Ovaj tekst sam odlučio da napišem jer je to jedino sto mi je preostalo da mogu uraditi. Nadam se da će neko naći za shodno da se pozabavi celim slučajem malo ozbiljnije i da pomogne čitavoj komuni koja sa ovim problemom živi već dosta dugo.
Moje ime nije važno, važno je to da sam ja jedan od pacijenata koji se, pri svakom odlasku kod lekara, suočava sa realnim rizikom da bude napadnut i izujedan od strane pasa iz ambulatnog dvorišta.
Živim u Šašincima, selo u opštini Sremska Mitrovica. U našem mestu imamo lokalnog doktora, odnosno doktoricu B.Č. koja je lekar u Šašincima već više od 30 godina, koliko i traje naša agonija sa njom. Doktorka stanuje u Šašincima u „doktorskom stanu“ koji joj je u potpunosti na raspolaganju, a nalazi se u sklopu zdravstvene ambulante, tako da ona bukvalno iz kuhinje može preći u ambulantu i to u kućnoj haljini, što se neretko i dešava. Uz ovaj ne tako mali stan doktorki je na raspolaganju i dvorište koje može slobondo koristiti. Nedaleko od tog dvorišta (ne dalje od 10m), nalazi se travnati teren za fudbal gde stalno ima dece koja se igraju. S druge strane, ambulantno dvorište se graniči sa poštom i ulicom, odakle pacijenti jedino mogu prići ambulanti, i upravo na tom mestu su mnogi i nastradali.
Naime, doktorica B.Č. ima afinitet prema kućnim ljubimcima, odnosno psima i mačkama, te iste i poseduje. U svom delu dvorišta poseduje kućice za pse, koje su navodno prikladno obezbeđene, da psi ne bi mogli izlaziti slobodno. Psi koje poseduje su uglavnom lutalice koje je ona prihvatila i dovela kod sebe, i uvek ih ima između 3 i 6. Na moju sreću ja im neznam tačan broj, ali svi oni koje se ti isti psi izujedali na samom ulazu u zdravstvenu ambulantu – čekaonicu i to u ambulantnom dvorištu koje je jasno i vidljivo ograđeno, sigurno su zapamtili koliko je pasa tada bilo.
Doktorkini psi se slobodno kreću po ambulantnom dvorištu, sunčaju se na pragu – ulazu u čekaonicu, a pacijenti, ljudi koji su tu ne svojom voljom, oni kojima je pomoć potrebna, ne da ne mogu dobiti pomoć, nego ne mogu čak ni da priđu ambulanti, jer će u suprotnom biti napadnuti od strane pasa. I sam sam nebrojeno puta bio svedok da ljudi „ulete“ u čekaonicu bežeći od čopora razjarenih pasa, i tu još u šoku od napada, budu verbalno izvređani od te iste doktorke čiji su psi, umesto da im se ukaže pomoć zbog napada koji su preživeli. Psi ne biraju koga će napasti, deca, žene, trudnice, starci, svi su bili žrtve. Neko prođe samo sa ogrebotinom, a neko sa ujedima i povredama koje ne prolaze ni posle 3 meseca. Imamo slučaj od letos, gde je žrtva bila starija žena V.R. koja je ujedena na nekoliko mesta u predelu potkolenice, a naša doktorka je čak nije ni primila, niti je kasnije pristala da izvrši dnevna čišćenja i previjanja rane. V.R. je tog dana završila u službi hitne pomoći u Sremskoj Mitrovici, gde je rana sanirana. Patnje sa ujedom na nozi su trajale skoro 3 meseca, razne infekcije, hendikep pri kretanju i psihička trauma koju je V.R. doživela ne mogu se ničim nadoknaditi.
Činjenici da niko nije pošteđen, u prilog govori i slučaj iz avgusta meseca ove godine, kada je žrtva napada postala i medicinska sestra M.R. Doktoricini psi su izjurili iz dvorišta i napali medicinsku sestru dok je bila na pauzi za doručak. M.R. je ostalo još par godina do penzije, tri psa su je izujedali, i to je bio jedan od najgorih slučajeva do sada.
Narednih dana policija je vršila uviđaj i ispitivanje svedoka koji su bili očevidci ovog nemilog događaja. Ubrzo zatim krenula su govorkanja da će nadležni organ izvršiti uklanjanje pasa, na žalost, to se ni do današnjeg dana nije dogodilo.
Neki od žitelja – pacijenti su dolazili u situaciju da imaju direktne fizičke obračune sa razjarenom doktoricom, jer bilo je slučajeva i da neki od pasa bude udaren nogom iz sve snage, naravno u samoodbrani.
Doktorka B.Č. pored strasti prema psima, gaji i izvesna osećanja prema cveću, što je opet veoma lepo, ali sve ima svoje granice?!? Čekaonica ispred same ordinacije, je pretvorena u botaničku baštu. Mesto gde pacijenti treba da sednu u sačekaju svoj red za pregled, su prinuđeni da se probijaju kroz prašumu od bilja koje je doktorka unela, i koje zauzima više od pola čekaonice. Naravno ovaj prostor se u zimskim mesecima ne zagreva, jer cveću to ne prija, a za pacijente, pa kako nam bude!
Pored svih ovih poteškoća koje je potrebno savladati pri dolasku kod lekara, ako to nekom i uspe, da ne bude izujedan od pasa, istučen od doktorke i da ne dobije polensku alergiju, ostaje još samo da se nada da je doktorka na svom radnom mestu i da je dobre volje. Naravno, pre početka radnog vremena i dana (koji se u ovom slučaju nezna, da li je radno vreme od 7, 8, 9 ili 11 časova) doktorki je samo preostalo da pročita dnevnu štampu, obuče mantil, koji od fakulteta nije videla (mislim da je u Šašincima niko nikada nije ni video u mantilu) i prozove prvog od 25 pacijenata koji čekaju već 3 sata.
Naravno sve ovo se dešavalo i dešava se u prisustvu svedoka, koje u Šašincima možete sresti svakog dana bilo gde.
Nadam se da sam bar delom uspeo da Vam dočaram u kakvoj sredini mi živimo i sa kojim rizikom se srećemo pri odlasku kod lekara zbog obične prehlade.

Pre nego što zaključim ovaj tekst želim još jednom da istaknem činjenice koje su ovde spomenute:
1.PSI U ZDRAVSTVENOJ AMBULANTI
2.UZUJEDANI PACIJENTI
3.UČESTALI NAPADI PASA NA LJUDE
4.KRAJNJE NEPRIJATAN I NEPROFESIONALAN LEKAR
5.INERTNOST I NE ZAINTERESOVANOST NADLEŽNIH U ZDRAVSTVENOJ SLUŽBI ZA OVAJ SLUČAJ

APELUJEM na sve vas koji ovo čitate, a u prilici ste da nam pomognete, da to i uradite. Objavite ovaj tekst u svojim novinama, prosledite ga prijatelju, prosledite ga profesoru na fakultetu, posaljite ga ministarstu zdravlja kao i ja, posaljite ga svima koji bi mogli pomoći.

Dođite da slikate, snimite, vidite, i sami se uverite u sve ovo šta sam ovde izneo!!!

Jako mi je drago što si mi saopštio ovo, baš ću da vidim šta može da se uradi, znam neke ljude u ministarstvu.

Strašno.