Psihologija proseravanja :: Psiholog online ~ Burek savetovaliste

Psihologija proseravanja

„Jedna od najistrajnijih karakteristika naše kulture, jeste da je oko nas previše proseravanja“, piše u svojoj knjizi, prevednoj i kod nas, Hari Frankfurt, filozof sa Prinstona. Pored toga što je na ovaj način reč „proseravanje“ zvanično prerasla u filozofski termin, dobila je i jasnu definiciju. Proseravati se nije isto što i lupetati, trabunjati, govoriti besmislice, već podrazumeva komunikaciju koja za cilj ima da impresionira, ali ne sadrži adekvatno značenje, činjenice ili istinu. Preciznije, u pitanju je igra reči koja sugeriše dubinu i inteligentan uvid tamo gde ga nema.

Uzmimo za primer tvit Dipak Čopre, jednog od najpoznatijih svetskih spiritualnih gurua:

Grubo prevedno zvuči kao još veće proseravanje koje se bazira na bespotrebno kompleksnim terminima: „Pažnja i namera su mehanika manifestacije“, ali deluje kao previše duboka misao da bi je pojmio prosečan smrtnik.

Čoprin tvit je samo jedan primer sveprisutnog i popularnog proseravanja koje nas sve više okružuje, najviše zahvaljujući tehnologiji i društvenim mrežama. Znate već sve one (ne)motivacione citate koje vaši Fejsbuk prijatelji redovno kače i lajkuju.

Proseravanje je deo sveta spiritualnosti, svih onih termina kojima se dopisuje reč „kvantno“, pa tako imamo kvantnu svest, kvantnu harmonizaciju, kvantnu dijetu, a neretko je deo i alternativne medicine.

Uporno korišćenje ispraznih fraza i termina je od skoro i psihološki istražen fenomen, i to zahvaljujući kanadskom kognitivnom psihologu Gordonu Penikoku, koji se otisnuo na naučno putovanje da istraži da li ga ljudi uopšte prepoznaju, kao i ko pada na ovu vrstu praznoslovlja.

Kako bi odgovorili na ova pitanja, Penikok i njegovi saradnici, osmislili su četiri različita eksperimenta i postavili ih pred stotine ispitanika.

U prvom eksperimentu, ispitanici su čitali besmislene rečenice koje su se zapravo sastojale od nasumično povezanih reči bez jasnog značenja, a zatim su ih ocenjivali na skali od jedan do pet, gde je ocena pet podrazumevala veoma duboku misao. Kao izvor su koristili sajt pod nazivom New Age Bullshit Generator, koji nasumično spaja tipične Nju ejdž fraze, i sajt Wisdom of Chopra, koji izvlači i random spaja izraze iz Čoprinih tvitova.

Primer rečenice zvučao je ovako: „Celovitost umiruje beskrajne fenomene“ ili „Imaginacija je pozicionirana unutar eksponencijalnog događaja u prostoru i vremenu“.

Drugi eksperiment je uz mere fluidne inteligencije sadržao i istu skalu ocenjivanja pored pravih tvitova Dipak Čopre, poput onog iz uvoda teksta ili:

Treći eksperiment je poredio prave motivacione citate poput „Reka preseca stenu – ne zbog svoje moći, već zbog svoje upornosti“ sa pseudo-dubokim rečenicama i običnim, izjavnim rečenicama. Uz to, eksperiment je testirao rezonovanje, sposobnost detekcije konflikta prilikom rezonovanja i analitičko mišljenje. Četvrti i poslednji eksperiment je merio paranormalna uverenja, sklonost ka verovanju u teorije zavere i alternativnu medicinu.

Rezultati su objavljeni u novembru prošle godine, u žurnalu Judgment and Decision Making, a rad je nosio neozbiljno ime „On the reception and detection of pseudoprofound bullshit“.

Penikok smatra da je u pitanju inicijalno ispitivanje individualnih razlika prijemčivosti i osetljivosti na „pseudo-duboke“ izjave. Receptivnost ili prijemčivost na proseravanje definiše se kao težnja da se rečenica prihvati kao duboka misao. Osetljivost na proseravanje sposobnost je razlikovanja besmislica i izgrađenih filozofskih misli.

Već u prvom eksperimentu, 27 posto ispitanika je rečenicama dalo prosečan skor od tri pa naviše, što sugeriše da ovaj procenat ispitanika nasumično spojene reči doživljava kao duboke. Naučnim terminom, Penikok kaže da su ovi ispitanici receptivni na proseravanje. Postojala je čak i grupa ispitanika za koju je svaka rečenica predstavljala ozbiljnu misao, poput tipične „topla voda“- konstatacije da „većina ljudi uživa u nekoj vrsti muzike“.

„Ovi rezultati pokazuju da naši ispitanici u velikoj meri ne uspevaju da detektuju rečenice koje su čisto proseravanje“, kaže Penikok.

Pored toga što je ukazao na individualne razlike u sklonosti ka frazeologiji, Penikok je pokušao da objasni i mehanizme koji stoje u njihovoj osnovi. Recimo, moguće je da su neki ljudi lakoverni i da na prvu loptu poveruju da je nešto istina ili bar značajno. Sa druge strane, ako nešto ne razumemo, tj ne uspemo u startu da dokučimo značenje, pretpostavljamo da je u pitanju neka mudra i duboka misao čijem razumevanju nismo dorasli. Samim tim, mudrost lakše zamenimo glupošću.

Četvrti test je pokazao i da ljudi koji padaju na proseravanje, imaju niže kognitivne sposobnosti, posebno verbalnu inteligenciju. Proizilazi da su ljudi visoke verbalne inteligencije otporni na lupetanje jer imaju veći fond reči i poznaju njihovo značenje, pa lakše prepoznaju banalnost ovakvih rečenica.

Žrtve proseravanja takođe češće veruju u teorije zavere, nisu skloni promišljanju, lakše se priklanjaju religiji, veruju u paranormalno i češće su fanovi alternativne medicine. Zatim, skloni su da jedan vid znanja pogrešno mešaju sa drugim, i nemaju dovoljno razvijeno kritičko mišljenje.

Zanimljivo je da autori najviše krive Twitter za promociju proseravanja. Usled ograničenog broja karakterika, kako bi delovali što intrigantnije, korisnici ove društvene mreže koketiraju sa frazeologijom – nejasnim sadržajem zamagljuju značenje rečenice, a nagoveštavanjem pružaju privid dubokih mudrosti koji se kriju u pozadini tvita.

Iako će retko ko priznati da se prepoznao u ovom opisu (a klimnuće glavom s odobravanjem), ispada da je najgore prošao pseudo-naučnik, lažni intelektualac i guru, Dipak Čopra. Naravno da mu je neko putem Twittera prosledio link ka istraživanju. Čopra je, svojim prepoznatljivim stilom, pokazao da je dosledan proseravanju kao načinu komunikacije: „To je reakcija intelektualno osporavanih samoproklamovanih osvetnika zaduženih za supresiju radoznalosti“ , bio je njegov komentar.

Piše: Sanja Dutina