Povericu ti jednu tajnu Vreme si ti
Vreme je zena Ono oseca
Potrebu da mu se udvara i da se klekne
Pred njegove noge kao kad se haljina rasiri
Vreme je kao kosa beskrajna
Ocesljana
Ogledalo koje dah zamucuje i dah razbistrava
Vreme si ti koje spava u zoru kad se budi
I kao noz si koji prolazi kroz moje grlo
Oh sto ne mogu da iskazem tu neprolaznu moru vremena
Tu moru vremena zaustavljenu kao krv u venama plavim
I najgore je sto je zelja beskrajna i neispunjena
Ta zed oka kad ti koracas po odaji
I ja znam da ne treba razbijati caroliju
Mnogo je gore nego da te osetim stranom
Da bezis sa mislima izvan nas
I srcem vec u nekom drugom veku
Boze moj kako su reci teske A u stvari jeste to
Moja ljubav iznad zadovoljstava moja ljubav van domasaja danasnjeg udarca
Ti koja kucas na moju slepoocnicu kao casovnik
I ako ti ne dises gusim se
I po mojoj puti kolebas se i zastajes svojim stopalom
Veliku tajnu hocu da ti kazem Svaka rec
Na mojoj usni sirotica je koja prosi
Jednu sitnicu za tvoje ruke stvarcicu koja tami pod tvojim pogledom
I zato ja kazem tako cesto da te volim
U nedostatku dovoljo jasnog kristala izraza koju bi ti stavila sebi oko vrata
Ne vredaj se zbog mog prostackog govora
Prosta je voda koja izaziva taj neprijatni sum u vatri
Reci cu ti veliku tajnu Ja ne znam
Da govorim o vremenu koje na tebe lici
Ja ne znam da govorim o tebi i ja se pravim
Kao oni koji vrlo dugo na peronu stanice
Masu rukom posto su vozovi otisli
Saka se smiruje tek pod novim teretom suza
Hocu da ti kazem veliku tajnu Bojim se tebe
Bojim se onog sto te prati vecerom ka prozorima
I gestove koje ti cinis od reci koje se ne izgovaraju
Bojim se vremena brzog i laganog bojim se tebe
Hocu da ti kazem veliku tajnu Zatvori sva vrata
Lakse je umreti nego voleti
Zato ja sebe mucim zivotom
Ljubavi moja.


Louis Aragon