Samostalno stanovanje put ka normalnom životu mentalno ometenih

Pravi dom za bivše domce

Tibor, Katica, Violeta i Ferika, pod budim okom svojih vaspitača i stručnog osoblja, pokazali su da su sposobni da žive samostalno, zbog čega će prvi napustiti sigurnost Doma za lica ometena u razvoju

Protekli vikend je jedna, pomalo neobična porodica iskoristila da se useli u svoju novu kuću koja se nalazi u glavnoj ulici sela Jabuka, nadomak Pančeva. I sve je bilo kako u sličnim prilikama dolikuje - puno gostiju, pogača i so pred vratima, pokloni i čestitke, pa i prigodni govori dobrodošlice kojima su domaćini dočekali mnogobrojne prijatelje.

Svi su u pratnji novih ushićenih stanara obišli renovirane prostorije i sa ukusom opremljene kuće i, naravno, poželeli im mnogo u sreći provedenih dana u novom domu. Razloga za radost bilo je, međutim, više nego u drugim sličnim prilikama. Naime, posle mnogo godina u skladnoj vezi, dva zaljubljena para, koja su većinu života provela u Domu za lica ometena u mentalnom razvoju, osamostaliće se i započeti "pravi život".

Tibor i Katica, ali i Violeta i Ferika, pod budim okom svojih vaspitača i stručnog osoblja, pokazali su da su sposobni da žive samostalno, zbog čega su među brojnim parovima odabrani da prvi napuste sigurnost Doma.

- Na ovaj način naši štićenici će izbeći ograničenja koja nužno nosi institucija u kojoj su živeli i uključiti se u lokalnu zajednicu. Projekat "Samostalnog stanovanja" podrazumeva da osoblje Doma u početku budu često, a zatim sve ređe prisutno u njihovoj kući. Tokom vremena vaspitači će se pojavljivati kao prijatelji ili saradnici kada ova mala zajednica naiđe na neke probleme - kaže Slavica Bogdanović, direktor ustanove u kojoj je zbrinuto oko 180 osoba sa različitim nivoom mentalne ometenosti.
      

A OD DRUGARA - TELEVIZOR!

U jednu od spavaćih soba su stanari odlagali poklone koje su dobili za useljenje. Među njima se izdvaja velika umotana kutija.
- Evo, ovaj televizor smo dobili od naših prijatelja iz Doma. Nismo ništa tražili, ali oni skupili pare i kupili. Lepo su i spakovali. To su pravi drugari. Nadam se da će i oni doživeti ovakvu sreću, kakvu danas osećamo moja Katica i ja - kazao je Tibor.
      
   
   
      

LJUBAV KAO TERAPIJA

Mi, vaspitači i psiholozi Doma, podržavamo veze koje ostvaruju štićenici. Među njima ima oko dvadeset parova, koji ostvaruju veoma skladne odnose. Ovi ljudi uglavnom imaju vrlo slabe ili nikakve kontakte sa svojim porodicama, pa im je osećaj pripadnosti i ljubavi neophodan. Veoma su verni i gotovo da nismo imali slučaj napuštanja partnera - priča vaspitač Ivan Karaklić, omiljen u svojoj grupi.
Osim toga, emotivni i seksualni odnosi stabilizirajuće utiču na probleme koje imaju. Naravno, njihove veze su pod stalnim nadzora stručnih timova ustanove, ali i lekara, koji ih redovno kontrolišu.
- Naš model "ljubavne terapije" je visoko ocenjen u evropskim stručnim krugovima s kojima odlično sarađujemo - kaže ponosno Ivan.
      
   
   

- Projekat realizujemo uz stručnu i materijalnu pomoć nevladine organizacije iz Češke, koja je sa 28.000 evra finansirala i kupovinu ove, prve u nizu kuća koje ćemo obezbediti za parove iz Doma - rekla je Bogdanovićeva.

Katica i Tibor se i među mnogobrojnim prijateljima Doma i predstavnika raznih institucija i medija kreću uglavnom zajedno i razmenjuju nežne poglede, ali i sugestije kako bi trebalo nekoga ugostiti ili, u maniru dobrih domaćina, porazgovaraju sa svima koji su došli da im čestitaju.

- Mnogo je lepo ovde. Dogovorili smo se da će devojke kuvati "na smenu", a Ferika i ja raditi u bašti - govori Tibor koji ne može da sakrije uzbuđenje.

- Svakog jutra ćemo nas dvoje, kao i do sada, ići u radionicu, a "komšije" u domsku pekaru. Posle podne dolazimo svojoj kući i uživamo - priča neformalni "šef" useljene grupe.

Prijatelji iz doma koji su došli da im požele sreću, pored iskrene podrške i dobrih želja, s vremena na vreme ne mogu da sakriju suze što se rastaju. Kažu da su svi došli iz ustanova za nezbrinutu decu čim su postali punoletni i da su posle dvadeset i više godina provedenih zajedno postali kao porodica.

- Ne poznajem i ne viđam nikoga od svoje porodice. Roditelji su me napustili kada sam bio dete. Sa Tiborom sam proveo dvadeset dve godine. On mi je kao brat. Zato se danas i radujem i plačem što se rastajemo - kaže Tomislav, koji veruje da su on i njegova devojka Bilja sledeći par koji će dobiti šansu da se oproba u samostalnom životu.
Snežana Čelić
   


Izvor: Glas Javnosti