се прикључио када је видео оглас на зиду локалног фитнес центра.

„Помислио сам да би било добро да разменим искуство са људима који су такође прошли кроз исто”, казао је овај четрдесеттрогодишњи бизнисмен, који је ноћи и ноћи провео у својој канцеларији у врећи за спавање, након што је напустио своју супругу: „Био сам једини мушкарац на терапији са још три жене које су њихови мужеви напустили, али оне су ме сасвим нормално прихватиле, без осуде. То ми је помогло да схватим како се и моја бивша осећа”.

За разлику од медијског и судског „крвопролића” приликом развода Пола Макартнија и Хедер Милс, све се више тежи цивилизованијим и „мекшим” бракоразводним парницама. Због тога се адвокати обучавају да савладају нов метод неагресивног развода.

„Није вам потребан скуп адвокат да би вам рекао како да при разводу поделите заједничке компакт дискове и књиге”, рекао је Џемс Пири, из Партнерства за породично право, и објаснио да људи траже интелигентнији систем решавања породичних конфликата.

„Одлучност” је организација која окупља 5000 адвоката специјализованих за неагресиван приступ породичном праву. У оквиру овог програма покреће се и серија радионица које ће се бавити темом родитељства за време и после развода. Фридманова планира да прошири своје групе за подршку по целој Британији, а бивши полазници терапија водиће нове групе. Јер, „у модерном друштву, где се породица расипа, добро је бити у групи људи који пролазе кроз сличне проблеме”, закључила је Фридманова.

Душица Стојановић-Чворић


Izvor: Politika