poznajem samo dve osobe koje su potrazile pomoc psihologa...
jednu zenu u zrelim godinama koja je bila pred razvodom, pala u depresiju, nije znala kako da se izbori sa urusavanjem svog sveta... pa, njoj je psiholog pomogao, pocev od negih antidepresiv lekica, i valjda nekom pricom... ona je i dalje sklona depresiji, ima stvarno grozne faze ponekad (muz je imao ljubavnicu, svasta nesto se ti desavalo) ali je naucila kako da se postavii prema svojim napadima tuge  zaprav, shvatila da treba da radi na sebi, a ne da menja muza 

drugi slucaj... malo tezi. pod zescim lekovima i dan danas. devojka je u pitanju, koja nema snage a ni volje da bude normalna oanko kakvi su drugi. svoju bolest koristi kao izgovor vrlo cesto... a vreme prolazi. videcemo sta ce sa njom biti kada ne bude imao ko da je stiti od stvarnosti (mama joj je zmaj zena, ali vec u ozbiljnim godinama) 

tako da... stvarno puno zavisi od osobe do osobe, pomoc psihologa je tu samo mogucnost- uostalom, oni koji odu svojevoljno, uglavnom zele da nesto promene, oni pruzaju ruku za pomoc i to je vec prvi korak, to je pravo priznanje da nesto nije u redu i da postoji nesto s cim sami nisu u stanju da se izbore, a zele da se izbore.

Pojedine psihologe bih slao kod psihologa.

Opet ću reći da niko nemože da ti pomogne osim samog sebe.
Npr. jedan od psihologa kod kojih sam bila ja na osnovu mog odgovora kakvu muziku volim zaključio da sam depresivna i autodestruktivna.
Mislim, šta bi zaključio da sam mu rekla da slušam žalopojke tipa Vlado Georgijev iliti neznam ni ja šta???
Onda me je pitao da li volim da nanosim bol samoj sebi, tačnije, da se sečem, i kad sam mu rekla da ne radim to, odmah me je pitao da li imam pirsing ili tetovažu (?!). Rekla sam da imam tetovažE, i na onda je definitivno bio siguran da sam autodestruktivna
Mislim, jedan lekar, intelektualac, pa da podleže tim malograđanskim predrasudama.
I naravno, 'ajmo odmah lekići, ima da spavam kao beba (kao što on reče), neću imati problema sa lošim snovima...pa, donekle je bio u pravu. Bila sam komirana i otupljena čitavih nedelju dana, dok nisam uzela sve te medikamente i pobacala ih.
Lepo spavam i još lepše sanjam.
Možda su mi i pomogli

Ne mozes izvoditi zakljucak o svim psiholozima na osnovu nekoliko losih iskustva sa njima 

Nisam nikada ozbiljno razmišljao o psiholozima, i njihovom poslu, sve do sad...

A, meni bi, na primer, jedan psiholog trebao...i to upravo sad... ovog momenta...

Ako te nesto muci, mozes da otvoris temu, pa da vidimo kako ti mozemo pomoci...
Nismo mi ovde pravi pravcati psiholozi, ali kazemo i po koju pametnu. 

Da, upravo je to u pitanju... Mislio sam da ću moći sam da to preguram, ali, ne ide...

Ne znam da li tema zaslužuje poseban topic, tema je prilično česta stvar, (razvod) ali, svakome je svoje breme najteže...

uopste nije izvodila zakljucak o svim psiholozima
bas se skoncentrisala na tog jednog...nigde u tekstu nije napisala "svi psiholozi"

Ovo je iz tarantulicinog posta na prethodnoj strani. Ima toga jos, nacitala sam se sita takvih zakljucaka u njenim postovima. 

Mrgec = drveni advokat 

Ja mislim da psiholog sa psiholoskim problemom ne treba da daje savet pacijentu sa psiholoskim problemom