PSIHO DRAMA NA SOLITERU!

Milan Protić (30) stajao 16 sati na simsu sedmog sprata zgrade u centru Beograda. Rođeni brat sprečio ga da skoči



Duševni bolesnik Milan Protić (30) više od 16 sati stajao je na simsu poslednjeg, sedmog sprata zgrade u centru Beograda i pretio da će se ubiti! Posle neviđene drame i pregovora koji su trajali od subote u 21 sat, Milanov rođeni brat je uz pomoć policajaca oko 13 časova iskoristio nepažnju brata i uspeo da ga skloni sa simsa! Kako Press saznaje, Milan ima maniju gonjenja i psihički je oboleo posle dolaska sa ratišta na Kosovu.

Drama u soliteru u Bulevaru kralja Aleksandra 58 počela je preksinoć oko 21 sat, kada je Milan otišao u stan poznanika Miloša Vodoplava (22), izašao na terasu poslednjeg sprata i popeo se na sims preteći da će da skoči!

Već pokušao da se ubije!

Milanovi poznanici rekli su da je devedesetih godina ratovao u Bosni i na Kosovu i da je posle toga imao psihičkih problema. On je i pre nekoliko meseci pokušao da se ubije!

- Milan živi u Hadži Prodanovoj ulici sa majkom, dok mu otac radi u Rusiji. Znam da je bio na Kosovu na Košarama za vreme bombardovanja i da je posle ratišta imao psihičkih problema. Govorio je da ima maniju gonjenja. Jedno vreme je radio, ali su problemi počeli kada je pre godinu dana ostao bez posla. On je već jednom, pred Novu godinu, pokušao da skoči sa zgrade u kojoj živi, ali ga je u tome sprečila komšinica - kaže Milanov poznanik.

U Institutu za neuropsihijatrijske bolesti "Laza Lazarević" potvrđeno je da je Protić dva puta lečen u toj klinici. Tokom 2004. i 2006. na Institutu je bio po mesec dana.


- Milan je proteklih dana čuvao stan prijatelju koji je otputovao na odmor i šetao njegovog rotvajlera. U subotu uveče izveo je psa u šetnju. Onda je izašao na terasu i počeo nervozno da šeta gore-dole. Komšinica koja živi u stanu ispod videla ga je da hoda po simsu, kao da je isprobavao njegovu izdržljivost! Ona je pokušala da ga odvrati, a kada nije uspela, odmah je obavestila policiju - kaže jedan od okupljenih građana.

Ubrzo su stigli ekipe MUP-a Srbije, vatrogasci i Hitna pomoć. Vatrogasci su na trotoar ispred zgrade postavili vazdušni jastuk, a ispred zgrade se okupio veliki broj građana i novinara.

- Pregovarački tim policije je mobilnim telefonom razgovarao sa Protićem. Policajci su ga ubeđivali ga odustane od skoka, ali bezuspešno - kaže jedan od stanara zgrade.



Protić je bio naslonjen na terasu, pušio je i gledao u okupljene građane. Kada je čuo pregovarače, naglim pokretom se popeo na ivicu ograde, ali se levom rukom držao za oluk. Glavu je okrenuo udesno i videlo se da razgovara sa policajcima, ali do ulice nije dopiralo šta im je govorio. Protićevi poznanici, koji su se okupili ispred zgrade, pokušali su da stupe s njim u kontakt mobilnim telefonom. Neprekidno su mu gestikulirali, pokušavajući da mu kažu da ih pozove. On je u jednom trenutku iz džepa izvadio mobilni i ukucavao broj, ali nije uspostavio kontakt sa prijateljima na ulici.

Klinci se kladili u skok!

Tinejdžeri koji žive na Bulevaru kralja Aleksandra okupili su se u Tašmajdanskom parku u subotu kasno uveče i povicima i skandiranjem poručivali Protiću da skoči sa sedmog sprata! Očevici tvrde da je nekolicina njih uporno ponavljala: "Ajde skoči! Ajde skoči dole!" Posle toga su organizovali kladionicu i uplaćivali novac na konačan ishod drame! Poslednja prognoza na koju su tipovali bila je da će da skoči u nedelju do 16 sati!


Rasplet drame počeo je juče oko 12.30 sati, kada su se pregovarači, među kojima su bili njegov lekar iz psihijatrijske bolnice "Laza Lazarević" i rođeni brat, popeli na sedmi sprat.

- Posle kraćeg razgovora, brat mu je ponudio cigaretu i mobilni telefon. Tada je iskoristio Milanovu nepažnju i sa još dvojicom policajaca uspeo da ga skine sa prozora. Milan se opirao, ali nije uspeo da pobegne. Policajci su ga pitali zašto se popeo, na šta je on samo kratko uzvratio: "Hteo sam da skočim", ali je odbio da kaže zbog čega je pokušao da se ubije - priča jedan od očevidaca.

Posle silaska na ulicu policajci su čuvali Protića sve do dolaska Hitne pomoći, koja ga je odvezla u bolnicu.
(S. Dž. S.)

Izvor: Press

Kladili se da ce da skoci i drali se"Skoci".Sram ih bilo,isao covek da brani nasu zemlju i od toga ima traume.Treba mu pomoci a ne zezati se sa ovom tugom.

i opet će pokušati

Teške posledice ratovanja
Agresiju ljudi koji su proživeli izuzetno teške trenutke na ratištima sada dodatno povećavaju nove životne nedaće

Slučaj Milana Protića, koji je 18 sati pretio da će skočiti sa sedmog sprata zgrade u centru Beograda, psihijatri su povezali sa činjenicom da je devedesetih godina ovaj mladić učestvovao u oružanim sukobima na području bivše Jugoslavije i da, prema ranijim dijagnozama, boluje od klasičnog posttraumatskog sindroma. Za ovaj poremećaj stručnjaci kažu da nastaje zbog traumatskog događaja koji prelazi stepen normalnog ljudskog iskustva, a koje osoba i u snu i na javi iznova preživljava. Prema informacijama kojim raspolažu psihijatri, između 70 i 80 odsto obolelih se nikada nije obratilo za stručnu pomoć, jer smatraju da je to najveća sramota i da oni nisu ludi.

Dr Zoran Đurić, psihijatar Instituta za neuropsihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević”, kaže da je poststresni sindrom prisutan kod mnogih ljudi koji su učestvovali u ratovima na području bivše Jugoslavije od 1992. do 1999. godine.

– Naši građani neće da dođu u bolnicu da ih sredina ne bi obeležila kao ludake. Zbog toga radije idu kod vračara da isteruju „zle čini” ili sami na svoju ruku piju lekove za koje su od komšija čuli da su odlični. Najveći broj ljudi sa posttraumatskim sindromom utehu nalazi u alkoholu, koji im navodno pomaže da umanje stres i napetost, pa tako „guraju” kroz život sa tegobama. U primitivnim sredinama se takvo ponašanje ovih ljudi opravdava i smatra normalnim – istakao je dr Đurić.

Stručnjaci napominju da poststresni sindrom podrazumeva da se osobi koja od njega pati iznova vraćaju teške scene i stresne situacije proživljavane na ratištu, a da agresiju u čoveku samo pojačavaju dodatne životne nedaće, poput gubitka posla, loše materijalne situacije, promena životne sredine ili razvod braka.

– Jedan broj ovih ljudi, koji su impulsivnog karaktera i koji se ne ponašaju u skladu sa zahtevima sredine, skloni su eksplozivnijim reakcijama, koje dovode do porodičnog nasilja, pa i ubistva. Oni su, u izvesnom smislu, opasni po sebe i okolinu – rekao je naš sagovornik.

Budući da se ovakvi bolesnici ne leče, psihijatri kažu da najčešće završavaju sa dijagnozom depresije. Oni napominju da ovde porodica mora da odigra ključnu ulogu i da člana porodice koji je godine proveo na ratištu, a primetno je da se čudno ponaša, slabo spava, razbija stvari po stanu i svađa se sa svima, odvedu na pregled kod stručnjaka.

– Ključna stvar, koja može pozitivno da utiče na obolelog, je odgovarajuća porodična briga. Međutim, problem je što je sada u krizi i institucija porodice, pa im je lakše da dignu ruke od „budale”, a posle se zaprepaste kada on napravi neki incident. Mnogo obolelih potiče iz seoskih sredina, pa osim što su neprosvećeni, žive od socijalne pomoći od nekoliko hiljada dinara i osećaju se degradirano. Kažu da im je teško, jer su se borili za srpstvo, a na kraju su ih svi izneverili – dodao je dr Đurić.

Ukoliko bi se pravio psihološki profil ovakvog pacijenta, psihijatri ističu da je najčešće reč o muškarcima srednjih godina koji su bili izloženi fizičkim i psihičkim ratnim stresovima, koji su gledali kako im drugovi umiru na rukama ili koji su bili ranjeni, ali i koji su se dugo vremena nalazili u rovovima, bez hrane i vode. Prema nekim procenama, oko 25.000 građana Srbije skriveno pati od ovog sindroma, a psihijatri opominju da će se njihovo stanje sa godinama pogoršavati ukoliko ne prihvate lečenje, kao nešto što je normalno u civilizovanom svetu.
Kako nezvanično saznajemo, Ministarstvo za rad i socijalnu politiku će, u saradnji sa Medicinskim fakultetom i Vojnomedicinskom akademijom, napraviti evidenciju povratnika sa ratišta bivše Jugoslavije. Tada će biti tačno poznat i broj onih kojima je stručna pomoć neophodna. Osim pažnje medicinara, država će ljudima koji su proživeli strahote u ratovima pomoći i da se zaposle ili prekvalifikuju.
D. Davidov-Kesar

Izvor: Politika

   
– Naši građani neće da dođu u bolnicu da ih sredina ne bi obeležila kao ludake. Zbog toga radije idu kod vračara da isteruju „zle čini” ili sami na svoju ruku piju lekove za koje su od komšija čuli da su odlični. Najveći broj ljudi sa posttraumatskim sindromom utehu nalazi u alkoholu, koji im navodno pomaže da umanje stres i napetost, pa tako „guraju” kroz život sa tegobama. U primitivnim sredinama se takvo ponašanje ovih ljudi opravdava i smatra normalnim – istakao je dr Đurić.



 
Strashnooooooooooooooooooooooo o

 

Ček, nešto mi nije jasno,  16 sati je hteo da skoči 

U svakom slučaju užas...

djeluje mi neodlučno, ili je htio da privuče nečiju pažnju.
samo se bojim da će pokušati ponovo.
možda se tada neće moći spasiti

Hm... 26 godina, 2 rata i sve ovce na broju... 
Mislim... znam i previse ljudi koji su npr. vrsili prijem 40 mrtvih srpskih boraca razmenjenih za 2 bosanska, drzali ljudsku drob u rukama od jedne bolnice do druge, pa su ostali zivi i zdravi... kuc..kuc...kuc...

eee jebo drzavu kad treba da se ratuju maze te i govore gini za drzavu a posle ti uvale bulju,niti te zovu nit pitaju kako si i sta si