Vremena se menjaju, a žene se uvek smeju istim stvarima

Davne 1929. u Ilustrovanoj reviji objavljen je članak o tome čemu se žene najradije smeju, koji u celosti prenosimo. Smatramo da će i našim čitaocima ovaj članak biti interesantan

U prvoj godini:

Svemu što joj ne smeta i čega se ne plaši.

U četvrtoj:

Odrasloj osobi kad se spotakne, padne ili sedne na svoj šešir. Isto tako one se smeju nespretnosti mališana koji pokušavaju svoje prve korake.

Od osme do četrnaeste: Svojim nastavnicima, devojčicama mlađim od sebe, dečacima koji se prave važni i hteli bi da izgledaju stariji nego što su. NJih nagone na smeh jevtine lakrdije kao i stariji kad u svome gnevu ne znaju šta rade i govore. „Problemi života“ i dostojanstveno držanje nekog starog suseda mogu da zasmeju ove nestašnice.

Od četrnaeste do šesnaeste:

Majci. NJenim dobrim savetima. NJenom češljanju i fantastičnom shvatanju o ponašanju kao i pomisli da će se udati i imati decu. Pored toga, one se smeju i samoj pretpostavci da bi se moglo misliti i rasuđivati drukčije nego kako one misle i rasuđuju u tim godinama.

Od sedamnaeste do dvadeset prve:

Devojkama koje se nemarno oblače. Praistorijskom shvatanju majke o modi. Pozorišnim i filmskim delima sa poučnom sadržinom. Neverovatnom neznanju svojih roditelja. Udvaraču koji se zbunio.

Od dvadeset prve do dvadeset pete.

Svim ljubavnim jadima, osim svojim, i svojih najboljih drugarica. Knjigama, predstavama, filmovima i vicevima nekog simpatičnog i veselog mladića. Majčinom predlogu o kupovini nameštaja i rasporedu stvari po kući. Polisama za osiguranje života. Brakorazvodnim parnicama.

Od dvadeset pete do dvadeset sedme:

Pričama i šalama svoga muža. Nezgodama i doživljajima na svadbenom putu. Svojoj nespretnosti prvih dana braka oko uređenja kuće. Devojkama koje se pretvaraju govoreći da je bolje karijera nego udaja.

Od dvadeset pete do tridesete

Prvim pametnim rečenicama svoga deteta. I samoj pomisli da postoji dete koje bi se moglo uporediti sa njenim. Svojoj devojčici koja joj se obučena i našminkana javlja u nedelju posle podne, pred izlazak u šetnju. Samoj sebi što nije davala nikakvog značaja novcu. Vicevima bogatog ujaka svoga muža

U četrdesetoj

Upinjanju drugih žena da sačuvaju liniju i da izgledaju mnogo mlađe nego što su u stvari. Humoru koji se odnosi na bračni život. Mužu. Ženama koje su stekle karijeru i postale članice raznih odbora i pododbora. Nespretnosti mladog bračnog para. Devojkama koje misle da medeni mesec traje večito.

U četrdeset petoj

Smešnim pojmovima o životu koji ima njena neiskusna kći. Pomisao da bi njena deca mogla zatajiti nešto od nje. Tvrđenju da ona nema smisla za humor. Duhovitosti kakvog prijatnog i dostojanstvenog mladog čoveka. Pojavi nekog mladića koji bi hteo da joj kaže nešto, ali strepi od posledica.

U pedesetoj

Šalama svoga zeta. Pojmovima svoje kćeri o uređenju kuće, domaćinstvu, vaspitanju i gajenju dece. Naporima muža da je ubedi kako je njegovo političko opredeljenje na svome mestu; njegov zaključak da više nije vitkog stasa kao što je bio nekad, kao i nastojanje da svojim rečima i pojavom utiče na mlađe generacije.

Autor:
Slava Zečević


Izvor: Glas Javnosti

   

Nisam se pronasla