Новосадски бизнисмен Јожеф Хефнер ојадио више од 600 држављана Србије продајући њихове станове и апартмане у Пировцу крај Шибеника


Новосадско Удружење грађана „Војводина” (206 опљачканих Новосађана) упутило је захтев председнику Хрватске Стипи Месићу, премијеру Иви Санадеру, амбасадору Хрватске у Београду, Мисији ОЕБС-а у Загребу, нашој влади и министру спољних послова Вуку Драшковићу да их заштити од самовоље општинског суда у Шибенику које је омогућило бившем Новосађанину Јожефу Хефнеру да их на превару остави без имовине у Хрватској.

Новосадски бизнисмен Јожеф Хефнер, ојадио је више од 600 држављана Србије (махом из Новог Сада, Београда и Зрењанина) – продао њихове станове и апартмане у Пировцу крај Шибеника које су купили неколико година уочи рата.

Хефнер је у периоду од 1985. до 1990. као власник фирме „Јадран-грдања” из Новог Сада, на подручју Далмације градио и продавао станове и апартмане грађанима екс-Југославије. Пошто се радило о атрактивним локацијама у Пировцу, и нешто нижим ценама, продаја је била експресна. Посебно је те апартмане и станове куповала новосадска елита од угледних лекара, новинара преко универзитетских професора до покрајинских политичара. Уочи самог рата више од 250 Новосађана купило је у Пировцу станове од укупно 650 колико је брачни пар Хефнер саградио. Највећи део њих их је користио неколико година до почетка рата али многи нису могли да их укњиже у катастар на своје име јер су после распада Југославије постали страни држављани.

Користећи ратну ситуацију и познату отимачину имовине Срба из Хрватске Хефнер се раних деведесетих, пошто је исценирао да Срби хоће наводно да га као Хрвата киднапују, преселио у Шибеник. Пошто је Хефнер, као градитељ поседовао сву техничку документацију, препродао је те станове и апартмане Хрватима који су их укњижили на своје име. Према тим уговорима брачни пар Хефнер је највише српске имовине продао после „Олује” 1995. и 1996. године и то преко своје приватне фирме која их је и изградила. Своје предузеће „Јадран-градња” из Новог Сада преселио је и пререгистровао у Пировац септембра 1995. године.

Избегао затвор

У међувремену, пошто је продао туђу имовину, Хефнер је наставио да се бави преварама па кад је оштетио Хрвате почетком 2002. године у Шибенику је осуђен на 10 година затвора. Међутим, пре него што је пресуда постала правоснажна Јожеф Хефнер се „сетио” да није Хрват већ Мађар, па је са породицом добио мађарско држављанство након чега су избегли у „матичну” државу.

Прави власници апартмана из Новог Сада, њих 206 пошто су у, у међувремену, у својим становима затекли непознате људе који су им документовали да су их купили од Хефнера и укњижили у Катастар, обратили су се хрватском правосуђу. Покренули су преко Општинског суда у Шибенику парнице „ради утврђивања права власништва и поништавања фалсификованих и незаконитих купопродајних уговора између обитељи Хефнер и трећих лица”. Оштећени, међу којима има познатих професора Кривичног права па и судија Уставног суда, своје тужбе су поткрепили купопродајним уговорима, грађевинским дозволама, пореским пријавама, дознакама којима су као власници уочи рата, плаћали воду, струју, телефонске трошкове... Покренуте парнице трају више година. Међутим, због неколико завршених они који су их покренули а нису држављани Хрватске, схватили су да се не могу надати праведним решењима.

Иако је Удружење оштећених „Војводина”, како нам прича координатор Катица Бенгин, успело да добије подршку Мисије ОЕБС-а у Хрватској, чији изасланик прати суђења, многи оштећени су изгубили сваку наду у хрватско правосуђе.

Како нам прича Милка Давић, једна од оних чију је тужбу суд у Шибенику одбацио као неосновану, Хефнеру суд иде наруку.

Бивши члан покрајинске владе задужен за науку и технологију проф. др Душан Петровачки је један од оштећених чију је тужбу одбио суд из Шибеника па је његов спор и доказивање да му је лупеж продао имовину доспео до другостепеног суда. Међутим, он каже да је сасвим извесно да ће ићи, уколико буде потребно и до Врховног суда.

Дискриминација у третирању тужби

Због отворене дискриминације хрватског правосуђа ово Удружење је помоћ затражило од Центра за демократију и људска права из Сплита (ЦЕРД).

Пре неколико дана је председница ЦЕРД-а Семина Лончар упутила председнику Стјепану Месићу. премијеру Санадеру, председнику Сабора Владимиру Шексу, Министарству правосуђа и Мисији ОЕБС-а, ширу информацију о овим проблемима.

– Упозорила сам на дискриминацију у третирању тужби, на то да пресуде које изриче Опћински суд у Шибенику зависе од држављанства тужитеља власника. У случајевима када је тужилац власник хрватски држављанин, пресуда се изриче у његову корист, а када није пресуда се изриче у корист „власника” који је преваром дошао до апартмана – изјавила нам је у телефонском разговору Семина Лончар и додала да је навела конкретне примере за ову тврдњу.

На крају, навела је у писму које је упутила хрватским властима и ОЕБС-у, „како је Опћински суд у Шибенику уопште могао уписивати у катастарске књиге људе који су преваром дошли до туђих апартмана. Овај суд би морао да поништи све такве препродаје а не да легализује превару и пљачку на штету грађана само зато што нису из Хрватске”.

У отвореном писму госпођа Лончар је скренула пажњу надлежним институцијама у Хрватској да предузму све „законом прописане радње како би се вратило власништво у посјед стварним власницима у Пировцу” и затражила да „покрену поступке против учесника пљачке, прије свега шибенске Управе прихода и судаца који су овјерили неваљане купопродаје и судски легализирали незаконито власништво у корист трећих лица, а на штету стварних власника”.

У међувремену, Хефнер и његови, како би заварали трагове, недавно су у новосадским дневним новинама, објавили неколико читуља. У тим својеврсним читуљама његова супруга са осталим члановима породице уз Јожефову слику објавила је вест да му „срце није издржало у вишегодишњем потуцању након прогона из родног Новог Сада и да је преминуо после злехуде болести у загребачкој клиници Ребро”. Истих дана објављене су умрлице и у хрватским новинама да је Јожеф умро у Институту за онкологију у Сремској Каменици и да је сахрањен у родном Новом Саду. Међутим, убрзо се сазнало да је вест о његовој смрти фингирана како би се оштећени обесхрабрили и одустали од судског доказивања да их је овај својеврсни покојник опљачкао.


Izvor: Politika / Милан Лакетић