Rad i preživljavanje u sivoj zoni

Srbija i Crna Gora je među sedam zemalja u svetu sa stopom nezaposlenosti većom od 27 odsto. Koliko je taj procenat visok pokazuje poređenje sa zemljama evrozone gde je stopa nezaposlenosti tri puta manja nego kod nas i iznosi 8,9 odsto.

Posle 25 godina rada u jednoj metalskoj firmi Vladimir je pre tri godine kao tehnološki višak dospeo na biro rada. Naknada koju je sa biroa primao bila je mala i za preživljavanje. U međuvremenu mu je isteklo pravo i na tu novčanu pomoć, para za legalan biznis nije imao i odlučio je da kao i mnogi drugi krene u uličnu prodaju.

- Tražio sam posao, tražim ga i sada, ali sa mojih 50 godina niko neće da me primi. Svi traže mlađe, a od nečega moraš živeti i školovati decu. Nisam imao drugog izbora nego da ovde na trotoaru preprodajem odeću i kojekakve sitnice - kaže on.

Vladimir je jedan od više stotina hiljada onih koji u Srbiji danas preživljavaju radeći na crno. A koliko je tih stotina niko pouzdano ne zna. Istraživanja o tome kolike su razmere sive ekonomije u Srbiji nisu rađena godinama. Analitičari navode da je glavni razlog za to činjenica da su takva istraživanja prilično komplikovana i pre svega skupa. Prema anketi Ekonomskog instituta s kraja 2000. godine, u sivoj zoni tada je radilo oko milion ljudi. Sada je, smatraju ekonomisti, taj broj znatno manji. Miroslav Prokopijević, direktor Centra za slobodno tržište, procenjuje da se broj ljudi trenutno angažovanih u sivom sektoru kreće oko 650.000.

Pomenuta anketa a i sadašnje procene pokazuju da je najveći broj njih „zaposlen“ u trgovini, zatim u zanatstvu, sektoru usluga i, naravno, poljoprivredi. Sami ulični prodavci ističu da od šverca tek mogu da prežive i da se o nekoj zaradi ovde ne može ni govoriti.

- Kažem da sam dobro prošao kada dnevno zaradim 1.000 dinara. Međutim, takvih dana je veoma malo. Štaviše, desi se da za ceo dan ne prodam ništa, a kasnije mi se dva dana više i ne izlazi na ulicu. Sada prodajem samo kinesku odeću, turska roba za nas je skupa. Ranije, dok nas je inspekcija manje dirala, prodavao sam i sitnu tehniku, telefonske aparate i slično. Tada je zarada bila bolja, a sada je stvarno bedno - ispričao nam je jedan od prodavaca na Bulevaru kralja Aleksandra u Beogradu.

Oni od kojih sitni prodavci nabavljaju robu naravno prolaze znatno bolje, ali to već i nije siva zona već posao koji je ozbiljno s one strane zakona.


Izvor: Blic \ R. Marković