Put do zvezda

Na pitanje: "Šta ćeš biti kad porasteš?" većina vas bi najradije odgovorila: "Nemam pojma." Malo ko i odgovori tako, zbog "čudnih pogleda" koje bi dobio, iako nekako osećate da ste vi ti koji bi s nerazumevanjem trebalo da gledate one koji vam postavljaju takva pitanja. Da, moguće je da sa 13 ili 15 godina već imate neku ideju čime biste želeli da se bavite u životu, ali se ta ideja koliko sutra može promeniti ako vam se dopadne nešto drugo - a isto tako je moguće da još uvek nemate najblažu predstavu o tome šta vas zanima u toj meri da biste tome želeli da posvetite ostatak svog života. I to je sasvim u redu - mladi ste i imate pravo da ne znate čime želite da se bavite, kao što imate pravo i da se u bilo kom trenutku predomislite. To pravo ćete imati još godinama i godinama. Ipak, za šta god da se jednog dalekog (ili skorog) dana opredelite, postoje uopšteni saveti kako da iz odabranog zanimanja izvučete maksimum zadovoljstva.

Jedna od najvažnijih stvari jeste da, ma koliko naporno radili (a ako želite uspeh u bilo kom poslu, moraćete i te kako naporno da radite - dovoljno naporno da će vam se nekadašnje školovanje činiti kao lenčarenje i zezanje), uvek morate izdvojiti i nešto vremena za odmor. Čak i ako ste pretrpani poslom koji se hitno, najhitnije mora obaviti, ukoliko se povremeno ne odmorite, nećete biti sposobni ni za šta, samo ćete završiti na klinici zbog nervnog sloma. Još jedna najznačajnija stvar jeste da vaš posao treba da vam bude zabavan. Ne obazirite se na one koji vam pričaju da je posao muka i da to tako mora - treba da se bavite onim što volite i što vam je zabavno, inače ćete život provesti nesrećni (hej, zamislite taj horor da 40 godina barem osam sati dnevno pet ili šest dana u nedelji radite nešto što mrzite!).

Jednom kada se opredelite šta je to što želite da radite i budete sigurni da vam se baš to dopada, moraćete da budete uporni - veoma uporni.

per aspera ad astra!

Mnogi će vas odbijati ili vam govoriti kako je to što radite zanimljivo, samo kad biste promenili to-i-to. Takve treba saslušati i pažljivo razmisliti o njihovim primedbama - možda ćete otkriti da su im primedbe na mestu i da bi bilo dobro da ih usvojite. Ipak, ako osećate da je ono kako vi želite da uradite stvar ono pravo za vas, držite se toga - naći će se neko kome će se baš to dopasti (ovo se, naravno, ne odnosi na stvari kao što je popunjavanje obrazaca, niti na bilo šta za šta postoji tačno utvrđen način kako se to radi - takve stvari mogu se obaviti ili ispravno ili pogrešno i tu rasprave ni "ličnog osećaja" nema).

Sasvim sigurno će vas na putu koji odaberete sačekivati razne teškoće. Ne odustajte! Makar vam i rekli da je s tim teškoćama nemoguće obavljati posao koji želite, ne odustajte! Nekada je neke teškoće stvarno nemoguće prevazići, ali u najvećem broju slučajeva to nije tako - recimo, Džim Morison je bio izuzetno stidljiv na sceni i imao je užasnu tremu, što bi trebalo da znači da on nikako nije mogao da postane pevač - ali u početku je pevao leđima okrenut publici, s vremenom se oslobodio i decenijama nakon svoje smrti i dalje je legenda.

Još nešto: ne nasedajte marketinškim trikovima kojima pokušavaju da vam pokažu da je neki posao lak i čisto zezanje. Ako ćete u poslu biti uspešni, moraćete izuzetno naporno da radite da biste postigli taj uspeh. Zato i jeste bitno da odaberete ono što vam se zaista dopada - stvarno je "bedak" da "krepavate od posla" radeći nešto do čega vam uopšte nije stalo, nešto što obavljate samo zato što vam je neophodan novac za račune i hranu, a s druge strane, čak i ako ste toliko iscrpljeni da ne možete da se pomerite, ali znate da tim naporom postižete nešto do čega vam je jako stalo, osećaćete se zadovoljno. Umorno, da, možda i iznureno, ali i srećno i zadovoljno. Zato, budite pametni i budite srećni!

Уз рад треба имати и пуно среће.

kad sam bila mala, mastala sam o zilion razliticih zanimanja..pre svega zelela sam da postanem lekar...deciji lekar...o tome sam jaaaako dugo mastala i onda dodje upis u skolu...nisam ni pokusala da upisem medicinsku skolu iako sam imala uspeh koji je mogao da mi omoguci upis u bilo koju skolu koju sam zelela..jednostavno sam shvatila da to nije zanimanje kojim cu se baviti dok sam ziva..ja sam ustvari zelela da pomazem deci...ne samo da budem lekar...lepo je biti lekar..plemenito svakako..ipak..postoji toliko drugih zanimanja kroz koja deci mozete pruziti mnogo vise...ja sam profesor..i to je od pomoci...ali se bavim jos necim sa strane..necim sto je daleko vise pomoglo velikom broju dece..d.eci kojoj je zaista ta pomoc bila preko potrebna..i to me je jedno vreme zaista cinilo jako srecnom..trenutno se neke stvari desavaju drugacije, ali sam sigurna da cu se uskoro vratiti onome sto me je zaista cinilo ispunjenom...to je moj jedini put do uspeha...i to me ziasta cini presrecnom

Kada sam bila mala, mastala sam o tome da budem vojni pilot gore, visoko, medju oblacima, potpuno slobodna kao ptica. Mada, sve je to imalo veze sa mojim pokojnim ocem, jednostavno mi je usadio ljubav ka prostranstvima. Medjutim, na nekoj prekretnici zivota, rekao je: Moja cerka pilot, Boze sacuvaj! ... te ja odoh u neke druge vode i dugo sam "trazila" sebe kada je ova tema u pitanju. Volela bih da moze da vidi gde sam sada... a gde cu tek biti, jer se neki snovi delimicno i ostvaruju, lagano ali sigurno (mozda)