Prvi vratili imovinu foksdojčerima :: Drustvena hronika ~ Obrazovanje ~ Zaposlenje ~ Finansije

Novi Sad -- Srbija je prva zemlja koja je vratila imovinu potomcima nemačkih državljana koji su do završetka II svetskog rata živeli ovde, uglavnom na području Vojvodine.

Foto: (sxc.hu)
Foto: (sxc.hu)
Prema rečima Strahinje Sekulića iz Agencije za restituciju, oko 320.000 Nemaca živelo je u Srbiji, ali podneto je svega 1.500 zahteva za vraćanje imovine.

"1.500 zahteva za sada imamo, ukupan obim imovine nije veliki, oko 600 hektara, uglavnom poljoprivrednog zemljišta. Na području Srbije živelo je oko 320.000 Nemaca, i da iako je rok za podnošenje zahteva bio 2 godine, iako su svi oni imali potpune informacije na našem sajtu koji je bio preveden na nemački jezik, podneto je samo 1.500 zahteva i njihov položaj je kao i svih ostalih podnosioca zahteva", navodi Sekulić.

"Mi smo doneli i prvo rešenje o vraćanju te imovine, 30 hektara Apatina, a uslovi su rigidni, jedan od najbitnijih uslova je da se rehabilituje sudski i to čak nije dovoljno, neophodno je da se utvrdi da to lice od kojeg je oduzeta imovina nije bio pripadnik stranih okupacionih snaga", objašnjava Sekulić.

"Vraćaće nam imovinu 20 godina"
Aleksandar Karišik i njegova porodica jedni su od nekoliko hiljada građana Vojvodine koji su podneli zahtev za restituciju.

Najviše zahteva za restituciju podneto je u Novom Sadu, a zahtevi se odnose na povraćaj imovine nacionalizovane posle Drugog svetskog rata i u drugim mestima u Vojvodini.

Karišik očekuje da će ceo postupak biti završen u zakonskom roku, ali ti rokovi su, kako kaže, dosta rastegljivi.

„Samim rešenjem se ne završava proces restitucije, jer tamo gde ne postoji mogućnost fizičkog povraćaja imovine, proces vraćanja je 10 do 20 godina podeljen, tako da ukoliko neko dobija obeštećenje u novcu, onda on to obeštećenje dobija u jednakim ratama u rasponu od 20 godina", kaže Karišak.

Karišik ocenjuje i da je zakon diskriminatoran u pojedinim slučajevima.

„Vi ako potražujete zemlju koja može fizički da se vrati, vi je dobijete fizički nazad i ona vredi neki iznos koji je, recimo, mnogo veći od 500.000 evra, koliko može da dobije neko ko potražuje fabrike, rudnike, nekretnine koje se ne mogu vratiti, koje same po sebi vrede daleko više. Oni mogu dobiti 500.000 evra obeštećenja i to po jednom nasledniku, pa se to onda račva dalje.“

U Novom Sadu je bivšim vlasnicima do sada vraćeno 130 nekretnina, odnosno 115 poslovnih prostora, 12 stanova, tri zgrade i nešto više od 24.000 kvadrata građevinskog zemljišta.

Kada je reč o pojedinačnom vraćanju imovine u Novom Sadu, najviše poslovnih prostora, u Tanurdžićevoj palati, do sada je vraćeno naslednicima porodice Dunđerski.

Građani ocenjuju da je restitucija iznuđen potez države, te da je taj proces trebalo pokrenuti mnogo ranije, jer je to u itneresu njenih građana, a ne zbog toga što to Evropa od nas traži.

b92