Kada reći da je deka u crvenom samo reklama

Autor: CDC/GB | 27.12.2007 - 06:00

Nemojte da kažete detetu da Deda Mraz ne postoji, pošto vam verovatno neće poverovati. Većina dece, naime, čvrsto veruje u tog dekicu bele brade koji ih svake zime obasipa poklonima.

Ne postoji nijedan razlog zbog koga biste im narušili taj san pre nego što napune pet-šest godina. Većina psihologa smatra da je za decu dobro da veruju u Deda Mraza, koji je oličenje dobrote i deli poklone čak i onima koji preko godine nisu bili dobri! Za razliku od roditelja, koji su ponekad skloni da ih grde i kažnjavaju, taj dobri dekica ispunjava njihove želje i omogućava im da zaborave na svoje probleme. Kao i dobre vile iz bajki, on im pomaže da razviju maštu i kreativnost, a to su kvaliteti koji su, u tom uzrastu, u središtu svih aktivnosti.
Deca koja čvrsto veruju u Deda Mraza naći će gomilu „racionalnih“ objašnjenja za sve što bi moglo da uzdrma to njihovo verovanje. Ako, na primer, naletite na deset Deda Mrazova na ulici ili u trgovinskom centru, dete će vam objasniti da su to „prerušene čike“ i da svi znaju da „pravi Deda Mraz dolazi 1. januara u ponoć“. Ako, međutim, u ormanu pronađe poklone, uveravaće vas da ih je tu ostavio Deda Mraz, koji je morao malo da požuri „pošto je video da ima mnogo poklona i da neće stići da ih podeli svima za jednu noć“. Potpuno je besmisleno da detetu u tom trenutku pokušate da objasnite da Deda Mraz ne postoji. Ako još uvek veruje u njega, to samo znači da još nije kucnuo trenutak da sazna istinu. Drugim rečima, to znači da mu je još uvek potreban njegov junak! Bolje je zato da mu ostavite njegove fantazije, koje ionako nikome ne mogu da naškode, pogotovo ne njemu samom!
Ali, na kraju će doći i taj dan kad će i samo početi da sumnja u postojanje dobrog čikice sa delekog severa. Kad pođe u „veliku školu“, otkriće logiku i matematiku i u njegovom svetu će biti sve manje mesta za imaginarno. Siroti Deda Mraz će na kraju ipak morati da se suoči sa pitanjima tipa: „Kako irvasi mogu da lete?“ ili „Kako on, onako debeo, uspe da prođe kroz odžak?“ Dete koje se donedavno na sve moguće načine dovijalo ne bi li pronašlo „zadovoljavajuće“ odgovore na ta pitanja, sada odjednom od vas očekuje istinu.
Šta treba da uradite u takvoj situaciji? Najbolje je da uzvratite pitanjem: „A šta ti misliš o tom Deda Mrazu koji dolazi kroz odžak?“ Ono će onda i samo konstatovati da je to, u stvari, priča za malu decu. Bolje je da samo dođe do tog zakljkučka nego da vi na sebe preuzimate ulogu onoga ko ruši dečije snove. Zato što, bez obzira na sve, Deda Mraz ipak predstavlja deo jedne lepe tradicije. Uostalom, da li ste ikada sreli nekoga ko je ljut na svoje roditelje zato što su ga pustili da veruje u Deda Mraza?

Deda Mraz nije babaroga
Roditelji su nekad u iskušenju da upotrebe Deda Mraza da bi zaplašili decu ili ih ucenili: „Ako nisi dobar, Deda Mraz neće doći!“ Nije lepo da tog dobrog čikicu pretvarate u babarogu, pošto je to u suprotnosti sa samim mitom o njemu. Ova vrsta ucene može da bude efikasna, rezultati su kratkotrajni. Šteta je da zbog njih razbijate iluziju koja ga čini srećnim.

Izvor: Blic

Vreme je za maskembal
Autor: CDC/JS | 27.12.2007 - 06:00


Ne dozvolite da klinci propuste maskembale u vrtićima i školama

Dozvolite svojim mališanima da se prerušavaju u kauboje, Indijance, princeze, supermene ili bilo koji lik iz bajke ili njihove mašte. Jer, najnovije studije pokazuju da prerušavanje povećava jezičke i literarne sposobnosti deteta.

U okviru istraživanja na Državnom univerzitetu Kanzasa, deci između tri i po i pet i po godina čitane su priče, a zatim je od njih traženo da ih prepričaju. Jednoj grupi je bilo dozvoljeno da prilikom prepričavanja koristi razne kostime i pokazalo se da su oni mnogo bolje prepričali priču od druge grupe koja se nije maskirala.
„Prerušavanje je bitno uticalo na kvalitet prepričavanja bajke“, kaže profesorka Linda Krou i dr Šeri Har.
„Ta deca su bila u stanju da izlože duži sadržaj, sa mnogo više detalja, s kompleksnijim rečenicama i većim bogatstvom rečnika.“
Sposobnost prepričavanja je osnovna veština predškolske dece koja se smatra „mostom“ ka što ranijem savladavanju čitanja.
„Kad dete počinje da čita“, kaže dr Har, „ono će lakše da ubaci nove reči u vokabular koji mu je već poznat.

Izvor: Blic

Ljudi, Deda Mraz postoji, a vi pricajte sta hocete. 

 
 Ah,daleko smo ti mi Liv od ok uslova za dečje odrastanje.Nežna i osetljiva,kakva u suštini jesu-bivaju prinudjena da postaju vojnici kako bi preživeli siledžije u školama a kasnije i eventualni mobing (zlostavljanje) na poslu.

Што се мене тиче, нико још није доказао да не постоји.
Дакле...

Naravno.

Ideja o deda mrazu potiče od Svetog Nikole, koji je za vreme blagdana delio poklone sirotinji. Kasnije je ta ideja preneta u  S.A.D. gde je izvorno deda mraz dolazio 5. decembra, kada je po katoličkom kalendaru dan Sv. Nikole. Njegov izgled je bio sličan današnjem, sem što nije bio tako šaren i pompezan, bio je obučen u običnu krznenu bundu. Kasnije je Coca-cola kompanija modifikovala njegov izgled u reklamne svrhe. U prvoj varijanti je bio plav, vremenom je plavu zamenila crvena boja.
Danas u  većini država deda mraz dolazi 25. decembra, na dan božića. U mađarskoj  je to ostao 5. decembar, sa malim modifikacijama u odnosu na zapad(deda mraz stavlja poklone u cipele umestu u čarape).  U komunističkim zemljama kao što je to bila naša, zbog zabrana verskih praznika odlučeno je da to bude na dan nove godine. Promenom državnih režima tokom istorije počele su da se rađaju i nove alternative deda mraza, kako jedan isti deda mraz ne bi dolazio i za božić i za novu godinu. Kod mađara Mikulaš i Telapo, a kod nas Božić bata. Malo ljudi zna da je naziv božić bata nastao i iz srpske lirske božićne pesme od pre 10-og veka. Tačnije neko je pogrešno razumeo pesmu, u pesmi se pominje božić koji "bata"(bat=korak), i tako je nesporazumom nastao božić bata. Kasnije je neko provalio kako je to deda mrazov tata i sl.
Postoje sumnje da je u S.A.D. deda mraz prebačen sa 5-og na 25-i decembar od strane nekog uticajnog satanističkog društva, pa ga neki zovu i satan claus(od engleskog santa claus). Obrazloženje za ovakve sumnje je činjenica da se na božić slavi Hristovo rođenje, a deda mraz je tu samo da odvlači pažnju od pravog smisla božića. Statistike pokazuju da veliki broj dece u S.A.D. misli kako je božić zapravo deda mrazov rođendan.Čak se navode činjenice zbog kojih se on smatra sataninim izaslanikom: nosi jarko crveno odelo, služi se magijom(leteći irvasi), crveni alkoholičarski nos i debela, podbula, hedonistička fizionomija.

Da li deca verujući u deda mraza zapravo veruju u satanu? Đavo će ga znati.

Sveti Nikola je kao episkop svakog Božića darivao od novca koji bi preostao siromašne devojke koje nisu imale za miraz. Darove odnosno novac je ostavljao i čarape koje su se sušile između prozora i grilja, krišom, u noći Božića, ogrnut u plašt i sa kapuljačom na glavi. Na početku niko nije znao ko je darodavac, ali posle nekoliko godina su ga prepoznali. Tako su i drugi iz njegove eparhije počeli da daruju za Božić.

Naši Božićni običaji su preneti iz Koledarskih. Koledo, mali Bog sunca stopio se sa Hristom. Zato su naši običaji za Božić vrlo simbolični, živopisni i prisni.

Hvala na ispravkama i dopunama. Nisam siguran samo kako je to stiglo do amera, koliko se sećam to je išlo nekako preko francuza, ali nisam siguran koji je vek u pitanju.

U stvari su holandski iseljenici preneli deda mraza u Ameriku, odakle se vratio ovako uoblicen.