Jugosloven odležao četiri godine za 2,5 miliona evra :: Drustvena hronika ~ Obrazovanje ~ Zaposlenje ~ Finansije

Jugosloven odležao četiri godine za 2,5 miliona evra

Da li se zločin isplati - pitaju se francuzi posle slučaja u kom je glavni lik Toni Musulin, Arsen Lupen našeg doba. Samo ovaj sin jugoslovenskih emigranata zna istinu i šta se o tome zbilo sa silnim novcem

PARIZ

OD STALNOG DOPISNIKA

DVA i po miliona evra za manje od četiri godine zatvora. Kandidata za ovu trampu sigurno ima mnogo. Jedan je u tome možda uspeo. Zove se Toni Musulin. Francuz, od oca Hrvata, i majke poreklom iz Srbije, dete jugoslovenskih doseljenika, bivši vozač kamiona za prevoz novca iz Liona, opljačkao je nekadašnju firmu, sam se prijavio policiji, odležao svoje, ovih dana izašao iz pariskog zatvora „Sante“ i ostavio javnost čitavog sveta da sad pušta mašti na volju s pretpostavkama da li je, i gde, sakrio dva i po miliona evra i kako će ih, eventualno, trošiti.

Pljačkaška saga, u kojoj glavnu rolu igra „Arsen Lupen 21. veka“, odigrala se u novembru 2009. godine u Lionu. Za volanom blindiranog kamiona, Musulin je jednostavno pritisnuo papučicu gasa i pobegao, s 11,6 miliona evra, preuzetih iz Banke Francuske. Ko bi posumnjao u uzornog radnika koji se tokom deset godina revnosne službe ničim negativnim nije izdvajao?

Tri sata posle pljačke, policija je pronašla prazan kamion. Krenula je velika potraga, i dva dana kasnije, u jednoj garaži u Lionu, koju je Musulin iznajmio na lažno ime, inspektori otkrivaju vreće s novcem i razbacane novčanice. Nije stigao da ih sakrije iza dvostrukog zida koji je ranije sazidao. Izbrojan je 9,1 milion. Kud se deo ostatak, ni do danas nije otkriveno.

Musulinova bežanija je trajala jedanaest dana, a onda se mirno predao policiji u Monaku, koja ga je ekspresno izručila francuskim vlastima. Posle će reći da nije hteo da beži doveka.

Na suđenju koje je održano u maju 2010. Musulin je dobio svega tri godine zatvora. Naruku mu je išla činjenica da se nije radilo o oružanoj pljački, već o mirnoj krađi, bez nasilja. Očigledno je dobro proučio zakon pre nego što je krenuo u svoj poduhvat. Tužilac je na jedvite jade, u apelacionom postupku na jesen iste godine, uspeo da mu kaznu povisi za još dve godine, zbog sumnji u malverzacije prilikom prijave krađe jednog od njegova dva „ferarija“, šest meseci ranije.

Musulin se uglavnom branio ćutanjem. Tu i tamo, ponešto bi rekao u istrazi, a to se odnosilo i na period bekstva. U opljačkanoj firmi sumnjaju da je njihov bivši radnik za to vreme bio „negde u istočnoj Evropi“, kod rodbine u Srbiji ili Hrvatskoj, da bi sakrio ukradeni novac. Musulin je poručio da na tim prostorima nije bio godinama unazad. Rekao je da je u Lionu iznajmio motor, a onda njime otišao do Torina. Posle je uzeo voz za Rim, gde je ostao dva dana, pa produžio u Napulj, u kom je proveo još šest. Kad se vratio u Torino, uzeo je motor i otišao u Monako. Advokati opljačkane firme ističu da postoji velika razlika između kilometraže na brojčaniku motora i Musulinove storije. Tvrde i da su u parku u Lionu pronađene prazne vreće za novac koji nedostaje, s Musulinovim otiscima.

„Pljačkaš veka“ je priznao da je oteo kamion, jer je, kako kaže, hteo da naudi firmi, nezadovoljan tretmanom, ali tvrdi da nije uzeo ni evro. Razliku objašnjava činjenicom da ogromnu količinu novčanica, oko 450.000 komada, nije mogao celu da smesti u iznajmljeni kamionet, a da su mu se neke u prebacivanju i rasule. Da li se to nepoznatom prolazniku posrećilo prilikom Musulinove akcije, ili je sve unapred do tančina isplanirano, zasad ostaje tajna.

Glavna nepoznata u ovoj pljačkašoj jednačini je, ipak, kako će Musulin - ako je kojim slučajem uzeo novac, kao što mnogi sumnjaju - doći do njega i moći da ga troši. Serijski brojevi nestalih novčanica su zabeleženi, telefon i kretanje su mu pod prismotrom, a vlasti će kontrolisati svaku, i najmanju kupovinu. Mnogi se klade da je i za to smislio trik. U svakom slučaju, sada više ništa ne rizikuje: čak i da je sakrio novac, sve i da otkriju kako ga troši, ne preti mu nikakva dodatna kazna, jer je svoje, za celokupnu sumu od 11,6 miliona, već odležao iza brave.

ELEKTRIČAR S “FERARIJEM“

TONI Musulin je rođen 1970. godine u predgrađu Grenobla. Kao i njegov otac Vinko, postao je električar, vodio običan život, zanimao se za automobile i borilačke veštine. Kasnije se zaposlio u firmi za prevoz novca. Kada je izbila afera s pljačkom, ispostavilo se da je nekoliko dana ranije ispraznio svoj stan i bankovni račun, na kom se nalazilo preko sto hiljada evra. Otkud jednom radniku na obezbeđenju toliki novac i dva „ferarija“ pride? Objašnjeno je da ova kola posedovao kao vlasnik firme za iznajmljivanje luksuznih automobila. Vreme u zatvoru je provodio učeći engleski i baveći se sportom. Život mu se, izgleda, na prvi pogled neće mnogo izmeniti, jer i sada planira da se zaposli u firmi za transport.

HEROJ ULICE OD samog početka, Toni Musulin je postao izuzetno popularan. O njemu je snimljen i film pod naslovom „11,6“ s poznatim francuskim glumcem Fransoa Klizeom u glavnom ulozi. Reperi pevaju nekoliko pesama u kojima je on glavni protagonist. Štampaju se i majice s njegovim likom, a u zatvoru je, poštom, dobio čak dvadesetak ponuda za venčanje! Prava je zvezda na internetu. Ima, naravno, i svoj „fan-klub“ na „Fejsbuku“. Ovu fascinaciju sociolozi objašnjavaju činjenicom da je Musulin od jednog dela populacije, pre svega mladih, viđen kao negativni heroj koji je na jednostavan način uspeo da nasamari institucije i ojadi bogate bankare usred ekonomske krize u kojoj običan svet jedva sastavlja kraj s krajem.

Preuzeto sa ...