Pa ja kažem da se ne bunim zbog trojke iz likovnog, prosto nije talenat.Ali biologiju ili geografiju vala može da nauči.

Bravo.

Licno nema potrebe za nekom ovoliko strogom disciplinom ali slazem se sa tekstom da su danas deca mnogo razmazenija i da bi trebalo malo biti i strog prema njima

Malo je glupo reci detetu da je "debil" ako dobije cetvorku iz nekog predmeta ali sasvim fino moze da se motivise za bolje i bez vike i ruznih reci a da se zadrzi autoritet. Dete se veoma fino moze naterati da radi vise sledeci put i da nauci i usvoji nova znanja, vestine i sposobnosti a ocena bi trebalo da dodje sama od sebe 

Au kakav naslov

Evo od koga ja dobijam savete oko skole 

Da psusjes decu kako bi ih ocvrsnuo 
Deci treba autoritet i disciplina,dok se sam ne naviknu na nju.
Tu najmladja deca najvise izgube,takozvani mezimci.

postoji i niz drugih faktora da deca budu neuspesna u skoli, ali su vecinom prolaznog karaktera (problemi u porodici, rasejanost zbog kojekakvih obaveza...) ali u najvecem broju slucaja je u pitanju lenjost i neodgovornost.

Tako da se slazem sa tobom po tom pitanju. Sto se vise popusta u osnovnoj, sve ce gore bitiu srednjoj, a onda ce se upis na fakultet razmatrati kao da je bauk i nemoguca misija

А видим и да у последњих 40-50 година, те методе, остављају и фине последице....

__________________

Елем, васпитање мало строжије ми је ок, не волим размажену децу, али мислим исто тако, да лоша оцена није смак света. Ја сам рецимо учио увек са разумевањем, и предмете које сам волео, из њих сам увек имао 5, из ових других 3 или 4.. Са друге стране моја сестра, која је само 20ак месеци старија, увек је била бубалица, и била јој је битна само оцена, имала је све петице, а данас се ничега не сећа од тога што је научила, треба мало да размисли пре него што одговори на питања типа : "Кад је био први српски устанак?", а имала је 5 из историје...

Ovih dana, se drogiram "Šaptačem psima" i onom britanskom serijom o djeci i njihovom pravilnom uzgoju. Šta im je zajedničko?

Ljudi imaju djecu / pse i njihov cilj u životu je da te njima važne osobe budu srećne.

Šta je sreća? Pa sreća je kad ti daju sve što poželiš i prije nego što stigneš da to poželiš, što te puste da radiš sve što poželiš, kad god poželiš i što su svi ostali podređeni tebi.

Rezultat isti i kod pasa i kod djece: antisocijalni, neurotični, agresivni, bolesni...

Šta je sreća za "istočne" narode? Biti srećan, ostvaren kao osoba, koristan i za sebe i za društvo, socijalizovan, odgovoran prema sebi i prema drugima...

Njihov pristup odgajanju djece: postaviti granice i očekivanja, i nagrađivati samo kad oni to ispune. Pogledajte mjesečne prihode prve generacije iseljenika: hispano-amerikanaca, crnaca i azijata.
U startu svi isto nemaju i nikome se škola ne priznaje, ali već djeca useljenika azijata nisu u istoj finansijskoj situaciji kao njihovi roditelji. Oni su stvorili više, što nije slučaj sa drugim grupama.

Sad ko je tu srećniji ne bih da sudim, ali je očigledno ko je korisniji.

Bez obzira na to sto nije u skladu sa evropskom unijom i razvijenim svetom, tradicionalno srpsko vaspitanje meni je, licno, skroz na mestu... Pobogu, pa neki od najboljih ljudi koje znam vaspitani su upravo tako