Први људски заметак из коже
У часопису „Матичне ћелије” (Stem Cells) истраживачи америчке компаније „Стемаген” обелоданили су да су први у свету клонирали хумани ембрион, да су исход строго надгледали најугледнији начници и да су резултати додатно прошли независну проверу да би се избегло кривотворење због којег је угледни парњак „Наука” (Science) био принуђен да промени уређивачки одбор! Да ли су обећања да ће се клонираним матичним ћелијама човека лечити најтеже болести бацање прашине у очи?
 
Први знаци успешног клонирања

ЕМБРИОЛОГИЈА
После неколико година лагања, обмањивања и кривотворења података у вези с клонирање људских заметака може се, најзад, први пут веровати да је то некоме успело! Чак су и у најпрестижнијем научном часопису „Наука” (Science) својевремено су осванули лажни налази, зато је промењен уређивачки одбор!

Замислите шта се све појавило у издањима с мање строгом рецензијом или у домаћим новинама обзнанили да су, чак, надомак клонирања првог Српчета!

Америчка компанија „Стемаген” је научно најуверљивије поткрепила да је створила људски заметак (хумани ембрион) настао из јајне ћелије жене даваоца, из које је уклоњено једро а убачено друго (једро) из ћелије коже друге особе. Овај захват се, иначе, стручно зове нуклеарни трансфер соматске ћелије (енглески SCNT).

У огледима које је спровела дружина истраживача, предвођена Самјуелом Вудом, добијено је пет бластоциста (малени шупљи склоп, оивичен танушном опном, с гроздом ћелија унутра из којих ће се развити заметак, и то раздобље траје око 15 дана) из 25 зрелих јајних ћелија даватељки. За три од 25 на основу провере ДНК утврђено да су пореклом из коже, један клон био је на граници веродостојности. Из техничких разлога у остала два бластоциста генетски грађа се није довољно умножила да би се извела захтевана ригорозна анализа. У овој студији успешност стварања клонираних хуманих бластоциста била је око десет одсто!

Први важан корак

Самјуел Вуд, један од копотписника на научном чланку објављеном у часопису „Матичне ћелије” (Stem Cells), истиче да су ова истраживања и резултате помно прегледали најугледнији научници у свету и да су додатно прошли кроз строгу независно проверавање (верификација)! У наставку он додаје: „Достигнуће је било тако критично за сву ову нашу област истраживања да нисмо жалили ниједан напор у утврђивању истинитости нашег рада”.
 
Главни кораци у добијању ембриона: мушке ћелије коже, неоплођена јајашца, уклањање једра, клонирани бластоцист и први знаци успешног клонирања (Фото Стемаген)
Замеци су потицали из коже мушкараца и јајашца жена које су се лечиле од неплодности.

Учесницима у јединственом постигнућу још је важније: један од три ембриона имао је митохондријску ДНК једне жене, једини преостали женски ДНК у клону, што је узето као недвосмислен доказ да је речени поступак делотворан. Митохондријска ДНК налази се у унутрашњој овојници јајашца и нужна је за клонирање јер носи упутства за репрограмирање кожних ћелија поново у заметак. Зато је постојање мушке ћелијске ДНК и женске митохонрдијске ДНК у истом ембриону потврда да је он клониран.

Према лабораторијским „Стемагена”, заснованим на америчким законима, на крају опита замеци су уништени.

Ниједна друга истраживачка група никада раније није посведочила (мада су многе у јавним гласилима саопштавале) да је клонирана ћелија одраслог човека, а још мање да је могла да нарасте до стадијума бластоциста с ћелијама (тзв. унутрашња маса) из којих се настају линије ембрионалних матичних!

Дотични научници били су, дакле, свесни да је веродостојност баратања (микроманипулација) хуманим клоновима толико пољуљана да никава, ни најмања недореченост није сме да се поткраде. Као што сами кажу, то је само први корак ка могућрм добијању линија ембрионалних матичних ћелија.

Кључни пробој догодио се крајем прошле године када је часопис „Наука” (Science) огласио да су научници одгонетнули како да ћелије коже преобрате у ембрионалне матичне да послуже истој сврси.

Игре без граница

Иако је ово веома занимљиво техничко, а не научно достигнуће, још остаје да се одговори на најважније питање: како ће се различити клонови понашати, када сада се зна да се људи у геномима (збирка свих гена) више међусобно разликују (и до 12 одсто гена) него што је ико икада претпостављао!

Зар вам се не чини да би то биле својеврсне „Игре без граница”. У овом случају, наиме, могло је да се деси да су два генома, и примаоца и даваоца, били геномски усклађени (компатибилни), што није толико лоше. Чак и то може да буде путоказ за будућа проучавања.

Није први пут да научници објаве да су клонирали људски заметак. Пре две године Корејац Хванг Ву-сук се затрчао да обелодани да је то први у свету урадио и добио матичне станице, а касније признао да је лагао.

Све је мање недоумица да клонирање хуманих ембриона треба наставити из научних побуда. Обећања да ће се клонираним матичним ћелијама људи лечити најтеже болести бацање су прашине у очи, наочито када постоје потврђени налози да се то изводи поуздано и увелико са одраслим матичним ћелијама самог оболелог.

Клонирање или вештачко осемењавање само по себи је, с моралног гледишта, веома осетљиво. Једино је несексулано (асексулано) размножавање људи описано је у „Старом завету” и „Новом завету” Најпе са Адамом, а потом са Исусом Христом. И поврх тога, у цео подухват ушао је сој тзв. Истраживача слабих или готово никаквих моралних обзира: присетимо се загонетног Италијана Северина Атинорија који је потајно долазио у Београд да клонира прво Српче!

Да је то учинио, до сада је требало већ да трчкара, зар не?

Станко Стојиљковић

Izvor: Politika