Nizak standard i strah od budućnosti razlozi za odlaganje braka

Autor: V. Nedeljković i N. Korlat | 03.08.2007 - 09:10


"Udala sam se kada sam imala 35 godina. Prvo dete rodila sam sa 37, a drugo kad sam napunila 39 godina. Suprug i ja nismo ranije imali hrabrosti za brak iako samo se zabavljali 10 godina. Bili smo bez stana, sigurnog zaposlenja, novca... Nad glavom su nam stalno visile sankcije, ratovi, strah...
Tako priča Biljana S. iz Beograda napominjući da njen slučaj nije izuzetak u odnosu na njenu generaciju.
- Nismo hteli da odemo iz zemlje ni kada su svi odlazili. Pravnik sam, ali godinama čekam na posao... Još živimo kod suprugovih roditelja. O vlastitom stanu samo maštamo i gledamo kako da podignemo kredit koji ćemo moći da otplaćujemo narednih 20-30 godina, a da pored toga normalno živimo. Muž se ubija od posla i radi prekovremeno... - nastavlja priču za „Blic“ Biljana, koja sada ima 42 godine i plaši se, kaže, da je kasno da je bilo ko zaposli i dodaje da će se, verovatno, odlučiti i za treće dete „kada već sedi kod kuće“.
Stručnjaci se slažu da su razlozi koji su doveli do toga da se žene u Srbiji sve kasnije odlučuju na prvu trudnoću brojni, ali da prevladava ekonomski momenat. Nezaposlenost, nemogućnost da sebi priušte krov nad glavom, nepostojanje državne strategije za podsticanje rađanja, niski dečji dodaci, neizvesnost u svakom pogledu... doveli su do toga da se mladi ljudi na brak i potomstvo, naročito u većim gradovima, odlučuju tek u ranim četrdesetim godinama.
- Nema mesta u vrtićima, preživljavmo od prvog do prvog radeći sve i svašta, a onda neko postavlja pitanje zašto se u Srbiji ne rađa više dece - kaže za „Blic“ Svetlana K., ekonomista, koja je prvo dete rodila u trideset i trećoj godini, a o drugom još, kaže, i ne razmišlja.
Slika je nešto drugačija u seoskim sredinama, gde žene i dalje nešto ranije rađaju prvo dete, pa je prosečna starost majke u Srbiji (bez Kosova i Metohije) sada - 26 godina. Pedesetih i šezdesetih godina žene su prvo dete rađale u 23., a drugo u 25. godini. Interesantno je da se sedamdesetih, koje svi pamte kao godine „blagostanja“, starosna granica majki pri rađanu prvog deteta spustila na 22 godine. Od devedesetih do sada starosna granica prvorotkinja u Srbiji konstantno se pomerala naviše.
Pored ekonomskih razloga, kažu stručnjaci, sve veća emancipacija žena dovela je do toga da se na rađanje odlučuju tek kada završe fakultet i ostvare profesionalnu karijeru. A to se, realno, ne može dogoditi u dvadesetoj ili dvadeset petoj godini.
- Medicinski i psihološki razlozi govore u korist, ali i protiv poznog rađanja dece. Statistika kaže da su majke koje rode dete sa mentalnim i fizičkim poremećajima, prvorođenče uglavnom one koje su rodile sa 30 i više godina. Ipak, s druge strane u tim godinama žena je profesionalno ostvarena. Nije Prosečna starost majke pri rađanju prvog deteta rastrzana učenjem i brigom za posao pa je samim tim psihološki stabilnija i može da se posveti vaspitavanju dece - objašnjava profesorka Jelena Vlajković, socijalni psiholog.
Ipak, odluka da žena prvi put rodi u pedesetim ili šezdesetim godinama, kaže Vlajković, nije dobra ni za majku, ni za dete.
- Žene u poznim godinama teško mogu da „dežuraju“ noću i uče dete prvim koracima. To je veliki fizički napor i treba joj velika pomoć sa strane. Kada dete krene u školu, takva majka biće u dubokoj starosti. Dete odrasta u društvu vršnjaka i može zbog toga biti izloženo podsmehu. Žena koja ima 60 godina pre se može naći u ulozi bake. Roditi dete u tako poznim godinama je velika neodgovornost i majke i ginekologa - kaže profesorka Vlajković i dodaje da je takvo odrastanje rizično za dete.
Većina lekara takođe se slaže da je za majku i za dete najbolje da prvi put rodi od dvadesete do dvadeset i pete godine.
- Rađanje u tridesetim može dovesti do manjih komplikacija, ali se uz nešto stroži nadzor lekara i one mogu sprečiti. Međutim, žene koje rađaju u pedesetim ili šezdesetim godinama moraju da budu svesne da njihovo dete može da se rodi sa genetskim poremećajima. Njihove trudnoće mogu da budu veoma rizične jer mogu da opterete srce, krvne sudove i bubrege - kaže dr Zoran Prokić, ginekolog i akušer u Ginekološkoj ordinaciji „Alba“, gde radi i dr Slobodan Radulovoć koji je uz pomoć veštačke oplodnje omogućio Milevi Radulović da postane majka u 62. godini.
Prokić naglašava da je na lekaru da upozori buduće majke na moguće posledice, ali da odgovornost za eventualne komplikacije ne može nikako da snosi ginekolog ili akušer.
Žene bez dece
Zabrinjavaju i statistički podaci koji pokazuju da u Srbiji 1981. godine samo 24,1 odsto žena od 25 do 29 godina nisu imale nijedno dete, dok 2000. čak 43,9 odsto žena iste starosne dobi nije rađalo.
 
Prosečna starost majke pri rađanju prvog deteta
1960. - 23 godine
1970. - 22 godine
1980. - 23 godine
1990. - 24 godine
1993. - 24 godine
1994. - 24 godine
1995. - 24 godine
1996. - 25 godina
1997. - 25 godina
1998. - 25 godina
1999. - 25 godina
2000. - 25 godina
2001. - 25 godina
2002. - 25 godina
2003. - 25 godina
2004. - 26 godina
2005. - 26 godina
2006. - 26 godina
*Podaci su iz Republičkog zavoda za statistiku

Rodila blizance u 59. godini
Pre Mileve Radulović iz Pažića kod Danilovgrada, koja je pre četiri dana rodila dečaka u 62. godini, najstarija porodilja u Srbiji imala je 59 godina. Ona se 2006. godine porodila u KBC „Zvezdara“ i na svet donela zdrave blizance, dečaka i devojčicu.
 
Karmela drži rekord
Karmela Bousada iz Španije, stara 67 godina, rodila je početkom ove godine blizance i tako postala najstarija porodilja na svetu. Dečaci, rođeni carskim rezom, začeti su postupkom vantelesne oplodnje u SAD, a porođaj je obavljen u Barseloni. Bousada, koja je prodala kuću u Španiji da bi sakupila 59.000 dolara za plaćanje veštačke oplodnje u jednoj kalifornijskoj klinici, izjavila je nakon porođaja da je američkoj klinici za plodnost lagala o godinama, tvrdeći da ima 55 godina, da bi je podvrgnuli oplodnji.
Pre nje najstarija porodilja na svetu bila je Rumunka Adrijana Ilijesku, profesorka na univerzitetu, koja je postala majka u 66. godini.
 
Prosečna starost supružnika pri zaključenju braka
1950. 27 muškarac, 24 žena
1960. 27 muškarac, 24 žena
1970. 28 muškarac, 24 žena
1980. 29 muškarac, 25 žena
1990. 29 muškarac, 25 žena
1997. 30 muškarac, 26 žena
1998. 31 muškarac, 27 žena
2001. 31 muškarac, 28 žena
2002. 32 muškarac, 28 žena
2003. 32 muškarac, 28 žena
2004. 32 muškarac, 28 žena
*Podaci Republičkog zavoda za statistiku
 


Izvor: Blic

pa posle 40 godine je i rizik planirati porodicu, iz nekoh raznih med.faktora da ih ovom prilikom ne nabrajam, povećava se rizik za daunov sindrom itd

da i/ili mnogu su pametnije te dece (ako nisu bolesni), stariji roditelji mnogo su sigurniji i izravnotezeni od ostalima. vise su vec videli iz zivotu

Moji u porodici nemaju decu pre 31 godine
Jednostavno za obavezu i odgovornost treba da se sazri...
Jesu pametnija

све је то повезано са повећањем броја образованих жена.

Danas se zene sve vise skoluju, pa dok nadu posao, osiguraju se...i naravno dok pravi naide 
Meni je to u potunosti prihvatljivo, i sama vjerovatno necu osnovati porodicu prije 26 nikako, a kasnije kad vec budem mogla

pa... zna se da decu mladjih bracnih parova vaspitavaju bake i deke (to je maltene pravilo,ali ima i izuzetaka  )
dok stariji bracni parovi, buduci da su emotivno zrelilji itd. itd. preferiraju da se sami uhvate ukostac sa situacijom i to u stilu 'mi smo porodica, baka je ipak samo ispomoc'

pod stariji, mislim na one mladje od 40  a ne na primere navedene u tekstu 

Moja majka se udala sa 28 godina, a tata je bio 7 godina stariji. 8 godina su me "pravili"...znači, mama se porodila samnom u 36. godini. Nikad ranije nije ostajala u drugom stanju, nije imala pobačaje, nikada nisu išli na ispitavanja, već su sami znali da je verovatno problem u tome što je moj tata bio ragbista i džudista, a sportisti koji se bave tim agresivnijim sportovima, zbog silnih udaraca, obično imaju probleme sa fertilitetom...
Jedinica sam, majka posle mene takođe nije više ostajala u drugom stanju, iako su imali sve materijalne uslove, eto, tako je Bog hteo.
Sada imam 26. godina, majka mi ima 63, otac mi je preminuo pre 4 godine...od gangrene, koja ga je dovela do amputacije noge, i zbog stalnog uzimanja agresivnih lekova, propao mu je organizam. No, bilo kako bilo, majka mi je zdrava, radi, vodi svoju firmu, vitalna je i jaka žena i jedini mi je oslonac u životu.
Jedno vreme, dok sam bila klinka, me je nekako bilo sramota što su moji roditelji stariji od roditelja mojih vršnjaka, iako su oboji bili mladoliki (ni dan danas mi mnogi ne veruju koliko moja majka ima godina), ali me je to strašno pogađalo. Međutim, kako sam sazrevala, prevazišla sam taj kompleks i mogu reći da sam ipak sretna, jer su moji roditelji bili zreli kada su me dobili, i odgajali su me na pravi način. Iako sam jedinica, uvek su vodili računa da me ne razmaze i da ne naprave slabom osobom, čak šta više, tata je sprovodio neke svoje "spartanske" metode na meni, i za to ću mu biti večno zahvalna, jer sam odrasla u jaku i odlučnu osobu. Jedino me je njegova smrt slomila, iako je prošlo 4 godine, ipak se nisam oporavila i imam česte krize zbog toga, verovatno jer sam bila vezana za njega, više nego za majku (iako je on više vremena provodio na pripremama, treninzima i raznim putovanjima - kao sportski fizioterapeut).
Celom ovom pričom ne kažem da je to ok, rađati u poznim godinama, ali nažalost, kakva je ekonomska situacija danas, sve više i više žena rađaju kasnije. Mada, neke od mojih drugarica su se mlade udale, mlade rodile, i sada, ili su razvedene, ili imaju (možda će malo grubo zvučati) osećaj kao da im deca smetaju...a mene to jako nervira.
Ne znam kada ću se ja udati i kada ću roditi dete, ali želim da budem dovoljno zrela da od tog deteta napravim kvalitetnog čoveka, da ga ne gušim i ne sputavam u bilo čemu.

mogu samo reci da si imala mnogo srece!!!

Pa, zavisno iz kojeg ugla posmatraš.