Hvala Munka.

---

Još dve žrtve groznice Zapadnog Nila

Još dva pacijenta umrla su u Klinici za infektivne bolesti Kliničkog centra Srbije od upale mozga, najverovatnije uzrokovane groznicom Zapadnog Nila, saznaje „Blic”. Ukoliko se potvrdi da je i kod njih smrt nastupila zbog ovog virusa, zvanično ćemo imati pet žrtava bolesti koju prenose komarci.

Ove osobe umrle su tokom vikenda u infektivnoj klinici. Bili su smešteni u intenzivnoj nezi zbog upale mozga i bili su u komi. Analize u Institutu za virusologiju i imunologiju „Torlak” ovim povodom još nisu okončane.


S druge strane, kako saznajemo, za vreme vikenda nijedna nova osoba nije primljena na bolničko lečenje u infektivnu kliniku KCS sa simptomima ove groznice.

Izvor: Blic

Press: 2 meseca se ćutalo o virusu

Beograd -- Press piše da se još pre dva meseca znalo da u Srbiji ima obolelih od groznice Zapadnog Nila, ali da se to krilo.

Prema tvrdnjama Pressa, još 6. jula poslat je prvi uzorak na analizu, a 12 dana kasnije potvrđeno je da ima obolelih od Zapadnog Nila.

Sagovornici tog lista ističu da, čim je u Srbiji potvrđen prvi slučaj obolevanja od groznice Zapadnog Nila, Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" i Ministarstvo zdravlja trebalo je da upozore javnost.

Predsednik Udruženja „Pravo na zdravlje" Miroslav Petrović ocenjuje da javnost nije na vreme upozorena jer tema nije prijatna i povlači sa sobom niz preventivnih i drugih mera koje bi država trebalo da preduzme.

"Da je trebalo da se ispriča o uspešnoj potrošnji novca iz donacija, tukli bi se za gostovanja na televiziji, a u ovom slučaju su svi ćutali. Pacijenti, osim prava na zdravlje, imaju i pravo na informisanost. Treba da znaju sve rizike i opasnosti po zdravlje, kako bi se sami zaštitili koliko mogu", ističe Petrović.

Urednik portala Zdravoskop Zorica Marković slaže se da je apsurdno što stanovništvo nije upozoreno.

"Očigledno je da se čekala promena garniture u Ministarstvu zdravlja. Ali imali mi Vladu ili ne, postoje epidemiološke službe, a pre svega Institut 'Batut', čiji je to posao, koje treba da skrenu pažnju stanovništvu", kaže Markovićeva.

Epidemiolog u penziji Radmilo Petrović, s druge strane, misli da se ćutalo jer su epidemiolozi ocenili da se radi o bolesti koja nije toliko agresivna.

"Taj virus ne napada mlade osobe, one imaju jak imunitet. Kao što smo i videli, umrle su osobe koje su starije od 50 godina i koje su imale neku hroničnu bolest. Ipak, ljudi u 'Batutu', zaduženi za prevenciju zaraznih bolesti, trebalo je da obaveste javnost putem medija", kaže on.

Takođe, pojedini lekari skrenuli su nam pažnju na Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti, čije odredbe navode na zaključak da neko na kraju mora da odgovara.

Tako u članu 46 jasno piše da će se kaznom od 200.000 do 500.000 dinara kazniti zdravstvena ustanova ili drugo pravno lice ako ne prijave oboljenje, odnosno smrt od zarazne bolesti, čak i ako ona nije navedena u članu 2 tog zakona, koji nabraja bolesti za koje ova obaveza važi, ali ne tretira nove bolesti koje se mogu pojaviti, a to je po sredi u slučaju groznice Zapadnog Nila, piše Press.
Odgovor "Batuta"

U odeljenju za prevenciju i kontrolu zaraznih bolesti Instituta ‚"Batut" tvrde da javnost nije informisana zbog toga što ovo oboljenje nema veliki epidemiološki značaj.

"Virus ZN cirkuliše u određenom žarištu, između rezervoara zaraze - ptica i prenosilaca virusa - komaraca, a čovek je slučajni domaćin sa kog se infekcija ne širi dalje. Zbog toga, kao i zbog činjenice da većina inficiranih ili nema simptome ili ima blagu kliničku sliku sa nespecifičnim simptomima, ovo oboljenje nema veliki epidemiološki značaj, niti epidemijski potencijal da bi se o tome informisala javnost", kažu u "Batutu" u kojem navode da je priprema za uvođenje nadzora nad ZN, u skladu sa međunarodnim propisima i uz podršku Ministarstva zdravlja, započeta još 2010. godine, kroz edukacije u koje su uključeni kako epidemiolozi tako i kliničari infektolozi, virusolozi, veterinari.

Takođe, nadležni iz te ustanove su za Politiku objasnili da za sada nema mesta panici.

Izvor: B92

И боље што се није знало. Вероватно би у болницама била гужвара, јер би сви паничили чим их уједе комарац, па чак и мрав, чисто да се консултују. 

Virus zapadnog Nila se širi, još 30 obolelih

Virus zapadnog Nila počeo je ubrzano da se širi, pa je za nedelju dana 30 pacijenata hospitalizovano u Klinici za infektologiju i virusologiju Kliničkog centra Srbije zbog sumnje da su zaraženi. Da li su svi pacijenti oboleli znaće se danas, s obzirom na to da je Institut “Torlak” tek juče dobio testove kojima se potvrđuje prisustvo ovog virusa.

Zvanično, u Srbiji je od virusa zapadnog Nila obolelo 120 osoba, a 14 pacijenata je preminulo. Od ukupnog broja obolelih, 88 je imalo upalu mozga i moždane opne, dok je od 116 hospitalizovanih samo 59 otpušteno iz bolnice.


- Na infektivnoj klinici trenutno je oko 20 pacijenata koji su zbog upale mozga smešteni u intenzivnoj nezi. Imamo još 30 obolelih za koje čekamo zvaničnu potvrdu da li imaju virus, a kod kojih postoje simptomi, i samim tim i sumnja na virus. Rezultate za ove pacijente dobićemo danas - kaže prof. dr Dragan Delić, direktor Klinike za infektologiju i virusologiju Kliničkog centra Srbije.
 

On kaže da se priliv bolesnika nastavlja, ali da je broj “možda za nijansu manji, ali je ipak značajan”.

- Pacijenti koji imaju visoku temperaturu i simptome kao kod gripa, ne treba da paniče, jer je moguće da se radi o slabijoj formi bolesti koja spontano prolazi. Međutim, ako se javi glavobolja, povraćanje, poremećaj svesti, tada je potrebno da se osoba javi infektologu - objašnjava Dr Delić.
 

U 14 gradova u Srbiji (Beograd, Požarevac, Subotica, Slankamen, Smederevo, Ruma, Šabac, Valjevo, Temerin, Pančevo, Donji Milanovac, Niš, Zrenjanin i Bečej) utvrđeno je prisustvo komaraca koji prenose groznicu zapadnog Nila. Iako je brojnost komaraca na biološkom minimumu, ne zna se da li će uskoro sprovesti akcija njihovog suzbijanja, jer to zavisi od vremenskih prilika.

- U Beogradu se žarišta svake nedelje tretiraju. S obzirom na to da je virus zabeležen samo kod domaćih komaraca, građani treba da povedu računa. Pošto su večeri hladne, ovi komarci traže toplije sredine, pa ulaze u domove. Ukoliko građani primete povećan broj komaraca, treba da pozovu službu za biocide kako bi se hitno uništili - ističe prof. Milutin Đorđević sa Veterinarskog fakulteta.

Preuzeto sa ...