Кааако да се решим страха од људи, или разговора са људима. Уплашим се када треба да разговарам са неким, био то друг или другарица или неко веће друштво, било ко. . . Срце ми лупа, размишљам о стварима типа шта сад да кажем, коју тему да почнем, па онда кад кажем нешто размишљам што сам то рекао, некада се нашалим на глуп начин па се глупо осећам, или кажем нешто чисто да бих рекао без икакве поенте. . . У суштини бринем о небитним стварима и не могу да се сконцентришем на ствари о којима би требало.
Као нпр рачунар када користите и отворите 1001 апликацију и после кликнете нпр на винамп и чекате 3 сата да га покрене, јер је процесор оптерећен и не може да функционише. Тако и мени милион информација неких небитних пролази кроз главу и оптерећујуе ме.
Дал је то нека фобија, шта ли је појма немам. Углавном не могу нормално да функционишем у свакодневном животу. Затварам се у себе и не осећам страх једино када сам сам. И то ме чини много несрећним, то осамљивање. Или ћу да полудим или да се убијем . реално. . .
"Oni koji su vešti u borbi, ne obuzme ih bes. Oni koji su vešti u pobedi, ne obuzme ih strah. Zato mudri pobeđuju pre borbe, dok se neznalice bore da bi pobedili"
probaj da se ubijes alkoholom... jest da ces onda ako ti se svidi i ako to bude sljakalo, postati pjanac... ali i to je bolje nego da se bojis ljudi...tj razgovora sa njima... a tako pijan mozes da sretnes neku pi***...pa ti se mozda osladi... pa ce rijeci same izlaziti i sr*t ces...sta bilo ...samo da dobijes malo pi**...
You sharpen the human appetite to the point where it can split atoms with its desire; you build egos the size of cathedrals; fiber-optically connect the world to every eager impulse; grease even the dullest dreams with these dollar-green, gold-plated fantasies, until every human becomes an aspiring emperor, becomes his own God...
Tema: 
jest da ces onda ako ti se svidi i ako to bude sljakalo, postati pjanac... 
ali i to je bolje nego da se bojis ljudi...tj razgovora sa njima...
�
