Kako se zove psiholog ruskog porekla, koji je medju prvima opisao osobine osobine zdravih i kreativnih licnosti,
za razliku od vecine autora, koji polaze od od poremecaja u ponasanju?

Cenim da je bio iz redova humanistički orijentisanih psihologa, jer su oni prvi pokrenuli priču (nasuprot psihoanalitičarima) kako je čovek biće koje raste i razvija se u pozitivnim aspektima, za razliku od psihoanalitičara koji su propovedali da je čovek iracionalno biće.

Zatupnici humanističke orijentacije su Maslov, Rodžers, From, Olport, itd.

Probaj da izguglaš, meni jedini Rus koji pada na pamet trenutno jeste Pavlov. 

edit: Mislim da je taj koga tražiš Maslov, i on je Rus, a koliko me pamćenje služi, on je svojom hijerahijom motiva pokrenuo lavinu mišljenja o čoveku kao samoaktualizujućem biću.

Jeste, on je.  Hvala.

Nema na čemu, tu smo da pomognemo. 

Zanimljiva tema. Ko je po vama u pravu ? Ovi negativci, ili pozitivci ?

Po mom skromnom mishljenju su pozitivci u pravu.

Po mom mišljenju, psihoanalitičari su u pravu. 

Ovo o čemu su Maslov i ekipa (humanisti) pisali je ideal, ili važi za jako mali broj ljudi, nažalost.
Psihoanaliza se odnosi na sve. Zato je tako i omražena. 

Loshe sam se odrazio. Verovatno su i jedni i drugi u pravu. Radi se o tome da ja verujem kako su ljudi dobri po difoltu, a onda drushtvo sve to sjebe, ili roditelji.

A ko je društvo i roditelji ako ne isto ljudi?

Onda je to logički malo neodrživo. Imaš, s jedne strane premisu: ''Ljudi se rađaju dobri'', a sa druge ''Onda te ljude pokvare ljudi''. I kao zaključak nikako ne možeš izvesti da su ljudi po defaultu dobri, kad međusobno kvare jedni druge.

Shta nije jasno ? I ti ljudi su nekad bili dobri pa se sjebali. 

Pazi ovako... naucnici su nedavno na skeneru uhvatili trenutak kada nas organizam luci hormon zadovoljstva dok posmatramo kako drugi ljudi dozivljavaju nesrecu. Pa, recimo... covek se kliza na led i pada... ti to gledas... prvi impuls ce naravno biti da pridjes i vidis treba li mu pomoc... ali jedan delic sekunde pre toga, ti osecas blago zadovoljstvo, radost zbog toga sto je covek pao.
Neki su toga svesni, neki ne... u principu, to nam se svima dogadja...

Sa druge strane, ponasanje i reakcije nisu samo posledica hemijskih oscilacija u organizmu. Tu imas recimo onu mudrost o borbi dva vuka u nama od kojih jedan predstavlja dobro, drugi zlo... pobedjuje uvek onaj kojeg vise hranis... sto znaci... ako si okruzen dobrim, pozitivnim ljudima, slusas dobru muziku, citas dobre knjige... ti se u sustini sintetises sa takvim nacinom zivota, i prihvatas ga kao deo sebe. Opet, mozes da odes kracim putem i hranis drugog vuka (zlo, tastina, mrznja, sujeta, nasilje...), i onda svoju licnog pretvaras u takvu.

U principu svi mi ma koliko generalno dobri ili losi bili, imamo i jedne i druge momente... ali caka je sto je vrlo naivno traziti izgovore i opravdanja za svoje ponasanje, kad znas da je opcija odregovati na dobar - ili los nacin, iskljucivo stvar tvog izbora.