Otprilike ovako.
Početak je nešto kao prosvetljenje.
Sve stvari oko tebe dobiju neka nova do tada sasvim skrivena značenja.
Uživaš u novoj dimenziji stvarnosti.
Slikaš kao nikad do tad.
Pišeš kao lud, sve izlazi iz rukava.
U početku si prilično konceptualan i sve postižeš.
Vremenom unutarnji svet pobedi realni.
Prestaje svaka realna komunikacija.
I ljudi i stvari postanu samo metafore tvoje unutrašnje priče.
Okolina se uplaši za tebe pa te strpaju u automobil i odvedu na lečenje.
Psiholozi su oduševljeni tvojim intelektom.
Medicinske sestre sa srcem na uniformi koje ti mere puls su prilično nadrkane.
Lekari žele da pregledaju tvoje beleške i zanima ih koju to knjigu čitaš.
Konstatuju da si disocirana, pa dislocirana i na kraju kad ne znaju više šta da misle prikače ti etiketu F29.
Kasnije sam neke studente psihologije pitala šta to znači i evo ti konačan odgovor.
Nešto kao trash-kanta za đubre. Ni oni nemaju pojma šta ti je.
Utešno zar ne!

Dextr, knjiga mi je bila sasvim dovoljna, nije mi bio potreban psihijatar. Knjiga i volja da radim na sebi su bili sasvim dovoljni.

Freya, pravo da ti kazem i ja sam taj famozni F29. Ima slicnosti sa onim sto si ispisala, samo sto ja nisam slikao i pisao, ali sam zato smisljao (sve u glavi) razne price, filmove, filozofije itd.. Osmislio sam kao neku igru u kojoj ja igram i pravio neagresivni haos oko sebe. Mozak je rintao kao turbo masina i tako par meseci. Bilo je sto kazes cak i vrlo zanimljivo, dok i mene nisu odveli kod psihica koji je bio suva zemlja, prema mojim umetnickim sklonostima (ja inace ne radim nista blisko umetnosti, ali se moze reci da sam pravi intelektualac. Tj. mozda sam to bio, sad ni ja ne znam sta sam). Morao je lekovima da me obori da bih stao sa igrom i da bi mi se na kraju zivot toliko smucio da sam se vratio u "normalu". I tako je sve ostalo na lekovima iako su i meni nekako objasnili da je to bilo zivotno praznjenje. Valjda mi se prethodna stvarnost smucila, pa sam hteo da pravim novu. E sad, ja sam po sebi, biblioteci, internetu kopao i kopao dok sebi nisam uspeo da dovoljno toga objasnim, a evo jos uvek kopam. Mozda je to i pogresno, ali ja sam takav. Inace sve se to desilo prosle godine.

P.S.
Imam jos jedno, verovatno glupo pitanje.
Kakva je to neorganska bolest koja prodje samo uz lekove?
Ne razumem bas.

Napisacu nesto vise o ovome samo da kupim vremena.

Neorganska bolest... verovatno pod tim misle na depresije i na tako slicne bolesti koje nisu organske (nemaju veze sa organima).

To je obicno vezano sa mozgom

Prosto rečeno furaj svoj trip i reši ga!
Ako nema rešenja zavoli ga i živi s njim.
Neorgansko znači da nije trajno i naravno da prodje uz lekove.
Mada nešto u poslednje vreme mislim da prava borba počinje tek po prestanku uzimanja hemije.
Čujemo se tada.

Hemija.. bad iskustva... ako ikako moze, bez toga
Mnogo bad iskustva.

Ej moderatore, tj. "moj_psiholoze", tj. vas_psiholoze nadje li malo vremena i
za nas.
Freya upravo sam se skinuo sa lekova i za sad je dobro. Doduse malo teze zaspim ali i to ide nekako. Videcu dokle.