PRVI SRPSKI FAKULTET koji zbog plagijata ukida seminarske radove
Autor: A. Latas 08.12.2014. - 10:34 10:34 Komentara (0)


Na Fakultetu tehničkih nauka ukidaju seminarske radove zbog sve češćeg plagiranja i kupovine. Inicijativa je krenula od Departman za industrijsko inženjerstvo i menadžment gde ima najviše prepisivanja i kupovine radova na FTN. Studenti prve i druge godine ovog departmana prvi će ostetiti ovu novu odluku.



Jedini fakultet na Univerzitetu koji ima softver za otkrivanje plagiranih radova je Ekonomski. Profesori na ovom fakultetu su zadovoljni rezultatima softvera pod nazivom “Ephorus”. Ovaj program, rad studenta upoređuje sa radovima na internetu i u bazama drugih svetskih univerziteta.
Na kraju, tako odbranjen rad može maksimalno u jednoj petini učestvovati u ukupnoj oceni na ispitu. Lalić dodaje da studenti prvih godina dobijaju opšta znanja pa je njima najlakše preko interneta doći do već gotovih radova, dok će Departman ukinuti i grupne radove. Njih će naslediti projektni zadaci, koje će biti branjeni individualno.
 
Lalić kaže da bi ovim putem mogli krenuti i ostali departmani FTN, a da li će se na isti korak odlučiti i drugi fakulteti, ostaje da se vidi.
 
- Stvoreno je pravo crno tržište kupovine radova. Iz roka u rok imamo sve više primedbi drugih studenata, sad ih je već skoro trećina, koji se žale kako njihove kolege varaju, prepisuju, kupuju radove ili polažu na bubice – nastavlja on.
 
Darko Čuturić, predsednik Studentskog parlamenta FTN kaže da sem ometača pomoću kojih se trude da doksoče studentima koji polažu ispite preko bubica, ova nova odluka je još jedan metod da se varanje svede na minimum.
 
Po podacima dobijenim iz iskustva profesora, oko 10 do 20 odsto studenata na Univerzitetu u Novom Sadu vara na ispitima ili predaje lažne radove. U ovom razvijenom nelegalnom biznisu, cene seminarskih radova se kreću od 10 do 20 evra, dok diplomski i master radovi dođu i više od  200 evra.
 
Rektorat Novosadskog univerziteta planira već dve godine da kupi softver za otkrivanje plagijata, ali zbog nezainteresovanosti fakulteta na njega se još čeka. Kako objašnjava Zita Bošnjak, prorektorka za nastavu, fakulteti su prvo bili zainteresovani, ali kada je dogovor trebalo da se sklopi i program plati, polako su odustajali.

Izvor: 24sata

Drugar iz vise poslovne je kupovao ispitne testove u knjizari, a siguran sam da je tako i na mnogim drugim mestima...
I kakvo onda skolstvo?

Глупост    Па и скоро сви радови провесора су у неку руку плагијати, колико има радова који заиста доносе нешто иновативно ?
Такође је и глупост да се испит полаже преко семинарског. Семинарски служи да студент научи како се пише рад на одређену тему, на крају стави референце и то је то. Није проблем са семинарским радовима што се преписују, него што многи немају везе са мозгом, нема увода, скаче се са теме на тему, односно копирају се неке целине из разних извора, без да се то мало среди. Другар копира википедију са све линковима и то преда без блама 
Што се тиче наведеног проблема, односно преузимања комлетних готових радова, ту може професор на одбрани да ти заврне јајца само тако, ако га не мрзи.

Cekaj, ljudi su samo predavali seminare, bez da ih iko pita nesto!?
Kod mene na fakultetu je bilo sasvim normalno da pripredaji projekta, moras da ga odbranis... sitna modifikacija, neko pitanjce... nista tesko, ali da vidi da se snalazis.
To je normalno.

Inicijativa je krenula od Departman za industrijsko inženjerstvo i menadžment gde ima najviše prepisivanja i kupovine radova na FTN.

Baš se čudim zašto su upravo budući menadžeri inženjeringa ti koji najviše prepisuju...  


Taj menadžment inženjeringa ima smila kao nauka koliko i Projektovanje marketinga. Ili dizajn u ekologiji!  

Pozdravio ih Selja Ilić sa svojim  Razvojem modela reinženjering procesa održnj pu majku ti jebem 

кад је требало да радимо неке елаборате на факсу, гомила цртања... техничког цртања, котирања, у аутокеду је то песма... пешке на папиру је напорно, пипаво, бесмислено, нико то више не ради... никад више неће ни нико од нас то цртати пешке...

питамо професора... може ли све то у аутокеду?... каже лик мртав озбиљан... Може. Може И у аутокеду 

илити... цртаћете на папиру сви својеручно, неће један одрадити у аутокеду а остали копи пејст препакивати. Тачка.

и црташ цртеж дугачак преко метар и по ручно... али свима је прошло кроз руке, сви су научили макар нешто. Да није било тако 90% нас не би знали шта смо копипејстовали и зашто.

Тако да... студенти јесу малчице криви што искористе могућност... Али готово сва кривица је на онима који су створили и одржавају систем где на копи пејст можеш положити испит и завршити факс... 

Тај рад 

P.. pejzazna arhitektura?   

Ne znam kada je uvedeno to, ali znam da imam jednog druga koji se bavi time, a završio je višu arhitektonsku. Dakle, za to je dovoljna viša škola, te ne vidim zašto se trpa na fakultete.

Čuo sam da je i arhitektura srozana do jaja u poslednjih par godina.

A na građevini BU je takođe uveden smer menadžment.

Није уведен преименован је постојећи... пре него што је постало популарно да се менаџерише тај смер се звао Планирање и грађење насеља.

Менаџмент ми је лично одвратна реч, ал јбга данас је усвојена да опише нешто па и сваки облик организације... Главни инжењер оперативе, или народски шеф градилишта, води и организује људе машине и целокупно градилиште, и то је тако било увек... сад су грађевини на једном смеру дали акценат томе и у складу с модерним тенденцијама назвали то менаџментом.

Генерално грађевину су мало срозали увођењем Болоње, бар у почетку... не знам како стоји данас, ал прве године је било смешно... све раскомадано на једносеместралне испите, гомила семинарских и есеја и глат се водило као положен испит предавање есеја на тему ''зашто сам изабрао грађевину''... Дакле један испит на првој години је био у принципу писање и предавање састава.