Хрватска легализује инцест? 27. мај 2010. | 14:05 | Извор: Тањуг Загреб -- Ако Сабор усвоји измене Кривичног законика о којима расправља за то одређена радна група, инцест би у Хрватској могао бити легализован.
Услов за то био би да су обе стране пунолетне, да су пословно способне, односно при здравој памети и да су се у то упустиле слободном вољом.
Тренутно је у Хрватској чланом Породичног закона наведено да брак не могу међусобно склопити крвни сродници у правој линији.
Из оправданих разлога суд може у ванпарничном поступку дозволити склапање брака између деце сестара и браће и деце полусестара и полубраће, али законом нису дефинисани оправдани разлози већ о њима у сваком појединачном случају одлучује надлежни суд.
Кривични законик за особе које изврши полни однос или с њим изједначену полну радњу с рођаком по крви у правој линији, или с братом или сестром, прописује новчану казну, или казну затвора до једне године.
За инцест с малолетником законом је прописана казна затвора од шест месеци до пет година, а за такав однос с дететом починиоцу прети казна затвора од једне до осам година.
Хрватска није прва земља у којој се та идеја разматра, с обзиром на то да је већи број земаља, међу њима и оних које слове као католичке - Француска, Шпанија или Португал, избацио добровољни инцест међу пунолетним лицима са списка кривичних дела, иако с друге стране има и оних које су против тога, као Немачка.
За разлику од Француске, у којој је инцест без присиљавања и међу пунолетним члановима породице некажњив из времена Наполеона, у Немачкој, где је инцест кривично дело од 1973. године, недавно је уследио покушај да се судском праксом учини некажњивим, али без успеха", истиче председавајућа радне групе Ксенија Турковић која води катедру за кривично право на Правном факултету у Загребу.
"Ако се брат и сестра који су пунолетни својом вољом упусте у сексуални однос, ту нема жртве коју би требало штитити. Угрожен је само јавни морал, али је питање треба ли због тога људе слати у затвор", каже Турковићева.
Она указује и да би се, ако би се добровољни инцест међу пунолетним учинио некажњивим, с друге стране прописивала знатно тежа казна за насилни сексуални чин међу блиским сродницима, или ако су жртве деца.
Психијатри сматрају да све то није једноставно и да се не може третирати као правни проблем. Па и кад се ради о пунолетним лицима, хронолошка старост не може бити једини критеријум независности, а чак је између родитеља и деца известан психолошки однос зависности.
За њих је под упитником да ли је неко својом пунолетношћу истовремено и независан у одлуци да ступи у сексуални однос с родитељем јер има много одраслих који се неће супротставити родитељима, иако мисле другачије зато што су им ментално потчињени.
Посебно питање је став Католичке цркве која је доминантна у Хрватској јер се преко 90 одсто становника на попису из 2001. декларисало као римокатолици.
Католичка црква у пракси толерише граничне случајеве инцеста, па се тако могу женити сродници трећег степена, а у неким случајевима забележено је и венчавање браће и сестара од стрица, тетке или ујака.
С друге стране, црква се јасно позива на канонско право које, како каже, не може наметнути држави, али га саветује верницима, а које инцест сматра тешким грехом који квари односе у породици и који се убраја у грехе против достојанства брака.
За Католичку цркву су исте тежине и случајеви кад децу и младе злоупотребљавају старији којима су поверени на чување и васпитање.
Пензионисани гркокатолички свештеник и новински коментатор Живко Кустић сматра да некажњивост од стране државе на значи да се то проглашава добрим и пристојним делом или пожељним понашањем.
Он подсећа да држава не кажњава зла као што су прељуба, или псовање, јер је проценила да не би постигла никакве резултате, али да то не значи да је нешто од тоаг проглашено добрим.
Да су по канонском праву ствари врло јасне, каже и медијски експонирани свештеник из Лике Анђелко Каћунко, истичући да је деликатно питање треба ли слати у затвор одрасле особе које по правилу могу радити што желе и да о томе, уз правнике, треба да се изјасне филозофи, социолози и психолози.
Питање (не)кажњивости одређених категорија инцеста у Хрватској није од јуче јер се о том питању расправља неколико година. Али питање је, чак и кад би се радна група сложила око предлога измена закона у том смислу, кад би се тај предлог нашао на дневном реду Сабора јер нема никаквих назнака о датумима роковима.
Наиме, усвајање измена није нужно због прилагођавања закона правним тековинама ЕУ чије чланице различито третирају инцест.
Занимљиво је како САД и Аустралија третирају питање инцеста. У многим америчким савезним државама признају се два различита степена инцеста.
Озбиљнији "покрива" најближе крвно сродство као што су отац и ћерка, мајка и син и брат и сестра, а мање озбиљна оптужба је против даљњих рођака који се упуштају у сексуални однос, обично до првих рођака.
Иако је инцест као такав стигматизован у друштву, чак се и озбиљнија оптужба уобичајено води као најмање кажњиви преступ, па је у држави Њујорк максимална казна четири године затвора, док је мање озбиљна оптужба најчешће само преступ.
Много закона о инцесту изричито не забрањују сексуални однос осим вагиналног односа, или било коју сексуалну активност између рођака истог пола, све док ниједна страна није малолетна, али то не значи да друштвене екскомуникација која може уследити након таквих активности није већа од казни које одређује држава.
За разлику од САД, у Аустралији је инцест кажњив с максималних 25 година затвора за сексуални однос са дететом, чак и ако је то "дете" старије од 18 година, а пет година за мање озбиљне оптужбе када је реч о брату, полубрату, сестри или полусестри.
Tema: 
