Punjenje rezervoara kod komšija buši budžet

Beograd -- Prihod koji se u državnu kasu slije od akciza jedan je od ključnih jer ta vrsta poreza čini gotovo četvrtinu ukupnih.

Izvor: Dnevnik ponedeljak, 25.01.2016. | 08:42


Po podacima Ministarstva finansija, lane se po osnovu naplate akciza u budžet slilo 235,8 milijardi dinara, a ukupan prihod za 2015. godinu bio je 947,8 milijardi.

Najizdašniji je bio akcizni prihod od naftnih derivata – 127,4 milijardi dinara. Zato se i ne kaže uzalud da samo „Naftna industrija Srbije” puni srpsku državnu kasu s deset odsto, dok ostalo dodaju drugi prometnici i pumpadžije.

Poreznici su ovih dana krenuli u obilazak benzinskih pumpi. Od deset kontrolisanih, šest je zatvoreno zbog prekršaja jer su poreznici zatekli višak goriva, koje nije bilo evidentirano ili nije bilo markirano, a manjkali su i fiskalni računi. Kontrolisane su uglavnom pumpe u okolini Beograda i u Šumadiji, a vlasnici pumpi iz drugih krajeva zemlje pa i Vojvodine mogu očekivati posetu poreznika narednih dana.
Duvanske prerađevine takođe su važan deo novca koji se slije u budžet, a lane je od akciza po tom osnovu prihodovano 90,3 milijardi dinara.

Za ovu godinu planovi su još ambiciozniji, ali je pitanje da li će se i ostvariti. Akcize na naftne derivate su od 1. januara povećane i zavisiće od kretanja cena nafte na svetskom tržištu, ali i od uspešne borbe protiv sive ekonomije. I dok na cene sirove nafte Srbija ne može uticati, zato može – ili bar može pokušati – da utiče na smanjenje sive ekonomije.

Član Fiskalnog saveta Nikola Altiparmakov podseća na to da se suzbijanjem sive ekonomije puni državna kasa i istovremeno utiče na privredni rast. Ne treba ni govoriti koliko nam je to drugo potrebno.

“Kod nas je dosta razvijen šverc naftnih derivata na Dunavu, a njegovo suzbijanje pre je posao za policiju nego za poreznike”, kaže ekonomski stručnjak Milojko Arsić.

“Međutim, treba da radimo na suzbijanju legalnog izbegavanja akciza. Visina akciza, pa samim tim i cena naftnih derivata, u regionu je različita. Zato sve više vozača, od putničkih vozila pa do autobusa i teretnih vozila, odlazi da kupi gorivo tamo gde je povoljnije. Drugi pak koriste priliku da kupe gorivo gde god mogu i u Srbiju se vraćaju punog rezervoara i pri tome ne čine nikakav prekršaj, odnosno o isplativosti tog naftnog turizma govore cene”, kaže on.

U Srbiji litar bezolovnog BMB 95 benzina, kada se preračuna u evre, košta 1,04 evro, a isto gorivo u Mađarskoj se plaća 0,98 evra. U Makedoniji je cena ista, a u Bosni i Hercegovini je litar tog goriva svega 0,62 evra. Slična je situacija i s dizel-gorivom jer u Srbiji litar košta 1,05 evro, u Mađarskoj 0,97, u Makedoniji 0,68, a najjeftiniji je u Bosni i Hercegovini – 0,57 evra.

“Da bi suzbile taj način prodaje, sve zemlje regiona trebalo bi da usaglase akciznu politiku . Već tim potezom bi se dosta učinilo”, kaže Arsić.

Što se tiče duvanskih prerađevina, u Srbiji je najrasprostranjeniji bio šverc rezanog duvana te je suzbijanje te pojave u toj oblasti i najbitnije da bi državna kasa bila punija. Ipak, Arsić podseća na to da prilikom povećanja akciza treba biti oprezan. Naime, Rumunija je pre nekoliko godina drastično podigla cene cigareta zbog poreza. Tada su se kupci preusmerili na Srbiju, a komšije su brzo uvidele grešku i smanjile zahvatanja.

Izvor: B92