Kada prvi put sretnemo neku osobu, mi odmah, nesvesno, donosimo sud da li nam se ta osoba dopada ili ne. Shvatićemo da nas privlači lepo ošišana i uredna kosa, visoko čelo, jednaki zubi, jasne oči, lep ten i simetrične crte lica. Takođe, ukoliko je u pitanju osoba ispravnog držanja tela - primetno je da je takva osoba obično pozitivna i samouverena. Takva osoba uglavnom primećuje više detalja i u svojoj okolini. Pritom se kreće brže, ali ne odaje utisak užurbanosti ili brzopletosti. Drugi ljudi u kontaktu sa ovakvom osobom reaguju toplije i spremnije na saradnju i nova druženja.

Gestovi

Mnoga istraživanja upućuju da gestovi najjasnije prenose značenje govora tela. Po Nirenbergu, gestovi poručuju: otvorenost, odbranu, razumevanje, frustraciju, poverenje, nervozu, prihvatanje, očekivanje, sumnje i još mnogo toga. Posmatrajući ih dolazimo do saznanja da postoji velika grupa konvencionalnih ili univerzalnih gestova, kao npr. osmeh kao uglavnom pozitivan znak, mahanje pesnicom u znak ljutnje, tapšanje kao odobravanje, zevanje iz dosade...

Osmesi se koriste i da zamaskiraju prateće emocije. Npr. sportista ili poslovni čovek koji gubi, osmehivaće se da bi sakrio svoje razočarenje. Osmeh može biti i način za ublažavanje agresije drugih ljudi, npr. kod recepcionera, stjuardesa ili medicinskih sestara. Ovi ljudi su naučeni da osmehom smanjuju napetost, povećavaju distancu prema sagovorniku i na ovaj način kontrolišu situaciju.

Postoji razlika među gestovima koje koristimo u kući i van nje. U kućnom okruženju su prisutni suptilniji gestovi nego na otvorenom. Ukoliko razdaljina na otvorenom poraste, povećaće se i intenzitet izražavanja gestovima. Takođe, uočena je razlika u gestovima između polova, gestovima dece i odraslih, onih koje koristimo danju, noću, u slobodno vreme ili na poslu. Na poslu ljudi obično imaju svoje kodove. Posebno na mestima kao što su TV studiji, radio-stanice, kontrole leta, pozorišta i sva ostala mesta gde saradnici nisu uvek u mogućnosti da komuniciraju verbalno. Prilikom intervjua za posao, primećeno je da muškarci u prvom krugu selekcije prave više pokreta nego u drugom krugu, kada su samouvereniji i opušteniji. Žene će nasuprot tome drugi krug intervjua doživeti kao još veći stres u odnosu na prvi intervju i shodno tome koristiće više gestova.

Gestovima se služimo i kad nas sagovornik ne vidi ili ne postoji, dakle kada slušamo radio ili telefoniramo. Osoba sa druge strane veze će sigurno po tonu glasa prepoznati i naš osmeh, te mnoge kompanije u svom pravilniku imaju upravo preporuku da se zaposleni smeše čak i kada razgovaraju telefonom.

Fenomeni

Primećeni su i određeni fenomeni vezani za gestove. Prvi je fenomen eha - kada u grupi ljudi koja razgovara jedna osoba napravi određeni gest, uskoro će i svi ostali učesnici u razgovoru ponoviti isti gest. Ista stvar se dešava prilikom korišćenja određenih reči ili držanja tela, tj. zauzimanja određenog stava.

Drugi zanimljiv fenomen je tzv. gestovna sinhronija. Ona ukazuje na telesne pokrete govornika, koji "plešu" u ritmu govora. Slušalac će, takođe, pokrete svog tela, svesno ili nesvesno, prilagoditi govorniku. Ovo je posebno interesantno, čak poželjno, ukoliko sagovornici teže povećanju stepena razumevanja. No, ukoliko je to forsiran pokret - rezultat će biti kontraproduktivan. Čak može dovesti do toga da sagovornik namerno koristi potpuno drugačije gestove i pritom zauzima suprotan stav tela.

Za povećanje stepena saradnje u poslu preporučuje se povećano korišćenje kontakta očima, klimanje glavom u znak razumevanja, naginjanje i okretanje ka sagovorniku, te pozitivni izrazi lica.

Govor

Na osnovu nečijeg glasa sudimo o starosnoj dobi, polu, privlačnosti, socijalnom statusu i obrazovanju. Glas nam pomaže da odredimo profesiju, da odlučimo da li ćemo nekome verovati ili ne. Tu posmatramo ton, jačinu zvuka, visinu tona, kvalitet glasa, brzinu govora, naglašavanje i akcenat.

Prilikom analize glasa potrebno je obratiti pažnju na nekoliko faktora:
# 1. Da bi zadobili nečije poverenje, jačina glasa ne treba da bude ni prejaka ni preniska. Kada je ton glasa jak stiče se utisak da je u pitanju težnja za dominacijom. Opet, bez obzira na preporuku da smekšamo glas u komunikaciji, posebno u komercijalnim poslovima, previše mek glas upućuje na rezervisanost ili poniznost.
# 2. Ton ne sme biti ni previše grub niti previše umilan (zavodnički). Kao što će grubost u tonu glasa odbiti sagovornika, tako će i umilnost sagovornika navesti na sumnjičavost i pomisao o prevari. Preporuka je da ton bude samouveren, jer kako ćete navesti ljude da vam veruju ako ni vi sami sebi ne verujete?
# 3. Više poverenja će ljudi imati u osobe koje govore ravnomernim tonom, u odnosu na brbljave (nepouzdane), kako se ocenjuju ljudi koji govore prebrzo i slabom dikcijom. Isto važi i za govor bez pauze.
# 4. Ton mora biti stabilan, nikako piskutav. Istraživanja pokazuju da se žene instinktivno priklanjaju muškarcima dubljeg glasa.
# 5. Tokom razgovora treba podvući reči pozitivnog značenja, opet u granicama dobrog ukusa, jer će preterivanje potencirati dominaciju, a ne saradnju.


Noge vas otkrivaju

Na pokrete donjih ekstremiteta treba posebno obratiti pažnju, jer se obično svi trudimo da kontrolišemo izraz lica i gornjeg dela tela, posebno ruku. Međutim, donji deo tela može da oda skrivene namere. Ovo je posebno zanimljivo ukoliko posmatramo kretanje stopala. Ukoliko se stopala grče ili se tapka prstima, osoba želi da sakrije određeni stav ili informaciju od drugih. Slično je i prilikom premeštanja sa noge na nogu, grčenja prstiju na nogama ili uzastopnog prekrštanja i odkrštanja nogu. A ukoliko osoba podiže i rotira šake uz pokazivanje dlanova - još jednom proverite da li vam govori istinu.


Naravno, u govoru su prisutne i greške, lapsusi, mucanja ili zastajkivanja, kašalj, omaške, nedovršene ili ispravljene rečenice. Sve ovo nas upućuje na sklonost ka prevari ili jednostavno na - nervozu.
Iz svega navedenog zaključujemo da je govor tela, sa svim svojim oblicima, samo jedna od veština komunikacije. Ključ leži u činjenici da neverbalni signali nisu kompletna i završena poruka. Potrebno je potražiti potvrdu i u drugim signalima. Da bi utisak bio potvrđen, potrebno je uskladiti značenja govora tela sa verbalnom i ostalom komunikacijom. Takođe, potrebno je da se slika uklapa u kompletnu trenutnu situaciju.

Govor tela, očigledno, ima svoje granice i specifičnosti u odnosu na količinu informacija koje može da prenese ili pruži. Ali kad ga savladamo - shvatamo da smo naučili jednu veoma korisnu veštinu.


Naša stvar

Ljudi koji razgovaraju teže da budu okrenuti direktno telom prema telu. Ako pritom govore poverljive stvari, nagnuće se jedan prema drugome. Priđe li im treća osoba, posebno ako je višeg ranga, obično će ustuknuti. Ova pojava se vezuje za tradiciju odmicanja unazad u prisustvu plemstva. A ako je u pitanju zaverenički odnos, ljudi će se prišunjati sa strane, prosto govoreći ovim gestom: "ovo je naša stvar". Neverovatno je kako je visok stepen ovakvog ponašanja na političkim sastancima i konferencijama.

Nada Rumenčić
e-magazin