Penzije nisu dovoljne da pokriju osnovne potrebe starih

Meso kupuju jednom mesečno

Penzije su, i posle povećanja od 8,34 odsto, niske, pa tako i dalje ima korisnika koji primaju po svega nekoliko hiljada dinara

BEOGRAD - Oko 1,2 miliona stanovnika Srbije ima 65 i više godina, a demografska slika pokazuje da je 157 opština "staro". Stanovništvo Srbije je među najstarijim populacijama na svetu, a ako se sadašnja situacija nastavi, u skoroj budućnosti četvrtina stanovništva biće starija od 80 godina.
      

Neophodni uslovi za boravak starih osoba u ustanovama

Ustanove u kojima borave penzioneri i drugih starih osoba trebalo bi da se osnivaju u naseljenom mestu, da su priključene na električnu, vodovodnu i telefonsku mrežu, da je obezbeđeno grejanje, da su podovi u svim sobama od materijala koji nije klizav, da je obezbeđen nesmetan prilaz prevoznim sredstvima, da su vrata na sobama bez pragova, da je širina hodnika najmanje 1,8 metara, da su u hodnicima i sobama ugrađeni rukodržači, da ima lift ako objekat ima više od jednog sprata, da ima 20 metara slobodne površine oko objekta po korisniku, od čega pet kvadratnih metara zelene površine.
      
   
   

Ministar rada, zapošljavanja i socijalne politike Slobodan Lalović, prilikom predstavljanja Plana akcije za pomoć starima s ciljem da im omogući kvalitetniji i duži život, rekao je da je glavni problem starih u Srbiji siromaštvo jer svaka druga stara osoba živi u staračkom domaćinstvu, a svaka peta živi sama. Penzije su, i posle povećanja od 8,34 odsto, niske, pa tako i dalje ima korisnika koji primaju po svega nekoliko hiljada dinara mesečno. Penzioneri najviše troše za stanovanje, struju, grejanje, telefon, a za ishranu trećinu ukupnih mesečnih primanja. Samo stariji od 65 godina su oslobođeni plaćanja participacije za lekarske preglede, mnogi lekovi su skinuti sa pozitivne liste, a prosečna cena boravka starih u državnim domovima je oko 16.000 dinara. U Srbiji postoji 38 državnih objekata koji su registrovani kao domovi za stare, gerontološki centri ili kao domska odeljenja za stare pri centrima za socijalni rad.

- Za stare u objektima koji su striktno namenjeni njima ima 9.421 mesto. Krajem 2005. godine bilo je 8.939 korisnika. Kao domovi za stare registrovano je sedam objekata, a kao domska odeljenja pri centrima za socijalni rad registrovano je pet-šest objekata - kazao je Mića Lišanin, viši savetnik ministra rada, zapošljavanja i socijalne politike.

Istraživanje Sindikata penzionera Nezavisnost pokazalo je da više od trećine penzionera i dalje živi u stanu sa decom i unucima, a čak 48 odsto se izjasnilo da pomaže svoju decu. Veliki broj penzionera je rekao da meso i kolače mogu da kupe samo jednom mesečno, a odeću i obuću mnogi nisu kupili čak deset godina. n V. Vuković


Izvor: Glas Javnosti

Primena zakona skresala penzije

Zbog izmena Zakona o penzijsko-invalidskom osiguranju kojim su primanja penzionera za prva tri meseca ove godine ostala na nivou poslednjeg lanjskog kvartala nastavljeno je i ubrzano zaostajanje penzija u odnosu na plate. Tako se prosečna martovska penzija srozala na 61,5 odsto prosečne neto plate, dok je godinu dana ranije prosečno penzionersko primanje iznosilo 71 odsto prosečne radničke plate, dakle skoro 10 odsto više.

Milan Nenadić, predsednik Saveza penzionera Vojvodine, tim povodom upozorava da bi već sledeće godine učešće prosečne penzije u prosečnoj plati moglo opasti ispod 60 odsto, kada se po zakonu aktivira i vanredno usklađivanje penzija.

- Sadašnja kretanja pokazuju da je realno očekivati da se uslovi za to vanredno usklađivanje steknu tokom sledeće godine. U tom slučaju u 2007. bila bi dva redovna usklađivanja, od aprilske i oktobarske penzije i vanredno od januara 2008. godine. Međutim, problem je šta dalje jer će penzije i kasnije sigurno nastaviti da zaostaju sa platama, a vanredno usklađivanje predviđeno je samo za prve tri godine primene novih zakonskih propisa. Zato će penzionerske organizacije već u drugoj polovini ove godine izaći sa predlogom da se vanredno usklađivanje kao mera zaštite penzionerskog standarda produži i na kasniji period - navodi on.

Izmene Zakona o penzijama najstariji su i te tako osetili na svojim primanjima. Penzioneri, korisnici Fonda PIO zaposlenih na konto penzija za prva tri ovogodišnja meseca u proseku su dobili po 12.300 dinara mesečno, a da je na snazi ostalo staro usklađivanje primali bi po oko 13.860 dinara, odnosno 12,7 odsto više.

Ta razlika za tri meseca iznosi oko 4.700 dinara, što s obzirom na niska penzionerska primanja nikako nije zanemarljivo.

Iznoseći ovu računicu Nenadić takođe navodi da je zbog rasta troškova života u poslednjem lanjskom i prvom ovogodišnjem kvartalu i činjenice da su za svih tih šest meseci penzioneri dobijali nepromenjene sume realna vrednost njihovih primanja opala za 7,7 odsto.


Izvor: Blic \ R. Marković