Svi mi zivimo svaki dan i donosimo odluke o nasim zivotima. Svakodnevne male stvari, od kupovine hleba i mleka do voznje kola, ali bogami ponekad treba doneti i velike odluke. Ove odluke mozda ce uticati na nase ili na tudje zivote - neko to radi na poslu svaki dan, neko ne ali pre ili kasnije ceka nas neka vrsta presudno bitnog izbora. Velika serija "Opstanak" (ko je se jos uvek seca) nas je naucila da je u zivotinjskom svetu stvar izbora, stvar prezivljavanja. Zivotinje u procesu donosenja odluka zato koriste svoj prirodni instinkt - razvijan kroz generacije evolucijom, baziran na greskama prethodnika.

Mi ljudi smo razvili nase socijalno okruzenje da nam glava ne visi bas o koncu zbog svake lose odluke. I ne samo to - razvili smo racionalno razmisljanje kao oruzije ili alat za donosenje pravih odluka. Godine obrazovanja i zivotnog iskustva su mocna stvar. Ipak svi znamo da veoma cesto svo nase izkustvo i znanje pada u vodu i cesto se ispostavi da instinkt - koji je cesto van bilo kog racionalnog koncepta - odnosi pobedu kada su u pitanju ispravne zivotne odluke.

Koliko mi realno koristimo tu iracionalnu spravu zvana "prirodni instinkt"?? Neki tvrde da ga zene imaju vise nego muskarci. Da su muskarci racionalni ego-manijaci u staloj potrebi za traganjem za necim opipljivim i da u tome zaboravljaju da slusaju svoj unutrasnji glas. Zene nasuprot tome taj osecaj nisu toliko izgubile. Mnogi duhovni ucitelji ovog sveta podsecaju da svi moramo da se vise oslanjamo na instinkt jer nas racionalno nikad ne vodi pravom putu.

Koje je vase misljenje?? Koliko mi zaista znamo da slusamo sopstveni instinkt i sta je to na kraju krajeva?? Kako da znamo da taj misteriozni unutrasnji glas nije samo prevara naseg istreniranog racionalnog uma???

pametan covek poseduje racionalni instinkt.

Nekad racionalno pobedjuje...u ratu se prvo lece ljudi koji mogu da prezive pa tek onda teze ranjeni...svejedno sto se tice instinkta ako posedujete dobru intuiciju, verujem da je instinkt pod komandom nase podsvesti a to je onih 90% ljudskog mozga koje ne koristimo, instinkt ce vam u nekoj frci dosta pomoci, pogotovo ako ste smireni u takvim situacijama...
Nekako mi prija, verovatno jer sam narcis, da uvek kada je bila frka, izvlacio sam se sa dosta srece, tj. uvek bi se maglovite prisecao te situacije, kao da sam se prepustio tom unutarnjem, dok bi mozgu u takvim situacijama trebalo cini mi se previse... poenta bi mozda bila da ukoliko smo smireni u stresnim situacijama, lakse dolazimo do tog sto nas u sustini pokrece..

Ono sto je moje duboko verovanje je da je racionalno alat za obavljanje svakodnevnih poslova ali da ga treba iskljuciti u situacijama zivot/smrt. Istocnjacke borilacke vestine govore o tom procesu ne-uma jer sve sto dolazi iz uma je sporije nego intuitivno. Nase razmisljanje se cesto suprotstavlja nasoj pravoj instinktivnoj prirodi i sprecava je da nas povede na pravu stranu.

U mnogim mudrostima ovog sveta postoji princip voljnog-prepustanja - znaci ostati svestan svega oko sebe ali u ulozi posmatraca a ne u ulozi aktivnog igraca. Takav polozaj omogucava nasoj podsvesti da nas uvek povede u pravom smeru. Treba posmatrati one fine osecaje u sebi koje dobijemo u nekim situacijama. Nekada jednostavno znamo da nesto nije uredu ili nasuprot tome, da je sve u redu i da treba da se prepustimo tome.

Stres na primer je produkt racionalnog, kada se nalazi u situaciji koju ne zna kako da resi - groznicavo procesira podatke vrti varijante u beskonacnost. U realnosti racun je uzaludan jer je zivot jednacina sa mnogo promenljivih i ni jedan kompjuter ne moze da izracuna najbolju verovatnocu za nesto. Ako se smirimo i opustimo u kriticnim situacijama i prepustimo desavanjima tada uvek sve izadje na najbolje ili bar na ono sto ce biti najbolje za nas.

Jer ja sad lupetam ili i drugi imaju slicna iskustva.

Da podsetim na scenu macevanja iz "Poslednjeg samuraja" - NO MIND!

@decky999

"Jer ja sad lupetam ili i drugi imaju slicna iskustva."


Лупеташ.

Znas sta Davidovac - da imas 13 godina razumeo bi te donekle - ali kako covek dodje u tvoje godine a da se ne mrdne od puberteta u emotivnom razvoju to stvarno ne razumem. Ako nemas nista konkretno da kazes nemoj da spamujes.

Само сам одговорио на твоје, конкретно постављено, питање које је гласило: Jer ja sad lupetam ili i drugi imaju slicna iskustva.

Ја нисам имао сличног искуства.

Дакле из твог питања произилази, односно једино је остало - лупеташ.

Сам си тако поставио ствари, а онда ти други крив што ти лупеташ.

Dobro hvala na podrsci - lupetam !  [smilie=9.gif] :[13]:

Vi ste kao deca... i to vam ja kazem...

Maceovaoci , oni dobri, ranije su to opisivali kao jedan plamen u kome sagore sve trenutne emocije, bes, strah, brigu, itd. Sto im pomaze da primene ono sto rade mehanicki, uvezbano..slicno je i sa instinktom...

instinkt me ne vara , racio je stalno prisutan ...